Држава које нема

Објављено: 03.03.2017.год.
Илустрација: https://www.toonpool.com/artists/srba_9115


Оно што се нуди на предстојећим изборима недвосмислено указује на то да Србија нема алтернативу и да је кренула на опасни пут без повратка.

Политичка понуда је врло ограничена без обзира на број кандидата. Обе главне струје оптужују се међусобно за криминал, корупцију, партократско понашање, урушавање институција и да не набрајамо. Разлика је у томе што једни то раде са позиције власти а други са позиције опозиције, која је пре тога била на власти. Изузетак је ,,часни" и наоко поштени СПС, који је увек био на власти.

Неко је духовито приметио - било би добро да ови оду, а они други да се не врате. Нажалост то је сада немогуће. Овима је, не одмах, али ускоро, одзвонило и замениће их они. Задатак им је исти - да не буде државе, већ само послушна корумпирана власт. Зато има више разлога.

Циљ европских ,,пријатеља" је врло јасан. Србији и другим балканским државама намењена је улога санитарног коридора и канализационог колектора неких горућих проблема.

Пођимо од инвестиција. Демографски оматорелој Европи, да би била конкурентна, треба млађа радна снага. Таман су се порадовали имигрантима са Блиског Истока и из Африке, а онда су схватили да они не мисле да раде, већ су дошли по социјалну помоћ и да практикују ширијат и Ислам, а по неки и тероризам. Направили су жице у покушају да зауставе имигрантску бујицу, револт својих грађана и одговорних политичара.

Једно од решења је премештај дела радноинтезивне и прљаве индустрије на територију бивших југословенских држава и у највећу од њих, Србију. Јефтина, релативно квалификована радна снага, је идеална за такав пројекат. Када се томе дода повољни географски положај и инфраструктура, која се уређује, слика је заокружена. Све имаш надомак руке.

Поучена лошим искуством европска мафија ће се потрудити да избегне два неповољна сценарија. Први је далекоисточни, првенствено кинески, а други источноевропски, са посебним нагласком на Румунију и Бугарску.

Инвестирањем у кинеску привреду Запад, укључујући ту и Европу, створили су себи конкурента са којим се тешко носе.

Пријемом у чланство, нарочито Бугарске и Румуније, Европска Унија је отворила своје границе за осиромашену и криминалну популацију из тих земаља, што јој ствара проблеме. Шта ћеш више од тога када им и амбасадорке краду по фри шоповима.

За Србију и друге државе у приступању намењен је трећи сценарио, сценарио трајног сиромаштва и трајног процеса приступања. То се постиже сталним задуживањем, распродајом ресурса и политичком дестабилизацијом унутар држава и у региону. Уједно је то и изговор за одлагање пријема у чланство до којег никада неће доћи. Бар не у садашњу ЕУ, можда у неку другу, модификовану, која ће се састојати од држава са различитим, како каже Јункер, брзинама. Србија ће се возити у леру.

Тај трећи сценарио увелико се спроводи. Држава се задужује, између осталог, за плаћање отворених радних места у страним фабрикама (10.000-15.000 Еура по запосленом). Радници добијају по 200 Еура плату и изложени су нецивилизованом израбљивању, без заштите дрзаве и синдиката. Да би се то стање трајно задржало неопходно је елиминисати тржиште и стабилне институције. Договори између страних инвеститора и представнике државе праве се арбитрарно (произвољно), што је на штету запослених и део су корупцијене схеме, коју мора да призна и свака наредну власт. Запад ће прихватити образовне младе људе из професија које му недостају и чије је школовање скупо. Узеће лекаре, неке инжењере, медицинске сестре... Не требају му усрећени дуалним образовањем арбајтери, који могу да раде за њега и у матичној земљи, ИТ инжењери јер су релативно јефтини а и могу да раде од куће или у њиховим овдашњим фирмама, итд.

У међувремену Европа озиђује своје границе 25. година након пада Берлинског зида. Ти зидови јесу против миграната али историјски се некако поклапају са границама Отоманског царства. Србија је изгубила за задњих 15.година 500.000 становника, што због беле куге, што због емиграције младих људи. Слична је ситуација у Македонији и у Босни.

Хришћанска депопулација ће учинити своје, а у одређеном моменту ће започети интезивније насељавање имиграната са Блиског Истока, који ће пролазити кроз турски филтер, потпомогнут арапским новцем.

На тај начин Турска неће бити део праве Европе, али ће добити за себе историјску компензацију. Бивши премијер Давутоглу у томе је био врло јасан. Треба понекад и читати.

Поред тога, Европи историјски више одговара присуство Турске на својим јужним границама него, на пример, Русије или, у мањој мери, Кине, што би значило да Србија контролише, колико толико, своју државу сходно доминантној вољи бирача.

