Време када је Ваљево било град-болница

Објављено: 04.03.2017.год.
Кроз Ваљевску болницу прошло на хиљаде војника, цивила, избеглица, фото: Новости
Др Александар Недок, за „Новости“, о страдању Срба у граду на Колубари у Првом светском рату. У вароши која је имала око 8.000 житеља, боравило је више десетина хиљада људи


Више година трагао сам по прашњавим архивама, по, нажалост, ретким писаним успоменама савременика и учесника тих догађања, по студијама писаним после тих трагичних и славних дана. - Резултати тих трагања су написаних до сада седам књига, самостално или у друштву мојих колега и пријатеља, било војних лекара или војника од заната, и нас неколицине лекара из грађанства, од којих сам, ето, игром судбине, од четворице само ја доживео да и ову књигу "туге и поноса", како рече Бранислав Нушић, предам своме српском роду. Тако за „Новости“ каже др Александар Недок, аутор књиге "Ваљево - српски ратни хируршки центар и град-болница у епицентру велике епидемије 1914-1915" .

Књигу је објавио ваљевски Народни музеј и у њој писац описује период због кога су Ваљево и његове болнице постали симболи страдања у Великом рату, али и пожртвованости, хуманости и међународне сарадње у борби против епидемије невиђених размера.

Првих ратних месеци 1914. године у ваљевским болницама збрињавани су рањеници из прве и друге офанзиве аустроугарске војске. Овај период, због многобројних страдалих, био је прожет веома тешким тренуцима, нарочито током друге офанзиве. Осим прилива великог броја рањеника, стање је било додатно отежано и доласком многобројних избеглица. Ваљево већ тада постаје град-болница. У вароши која је с најужом околином имала око 8.000 житеља, боравило је више десетина хиљада људи.

- У овој књизи је, кроз рад санитета у току једне ратне године, приказана и епопеја античких размера српског народа и његове војске - написао је у рецензији доцент др Вељко Тодоровић, генерал. - Епопеја се кретала од суноврата, пораза и ризика од потпуне пропасти до величанствене победе и ослобођења јужнословенских народа. Приказан је део тешке и неравноправне борбе малог и нејаког, али поноситог народа за своју слободу и опстанак. У тој борби плаћена је велика цена у људским животима и материјалним добрима. Али послата је јасна порука да слобода нема цену и да због тога не треба ни покушавати да се одузме онима који знају да је цене, којима је то основна и највећа вредност и који су је у својој историји више пута скупо плаћали.

После треће аустроугарске офанзиве и велике српске победе у Колубарској бици, Ваљево се суочило са страхотама епидемије пегавог тифуса енормних размера. Здравствена служба није била припремљена за такву епидемију, компликовану појавом других болести, пре свега рекуренса и трбушног тифуса. Борећи се с последицама пошасти, српско санитетско особље, уз помоћ страних лекарских мисија, грађана и ратних заробљеника, неговало је знатно више болесних и рањених српских војника и цивила, те заробљених аустроугарских војника него што је Ваљево имало становника.


Ваљевска болница у Великом рату, ДР Александар Недок

УСПОМЕНА НА ХРАБРОСТ

- Овим делом испуњава ми се вишеструка жеља: да се Ваљеву, своме граду детињства, захвалим за лепе дечје дане безбрижности и среће које ми је пружило, да се дубоко поклоним сенима оних који у њему храбро уђоше у епидемију и у њој изгореше, и да његовим многим безименим становницима одам поштовање за њихову племенитост коју према рањеним и болесним јунацима показаше - каже др Недок. - Ова књига посвећена је умрлим и преживелим херојима против епидемије три тифуса, лекарима, студентима медицине, лекарским помоћницима, добровољним и милосрдним сестрама и болничаркама, подофицирима и војницима болничарима, српским и страним, пријатељским и аустроугарским, као успомена на њихову храброст.

СИМБОЛ ХУМАНОСТИ

- Док је у целој Србији било оболело више од пола милиона људи, а број умрлих војника, цивила и заробљеника процењен на око 170.000, сматра се да је у време епидемије, од децембра 1914. до маја 1915. године, у Ваљеву и околини умрло више од 3.500 војника, 4.000 цивила и око 2.000 заробљеника - каже Владимир Кривошејев, директор Народног музеја у Ваљеву. - Устаљени појам Ваљевска болница, када је реч о првим годинама Великог рата, не односи се на конкретан медицински објекат као институцију, већ означава склоп специфичних догађаја услед којих је цео град постао велика болница.

Бранко Пузовић,
Новости


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Николај Вавилов: Геније који је маштао да победи глад у СССР-у, а умро од глади у Стаљиновом логору

2018-01-21 15:21:21

За време опсаде Лењиграда група руских ботаничара скривала се у тајном складишту и умирала од глади не желећи да употреби за храну највећу колекцију семења које...

Непланирано уз заверенике у Мајском преврату

2018-01-21 08:32:58

Официр је дошао у престоницу на свадбу, да буде девер, а онда се непланирано придружио официрима завереницима у Мајском преврату. Стицај околности учинио је да баш...

Руски цар „са гвозденом маском“: Зашто је Иван VI провео цео живот у тамници?

2018-01-20 09:41:38

Иван VI је био најмлађи император у историји царске Русије. Већину свог живота провео је заточен у тамници. Чак ни чувари нису знали ко је он...

Черчил и Стаљин: Рогови у врећи против заједничког непријатеља

2018-01-20 09:25:50

Винстон Черчил није био љубитељ Совјетског Савеза (благо речено), али је знао да савезници само заједничким снагама могу победити Хитлера. Ради добрих савезничких односа једном је...

Сто година Прве српске ескадриле са Солунског фронта

2018-01-18 09:12:28

Навршио се век од када су, 17. јануара 1918. године, формиране прве српске ескадриле опремљене модерним авионима и попуњене обученим српским кадром, које су учествовале у...

Како је СССР 1971. осујетио Никсонов „каубојски” план напада на Индију

2018-01-16 22:05:00

О томе како је Индија однела чувену победу над Пакистаном захваљујући својим сјајним ратницима, непоколебљивом политичком руководству и моћној дипломатској подршци Москве за Russia Beyond пише...

Зашто је Русија три пута пропустила прилику да заузме Константинопољ?

2018-01-15 08:01:26

Русија је много пута покушавала да заузме стару престоницу Византије, а у неколико наврата је чак заиста била на прагу остварења тог сна. Међутим, сваки пут...

Пре 140 година Турци напустили Србију

2018-01-14 16:45:56

У Нишу и на југу наше земље обележава се долазак слободе после четири и по века под турском окупацијом и ослобођење Србије почетком 1878. године

Приче о три совјетска летачка аса

2018-01-14 09:12:45

Ваздушне битке у Другом светском рату биле су немилосрдне и смртоносне. Ово су приче о три совјетска летачка аса. Они су оборили више непријатељских авиона него...

Када су Београд и Москва били савезници у 20. веку?

2018-01-13 08:51:07

О томе какви су били односи све три Југославије са Совјетским Савезом и његовом наследницом Руском Федерацијом говори познати руски балканолог, историчар и политиколог, научни сарадник...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Младунац

Младунац