Време када је Ваљево било град-болница

Објављено: 04.03.2017.год.
Кроз Ваљевску болницу прошло на хиљаде војника, цивила, избеглица, фото: Новости
Др Александар Недок, за „Новости“, о страдању Срба у граду на Колубари у Првом светском рату. У вароши која је имала око 8.000 житеља, боравило је више десетина хиљада људи


Више година трагао сам по прашњавим архивама, по, нажалост, ретким писаним успоменама савременика и учесника тих догађања, по студијама писаним после тих трагичних и славних дана. - Резултати тих трагања су написаних до сада седам књига, самостално или у друштву мојих колега и пријатеља, било војних лекара или војника од заната, и нас неколицине лекара из грађанства, од којих сам, ето, игром судбине, од четворице само ја доживео да и ову књигу "туге и поноса", како рече Бранислав Нушић, предам своме српском роду. Тако за „Новости“ каже др Александар Недок, аутор књиге "Ваљево - српски ратни хируршки центар и град-болница у епицентру велике епидемије 1914-1915" .

Књигу је објавио ваљевски Народни музеј и у њој писац описује период због кога су Ваљево и његове болнице постали симболи страдања у Великом рату, али и пожртвованости, хуманости и међународне сарадње у борби против епидемије невиђених размера.

Првих ратних месеци 1914. године у ваљевским болницама збрињавани су рањеници из прве и друге офанзиве аустроугарске војске. Овај период, због многобројних страдалих, био је прожет веома тешким тренуцима, нарочито током друге офанзиве. Осим прилива великог броја рањеника, стање је било додатно отежано и доласком многобројних избеглица. Ваљево већ тада постаје град-болница. У вароши која је с најужом околином имала око 8.000 житеља, боравило је више десетина хиљада људи.

- У овој књизи је, кроз рад санитета у току једне ратне године, приказана и епопеја античких размера српског народа и његове војске - написао је у рецензији доцент др Вељко Тодоровић, генерал. - Епопеја се кретала од суноврата, пораза и ризика од потпуне пропасти до величанствене победе и ослобођења јужнословенских народа. Приказан је део тешке и неравноправне борбе малог и нејаког, али поноситог народа за своју слободу и опстанак. У тој борби плаћена је велика цена у људским животима и материјалним добрима. Али послата је јасна порука да слобода нема цену и да због тога не треба ни покушавати да се одузме онима који знају да је цене, којима је то основна и највећа вредност и који су је у својој историји више пута скупо плаћали.

После треће аустроугарске офанзиве и велике српске победе у Колубарској бици, Ваљево се суочило са страхотама епидемије пегавог тифуса енормних размера. Здравствена служба није била припремљена за такву епидемију, компликовану појавом других болести, пре свега рекуренса и трбушног тифуса. Борећи се с последицама пошасти, српско санитетско особље, уз помоћ страних лекарских мисија, грађана и ратних заробљеника, неговало је знатно више болесних и рањених српских војника и цивила, те заробљених аустроугарских војника него што је Ваљево имало становника.


Ваљевска болница у Великом рату, ДР Александар Недок

УСПОМЕНА НА ХРАБРОСТ

- Овим делом испуњава ми се вишеструка жеља: да се Ваљеву, своме граду детињства, захвалим за лепе дечје дане безбрижности и среће које ми је пружило, да се дубоко поклоним сенима оних који у њему храбро уђоше у епидемију и у њој изгореше, и да његовим многим безименим становницима одам поштовање за њихову племенитост коју према рањеним и болесним јунацима показаше - каже др Недок. - Ова књига посвећена је умрлим и преживелим херојима против епидемије три тифуса, лекарима, студентима медицине, лекарским помоћницима, добровољним и милосрдним сестрама и болничаркама, подофицирима и војницима болничарима, српским и страним, пријатељским и аустроугарским, као успомена на њихову храброст.

СИМБОЛ ХУМАНОСТИ

- Док је у целој Србији било оболело више од пола милиона људи, а број умрлих војника, цивила и заробљеника процењен на око 170.000, сматра се да је у време епидемије, од децембра 1914. до маја 1915. године, у Ваљеву и околини умрло више од 3.500 војника, 4.000 цивила и око 2.000 заробљеника - каже Владимир Кривошејев, директор Народног музеја у Ваљеву. - Устаљени појам Ваљевска болница, када је реч о првим годинама Великог рата, не односи се на конкретан медицински објекат као институцију, већ означава склоп специфичних догађаја услед којих је цео град постао велика болница.

Бранко Пузовић,
Новости


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Само 22 земље у свету нису искусиле британску агресију или колонизацију

2018-06-17 06:43:19

У  „Империји у којој Сунце никада не залази“, почињени су бројни злочини који спадају међу најгоре у историји. Ово се односи и на период када је...

Недозвољена муниција против Срба

2018-06-13 10:03:09

ИЗ РИЗНИЦЕ ЗОРАНА ДОКИЋА

Чепурин: Београд се налази под ултимативним притиском традиционалних србомрзаца

2018-06-12 12:06:02

ТЕКСТ АМБАСАДОРА AЛЕКСАНДРА ЧЕПУРИНА ПОВОДОМ ДАНА ДРЖАВНОСТИ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

Енглези вековима били главни извозници црних робова из Африке, а због тога се нимало не кају

2018-06-11 08:11:20

Пише Јово Вукелић, Факти Kада је је 2011. године тадашњи британски премијер Дејвид Kамерон истакао да је „Велика Британија одговорна за многе светске проблеме у историји” -...

Британци за 185 година владања Индијом побили и уморили глађу 85 милиона људи

2018-06-10 21:25:39

ИСТРАЖИВАЊЕ: МАСАКРИ И ВЕШТАЧКИ ИЗАЗВАНЕ ГЛАДИ - ГЕНОЦИД ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ У ИНДИЈИ

На данашњи дан окончана варварска НАТО агресија

2018-06-10 16:10:08

НАТО захтевао неограничен приступ на целој територији СР Југославије

Како су немачки научници учествовали у прављењу совјетске атомске бомбе

2018-06-09 08:07:33

  После пораза нацистичке Немачке САД и СССР су учинили све да се докопају њених водећих научника и искористе их у прављењу нуклеарног оружја. И једнима и...

Два Драгана и удар на Вучића

2018-06-08 06:59:32

Ђилас и Шолак, по свему што смо сазнали у последњих неколико месеци, између осталих захваљујући и "Новостима", своје "опозиционо деловање" сјајно су укрстили с медијским тржиштем у Србији

Српкиња се не одриче Отаџбине за чанак сочива

2018-06-03 17:49:03

„Добре, добре, ће видиме”, узвратио је бугарски пуковник бунтовној књижевници Даници Марковић, о јесени 1917. у поробљеном Прокупљу

Симболика капе код Срба или како српска пословица каже: „Капа је старија од човека“

2018-05-30 08:48:25

Капа је део традиционалне одеће словенских народа и изражава човеков социјални статус. Она је знак, порука и отуда српска пословица: „Капа је старија од човека“. У различитим...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Тулска област

Тулска област