Да се ово друго неби догодило европски лешинари бирају власт у Србији према својим потребама, ослањајући се на инсталисану непроменљиву парадржавну структуру.

Српски политичари могу да се баве свим осим државним пословима. Могу да се играју возића, зидића, лично да се уверавају да ли наше раднице у фабрикама страних власника носе или не носе пелене, да руше објекте ноћу или отимају мајкама децу. Све то могу да раде само да би држали народ у беди, безнађу или у веровању у лажи. Српски политичари су променљива роба али су на "стенд бају" јер су корумпирани и увек могу да ускоче.

Свако, па макар и привидно кретање према Европској Унији искључује залагање за европске вредности. У том смислу, задатак је српских власти да обликују стање свести код народа, да би на крају прихватио све што му се понуди.

Политичка класа не разуме процесе који се дешавају у земљи и свету јер је необразована и без историјске свести, а при том је довољно покварена јер зна шта се од ње тражи.

На сву срећу у свету су се догодиле огромне промене и неће бриселски лешинари сами да одређују судбину ове земље. Шансе да се направи држава увек постоје, ако не на биралиштима, онда на улици, само без Сорошевих протува и удбашких пробисвета.

Олег Голубовић,
Илустрација: Срба


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Срби умеју да живе и умеју да умру

2017-11-13 07:45:03

Kао млада лекарка, Шкотланђанка Френсис Вејкфилд чим је објављен Велики рат дала је оставку на своје место медицинског мисионара у Нигерији и отпутовала кући у Шкотску...

Све­до­ци и бе­ле­зи јуначке од­бране Срби­је

2017-11-10 11:02:54

У Истражи­вачком центру DQM у При­јево­ру код Чач­ка отво­ре­на стал­на из­ло­жба по­свећена ра­кетном ди­ви­зи­ону ПВО Вој­ске Срби­је и обара­њу не­ви­дљивог америчког бомбарде­ра 1999.

Црвени и бели Срби у Октобарској револуцији и руском грађанском рату

2017-11-10 09:08:33

Један од најзначајнијих догађаја у двадесетом веку била је Октобарска револуција у Русији. Поред поданика бивше Руске Империје, у Грађанском рату који је уследио учешћа је...

Тамо далеко, у Одеси

2017-11-08 19:03:23

Десет октобарских/новембарских дана "који су потресли свет" 1917. године уздрмали су и односе историјских пријатеља и ратних савезника Србије и Русије. Влада и војска балканске краљевине, која се спремала за повратак у отаџбину, скоро у дану је остала без заштите оних у чију се помоћ уздала од почетка Великог рата, а међу онима који су директно осетили утицај сукоба "црвених" и "белих" у Русији били су припадници Српског добровољачког корпуса у Одеси и руски војници на Солунском фронту.

Ваздушна битка између совјетских и америчких авиона изнад Ниша

2017-11-07 21:35:27

Ваздушни окршај између снага америчког и совјетског ваздухопловства десио се на данашњи дан 1944.године на небу изнад Ниша. Повод за овај сукоб био је напад на...

Избеглице у Србију донеле царску Русију

2017-11-07 08:23:11

Телевизијска серија "Сенке над Балканом", хтели ми то или не, враћа нас у прошлост, враћа сећање на Београд од пре стотину лета. Враћа слике кад нимало...

Викинзи: У Европи страх и трепет, у Русији – обични плаћеници

2017-11-04 07:21:29

Владари старе и средњевековне Русије радо су се обраћали за помоћ професионалним војницима – како скандинавским ратницима, тако и припадницима номадских степских племена. Односи између државе...

Прича о Катарини Иларионовој Демини - „Каћуша велика и мала“

2017-11-03 14:15:43

Прича о Катaрини Иларионовој Демини (девојачко презиме Михајлова), једној од три жене руска војника са фронта које су постале хероји Совјетског савеза . Борила се за ослобођење Југославије. Њени саборци трагали су за њом читаве две деценије по целој Русији. Њен поновни сусрет са пријатељима са прве линије фронта био је права сензација. Данас, унука легендарне Каћуше обилази места у Керчу и Севастопољу у којима се борила њена бака, чије име поносно носи.

„Госпођо Милер, ужаснут сам, згађен и као сународник посрамљен шта сте приписали српском народу!“

2017-10-31 08:12:30

Немачки лекар Рудолф Хензел упутио је отворено писмо нобеловки Херти Милер након њеног контроверзног наступа у Београду. "Отворено писмо добитници Нобелове награде за књижевност, госпођи Херти Милер...

Др Душан Пророковић: Деле лекције о Косову и Русији

2017-10-29 16:03:04

Центар за стратешке алтернативе: Слобода се не добија "на парче", а правда СЕ НЕ примењује селективно

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Камчатка

Камчатка