Време када је Ваљево било град-болница

Објављено: 04.03.2017.год.
Кроз Ваљевску болницу прошло на хиљаде војника, цивила, избеглица, фото: Новости
Др Александар Недок, за „Новости“, о страдању Срба у граду на Колубари у Првом светском рату. У вароши која је имала око 8.000 житеља, боравило је више десетина хиљада људи


Више година трагао сам по прашњавим архивама, по, нажалост, ретким писаним успоменама савременика и учесника тих догађања, по студијама писаним после тих трагичних и славних дана. - Резултати тих трагања су написаних до сада седам књига, самостално или у друштву мојих колега и пријатеља, било војних лекара или војника од заната, и нас неколицине лекара из грађанства, од којих сам, ето, игром судбине, од четворице само ја доживео да и ову књигу "туге и поноса", како рече Бранислав Нушић, предам своме српском роду. Тако за „Новости“ каже др Александар Недок, аутор књиге "Ваљево - српски ратни хируршки центар и град-болница у епицентру велике епидемије 1914-1915" .

Књигу је објавио ваљевски Народни музеј и у њој писац описује период због кога су Ваљево и његове болнице постали симболи страдања у Великом рату, али и пожртвованости, хуманости и међународне сарадње у борби против епидемије невиђених размера.

Првих ратних месеци 1914. године у ваљевским болницама збрињавани су рањеници из прве и друге офанзиве аустроугарске војске. Овај период, због многобројних страдалих, био је прожет веома тешким тренуцима, нарочито током друге офанзиве. Осим прилива великог броја рањеника, стање је било додатно отежано и доласком многобројних избеглица. Ваљево већ тада постаје град-болница. У вароши која је с најужом околином имала око 8.000 житеља, боравило је више десетина хиљада људи.

- У овој књизи је, кроз рад санитета у току једне ратне године, приказана и епопеја античких размера српског народа и његове војске - написао је у рецензији доцент др Вељко Тодоровић, генерал. - Епопеја се кретала од суноврата, пораза и ризика од потпуне пропасти до величанствене победе и ослобођења јужнословенских народа. Приказан је део тешке и неравноправне борбе малог и нејаког, али поноситог народа за своју слободу и опстанак. У тој борби плаћена је велика цена у људским животима и материјалним добрима. Али послата је јасна порука да слобода нема цену и да због тога не треба ни покушавати да се одузме онима који знају да је цене, којима је то основна и највећа вредност и који су је у својој историји више пута скупо плаћали.

После треће аустроугарске офанзиве и велике српске победе у Колубарској бици, Ваљево се суочило са страхотама епидемије пегавог тифуса енормних размера. Здравствена служба није била припремљена за такву епидемију, компликовану појавом других болести, пре свега рекуренса и трбушног тифуса. Борећи се с последицама пошасти, српско санитетско особље, уз помоћ страних лекарских мисија, грађана и ратних заробљеника, неговало је знатно више болесних и рањених српских војника и цивила, те заробљених аустроугарских војника него што је Ваљево имало становника.


Ваљевска болница у Великом рату, ДР Александар Недок

УСПОМЕНА НА ХРАБРОСТ

- Овим делом испуњава ми се вишеструка жеља: да се Ваљеву, своме граду детињства, захвалим за лепе дечје дане безбрижности и среће које ми је пружило, да се дубоко поклоним сенима оних који у њему храбро уђоше у епидемију и у њој изгореше, и да његовим многим безименим становницима одам поштовање за њихову племенитост коју према рањеним и болесним јунацима показаше - каже др Недок. - Ова књига посвећена је умрлим и преживелим херојима против епидемије три тифуса, лекарима, студентима медицине, лекарским помоћницима, добровољним и милосрдним сестрама и болничаркама, подофицирима и војницима болничарима, српским и страним, пријатељским и аустроугарским, као успомена на њихову храброст.

СИМБОЛ ХУМАНОСТИ

- Док је у целој Србији било оболело више од пола милиона људи, а број умрлих војника, цивила и заробљеника процењен на око 170.000, сматра се да је у време епидемије, од децембра 1914. до маја 1915. године, у Ваљеву и околини умрло више од 3.500 војника, 4.000 цивила и око 2.000 заробљеника - каже Владимир Кривошејев, директор Народног музеја у Ваљеву. - Устаљени појам Ваљевска болница, када је реч о првим годинама Великог рата, не односи се на конкретан медицински објекат као институцију, већ означава склоп специфичних догађаја услед којих је цео град постао велика болница.

Бранко Пузовић,
Новости


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Кад срце проговори - Милици с љубављу

2018-04-17 06:02:15

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији Свакодневно у злочиначкој агресији гину дјеца. Зликовци су им одузели дјетињство, умјесто у вртиће и школе шаљу их у склоништа. На...

Дан када смо бомбардовали Рајх

2018-04-06 14:20:53

  Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства Већина наших читалаца зна да је 6.4.1941. године без објаве рата бомбардован...

Последња кафанска прозивка

2018-04-06 13:39:28

Један сат после поноћи 6. априла 1941. године, зазвонио је телефон у једној београдској кафани. Глас са друге стране тражио је капетана Милоша Жуњића, командира 102. ловачке ескадриле. Пилоти Шестог ловачког пука авијације Краљевине Југославије кренули су у одбрану Београда у зору, из кафане „Зора”.

Прописно издеветани

2018-04-01 23:00:03

Фронтал.СРБ данас навршава пуних девет година и закорачује у деценијски јубилеј. У, вјероватно, никад горим условима за слободу говора.

Сјећање на руску окупацију Париза

2018-04-01 21:14:54

Приликом прве посјете Макрона и Путина (2017.) у Версају је уприличена изложба поводом 300 година дипломатских односа двије земље.

Солзбери: лажи свемирских димензија

2018-04-01 08:20:01

Није јасно чему се нада ова екипа из Лондона, која делује прекомично настављајући своју кампању, изгледа, у циљу ометања Светског првенства у фудбалу. Али, и јачи од ових сломили су зубе о Русију

Земљоделац се спасао кад је потопљена лађа француска

2018-04-01 08:08:04

Креће се лађа француска, још се пева песма из Великог рата. Певао ју је и Владислав В. Петронијевић Аћимовић (1885–1943), српски ратник из златиборског села Голова,...

Да се поштује резолуција ОУН 1244

2018-03-28 11:48:53

Пише др Дарио Видојковић Најновији драматични догађаји на Космету су показали сву пропаст Бриселских преговора, који и јесу досад углавном текли на штету Србије и српског народа на...

Зашто су хусари третирани као „најлуђа“ војска Царске Русије?

2018-03-22 00:29:14

Хусари су и у Европи и у Русији уживали репутацију најхрабријих једница руске армије. Њихове свакодневне навике, од испијања алкохола до изазивања на двобој за сваку...

Зашто више не поштујемо Запад

2018-03-19 15:36:23

Аутор: Маргарита Симоњан, главни и одговорни уредник РТ канала и МИА "Росија сиводња" Генерално, Запад сада треба да буде у страху, не од 76 процената за Путина,...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: