Време када је Ваљево било град-болница

Објављено: 04.03.2017.год.
Кроз Ваљевску болницу прошло на хиљаде војника, цивила, избеглица, фото: Новости
Др Александар Недок, за „Новости“, о страдању Срба у граду на Колубари у Првом светском рату. У вароши која је имала око 8.000 житеља, боравило је више десетина хиљада људи


Више година трагао сам по прашњавим архивама, по, нажалост, ретким писаним успоменама савременика и учесника тих догађања, по студијама писаним после тих трагичних и славних дана. - Резултати тих трагања су написаних до сада седам књига, самостално или у друштву мојих колега и пријатеља, било војних лекара или војника од заната, и нас неколицине лекара из грађанства, од којих сам, ето, игром судбине, од четворице само ја доживео да и ову књигу "туге и поноса", како рече Бранислав Нушић, предам своме српском роду. Тако за „Новости“ каже др Александар Недок, аутор књиге "Ваљево - српски ратни хируршки центар и град-болница у епицентру велике епидемије 1914-1915" .

Књигу је објавио ваљевски Народни музеј и у њој писац описује период због кога су Ваљево и његове болнице постали симболи страдања у Великом рату, али и пожртвованости, хуманости и међународне сарадње у борби против епидемије невиђених размера.

Првих ратних месеци 1914. године у ваљевским болницама збрињавани су рањеници из прве и друге офанзиве аустроугарске војске. Овај период, због многобројних страдалих, био је прожет веома тешким тренуцима, нарочито током друге офанзиве. Осим прилива великог броја рањеника, стање је било додатно отежано и доласком многобројних избеглица. Ваљево већ тада постаје град-болница. У вароши која је с најужом околином имала око 8.000 житеља, боравило је више десетина хиљада људи.

- У овој књизи је, кроз рад санитета у току једне ратне године, приказана и епопеја античких размера српског народа и његове војске - написао је у рецензији доцент др Вељко Тодоровић, генерал. - Епопеја се кретала од суноврата, пораза и ризика од потпуне пропасти до величанствене победе и ослобођења јужнословенских народа. Приказан је део тешке и неравноправне борбе малог и нејаког, али поноситог народа за своју слободу и опстанак. У тој борби плаћена је велика цена у људским животима и материјалним добрима. Али послата је јасна порука да слобода нема цену и да због тога не треба ни покушавати да се одузме онима који знају да је цене, којима је то основна и највећа вредност и који су је у својој историји више пута скупо плаћали.

После треће аустроугарске офанзиве и велике српске победе у Колубарској бици, Ваљево се суочило са страхотама епидемије пегавог тифуса енормних размера. Здравствена служба није била припремљена за такву епидемију, компликовану појавом других болести, пре свега рекуренса и трбушног тифуса. Борећи се с последицама пошасти, српско санитетско особље, уз помоћ страних лекарских мисија, грађана и ратних заробљеника, неговало је знатно више болесних и рањених српских војника и цивила, те заробљених аустроугарских војника него што је Ваљево имало становника.


Ваљевска болница у Великом рату, ДР Александар Недок

УСПОМЕНА НА ХРАБРОСТ

- Овим делом испуњава ми се вишеструка жеља: да се Ваљеву, своме граду детињства, захвалим за лепе дечје дане безбрижности и среће које ми је пружило, да се дубоко поклоним сенима оних који у њему храбро уђоше у епидемију и у њој изгореше, и да његовим многим безименим становницима одам поштовање за њихову племенитост коју према рањеним и болесним јунацима показаше - каже др Недок. - Ова књига посвећена је умрлим и преживелим херојима против епидемије три тифуса, лекарима, студентима медицине, лекарским помоћницима, добровољним и милосрдним сестрама и болничаркама, подофицирима и војницима болничарима, српским и страним, пријатељским и аустроугарским, као успомена на њихову храброст.

СИМБОЛ ХУМАНОСТИ

- Док је у целој Србији било оболело више од пола милиона људи, а број умрлих војника, цивила и заробљеника процењен на око 170.000, сматра се да је у време епидемије, од децембра 1914. до маја 1915. године, у Ваљеву и околини умрло више од 3.500 војника, 4.000 цивила и око 2.000 заробљеника - каже Владимир Кривошејев, директор Народног музеја у Ваљеву. - Устаљени појам Ваљевска болница, када је реч о првим годинама Великог рата, не односи се на конкретан медицински објекат као институцију, већ означава склоп специфичних догађаја услед којих је цео град постао велика болница.

Бранко Пузовић,
Новости


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Кула, неми сведок тајних окршаја

2017-04-23 08:50:07

Два двобоја одиграна на пољани у Вршцу, један између Арслан-бега и Јанка Халабуре, и други између Црњанског и Сондермајера, утицала на ток српске историје

Србин сниматељ РАИ: На Блиском истоку мртве никад неће пребројати, Европа ће тек да доживи цунами миграната

2017-04-20 10:19:09

Миодраг Стојичић, сниматељ италијанске телевизије, који годинама живи и ради у Мосулу, Алепу.. Американце не воли нико. Калифат ће се поново уздићи. Сиријци идеализују Србе, Тита,...

2017-04-19 20:20:15

Хи­пер­тен­зи­ја. Ви­со­ко да ви­ше не мо­же да бу­де. Је­дном про­чи­тах не­гђе да за оп­шту сре­ћу тре­ба на­учи­ти или да не при­мје­ћу­јеш глу­пост, или да је та­ко...

Голубови на гранама, патке на протестима, гуске испод кревета, све у свему - болесно друштво

2017-04-18 10:03:00

Пише: Олег Голубовић ВЛАСТ је скоро приопштила једну ноторну полуистину: да је демократија добра. Цела истина из уста британског премијера Дизраелија (Черчил је то после поновио) гласи: ,,Демократија је...

Пропаст лађе „Делиград”

2017-04-18 07:43:49

Током рата на бојиштима не пропада само жива сила, него и направе које је људски ум направио за мирнодопске потребе, а које су за свог постојања...

На празник падале бомбе...

2017-04-17 07:43:10

Пре 73 године Београд је тешко страдао у савезничком бомбардовању 16. априла, погинуло је око 1.200 људи, а разарани су сви делови града, укључујући и предграђа у којима није било војних циљева

Васкрс када је крунисан српски цар

2017-04-17 07:42:17

Српски владар Душан Силни, творац нашег најважнијег средњовековног законика, 1346. године у Скопљу овенчан је титулом цара Срба и Грка – Цариградска патријаршија бацила је на Душана анатему 1350. године која му је скинута тек 1375. у време кнеза Лазара

Кобна јабука једног генерала

2017-04-16 22:24:14

Мало је недостајало да немачки високи официр избегне правду због убиства 2.200 Јевреја близу Панчева...

Васкрс у Љубожди под Проклетијама

2017-04-16 08:15:30

У Љубожди крај Истока, у Метохији, као море таласа се пшеница. Албанци орали и сејали је, Албанци ће жњети и млети, само су њиве српске. И...

Алексеј Хомјаков: Московске поруке Србима из 1860.

2017-04-15 07:39:44

Алексеј Степанович Хомјаков (1804-1860), руски философ, богослов, социолог, историчар цивилизације, економиста, проналазач, песник, лекар, сликар, један од родоначелника словенофилске идеологије свог времена, заједно са групом истомишљеника (Михаил...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?



Фото дана Северодвинск

Северодвинск