Зар Русија (ни)је помогла Србији кроз историју?

Објављено: 28.02.2017.год.
Доктор Никита Бондарев, историчар, политиколог и руководилац Балканског сектора Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), одговара на најпопуларније питање српског Гугла и масовне свести у погледу Русије и Руса, а такође коментарише фразе које су популарне на српском интернету: „Кад нам је то Русија помогла кроз историју?“ и „Тешко оном кога Кинез храни, а Рус брани“. Текст је објављен 23. фебруара у нашем штампаном издању „Р Магазин“ који излази као додатак „Недељника“.


У једном делу српског друштва традиционално се сматра да је Русија дужна да помогне у свакој ситуацији. Откако се Русија ослободила татарско-монголске зависности и постала независна и снажна држава, од доба Ивана Трећег, Срби су се обраћали за помоћ, подршку и заштиту московским великим кнезовима, а затим царевима. Ако се погледа карта, постаје јасно да московски кнезови, а затим цареви, нису могли никако помоћи Србима да се избаве од турског јарма. У далеко већем степену би се Срби могли надати у помоћ Аустрије, којој су такође, свакако, одлазили на поклоњење. Од одређеног тренутка су у Москву почели да одлазе можда и више и чешће него у Беч, и неку помоћ су добијали. На пример, прилоге за српске манастире, за Хиландар и манастире у самој Србији, на пример за Пећку патријаршију, богослужбене књиге и учитеље који су послати у Србију. На пример, мисија Максима Суворова и других руских учитеља у Сремским Карловцима. Њихов утицај на Србе је био тако велик да су образовани Срби у другој половини 18. и првој половини 19. века писали и говорили на такозваном „славеносрпском“ језику, мешавини српског и руског.

Први српски устанак и први „нож у леђа“


Традиција да се у Москву иде и тражи помоћ од Русије као од једине православне државе која је у том тренутку била независна, настала је управо у то доба и трајала је кроз историју руско-српских односа, пролазећи кроз озбиљна искушења. Такво искушење је био Први српски устанак. Најпре га је Русија подржала, пружила је српским устаницима новчану помоћ и дипломатску подршку, периодично је слала своје војне јединице у помоћ Карађорђу, а увела је и самосталне војне операције против Турака. На српској земљи су тада погинули многи руски војници и официри, попут генерала Јегора Цукато.

То је било 1807. године. Покушај преговора и примирја са Турцима Срби су дочекивали врло негативно: „Ја сам лично био изложен опасности да постанем жртва очајања Срба и једва сам успео, уз помоћ људи мени привржених, да малопомало смирим узбуркане духове и да их поново вратим на прави пут“, писао је 1807. године руски опуномоћеник у Београду Константин Родофиникин, који је тамо отпутовао чим је Русија склопила Тилзитски мир. Године 1811, после Кутузовљеве победе над Турцима код Рушчука и склапања Букурештанског мира уочи Наполеонове интервенције, Србима су поново „окренута леђа“.

И поред тога што Русија није отишла из Србије тек тако, него је у договору са Турцима утврдила одредбе о амнестији свих учесника устанка и о аутономији Београдског пашалука, поставивши на тај начин темеље за обнављање српске државности, Турци су искористили то што је Русија заузета око Наполеона, игнорисали су договор и угушили устанак 1813. године. Како год било, 1815. године је Русија после победе над Наполеоном, свом својом дипломатском моћи државе победнице подржала резултате Другог српског устанка и непосредно допринела да Србија званично добије аутономију у оквиру Турске.

Независност услед руске победе над Турцима: „Узимати здраво за готово“

Године 1877. у Србију је допутовао велики број руских добровољаца, и војника, и цивила. Неко је дошао да помогне Србима у рату за независност, а неко из хуманитарних разлога. Генерал Михаил Черњајев је стао на чело српске армије. Тај народни порив да се помогне Србима спотакао се о чињеницу да је мало ко од тих људи који су допутовали и одмах добили некаква звања у српској армији, имао представу шта је то Србија и тај регион.

Тај порив, пре свега народни (мада је Черњајева на неком нивоу подржао и гроф Игнатјев, као и престолонаследник Александар), у Србији вероватно није био посебно вреднован. Срби су то прихватили као нешто што и мора тако да буде. На српском се то каже „узимати здраво за готово“. Черњајев је жртвовао огроман новац, продао је свој дневни лист да би помогао Србима, а они су њему приписали све невоље српске армије до којих није дошло због руских добровољаца, него управо због саме српске армије, због тога што човек који је тек дошао у Србију никако није могао да руководи том армијом. Можда је требало да он одбије тај предлог.

Можда је у овом случају већу вредност имао некакав дипломатски притисак него долазак огромног броја добровољаца. Како год било, управо је ултиматум руског императора Александра Другог зауставио коначни слом српске армије, а након пола године Русија је већ ушла у свој последњи ратни двобој са Турском завршивши га епском победом над Турском. Управо резултати руске војне победе вратили су Србији дугоочекивану независност после 500-годишњег прекида, и њу су признале све велике силе, шта год Срби мислили о резултатима Берлинског конгреса и колико год се вређали због тога што су границе Србије могле бити другачије, и колико год завидели Бугарској која је по Санстефанском мировном уговору требало да постане балканска суперсила, али није постала због мешања великих сила.

Симпатије царске Русије према Бугарској тих година су у великој мери могле бити везане за неуспехе руске помоћи Србима у српско-турском рату. Могло је и доћи до таквих размишљања у руском државном врху: наш поступак није схваћен, ми нисмо били цењени, а крв смо нашу проливали, и шта смо за то добили? Черњајев је прогнан из Србије, Срби су му одузели орден који су му сами и дали, и оптужили су га за све. Наравно, словенофилска струја унутар руског руководства, која је у међувремену постала још јача него што је била 1876. године, то није опростила српској владајућој династији. То је један од примера како Срби и Руси немају разумевања за другог иако желе само добро. Немају разумевања јер се не познају довољно добро. Права знања о Балкану су у Русији тада била минимална, а и Срби су веровали у неки имагинарни лик Русије.

Испада да је читава историја руско-српских односа у 19. и почетком 20. века везана за то да Русија на Србију не обраћа много пажње када смо јој потребни. Али то није због тога што је Русија била злонамерна, него једноставно зато што и сами у том тренутку имамо доста проблема, као што је то, на пример, било 1812. године, и као што се поновило током 1990-их. А у тренутку када ми притичемо Србији у помоћ, Срби то доживљавају као нешто што тако и мора да буде и не схватају у ком степену је та помоћ Русије била везана за неке жртве. То је некаква драматична неподударност.

У другом делу чланка др Никита Бондарев одговара на питања: да ли је Николај II спасао Србију, да ли је Југославија „помогла“ рушењу СССР, зашто ЛДНР није Српска Крајина нити северно Косово...

Делови овог текста су већ објављени на сајту Недељника а ми објављујемо интегралну верзију.

Никита Бондарев,
Руска реч



Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Шта је најтеже Русима у српском језику, и Србима у руском?

2017-05-26 15:40:49

Српски и руски језик су веома слични. То сви знају. Како и не би били? Какви људи – такви језици. Сваки Рус може релативно брзо и лако да савлада српски језик, Србин – руски. Па ипак постоје одређене потешкоће, језичке клопке и препоне које напрежу говорни апарат, коче мисао, или је поведу у страну, запетљају језик... Углавном, сијасет неких лексичких и граматичких зачкољица које једноставно не дозвољавају да изражавање на тако блиском, братском језику протече глатко. Покушали смо да скупимо на једно место све те отежавајуће околности, па и да подсетимо да нема ничег недостижног, а стрпљење и вредан рад доносе успех: терпение и труд всё перетрут! Чланак је објављен 25. маја у нашем штампаном издању „Р Магазин“ који излази као додатак „Недељника“.

Кустурица листу „Блиц“: Ставили сте ме у позицију уцијењеног човјека што никад себи нисам дозволио нити ћу

2017-05-25 21:18:38

Дневни лист „Блиц“ у данашњем броју објавио је на насловној страни најаву а на другој и трећој страни текст под наднасловом „Скандалозно и бахато“ и насловом...

Како Руси праве специјалне јединице од делфина и фока?

2017-05-25 13:42:38

Прстенасте и брадате фоке, сиве гренландске фоке, китови белуге и обични делфини – то су припадници нових „специјалних јединица“ руске армије који ће чувати улазе у војнопоморске базе, тражити подводне мине и у случају потребе уништавати све незване госте у руским територијалним водама.

Зашто Руси чекају и до 20 сати да би се поклонили моштима?

2017-05-24 21:31:06

Први пут у историји из Италије су у Русију стигле мошти Светог Николе и изложене су у највећој московској саборној цркви, храму Христа Спаситеља. Чини се да многе Русе ништа не може да спречи да дођу и поклоне се овој реликвији и тако покажу своју дубоку веру.

Ливадијски дворац: Последњи летњиковац породице Романов

2017-05-22 22:17:31

У дворцу царске породице Романов, подигнутом у италијанском стилу, одржана је Кримска конференција савезника 1945. године. Рузвелт је тада и одсео у њему. Присетимо се богате...

Америчка империја и четири руска ватрогасца у Нишу

2017-05-21 12:29:00

Када је 1948. године совјетски амбасадор у Југославији дошао код Тита да му уручи писмо Информбироа, чији је садржај био ултимативан, Тито га је примио у...

Мата Хари из Сијаринске бање - четири лица лепе шпијунке

2017-05-20 14:03:14

Тврдоглава, надмена, не познаје војна питања, не говори стране језике, пустоловног духа... То је оцена коју је о Вери Пешић дала тајна служба Краљевине Југославије.

Шта ће бити на Међународним армијским играма ове године?

2017-05-20 13:47:17

Русија је била једини домаћин игара 2015, док јој се 2016. године у тој улози придружио и Казахстан. Ове године такмичаре ће угостити Русија, Белорусија, Азербејџан, Казахстан и Кина.

Непознато породично презиме војводе Путника

2017-05-19 16:21:24

Мало је познато и да је Радомир Путник био утемељивач војнобезбедносне делатности, каже историчар Александар Животић

Шест необичних руских храмова

2017-05-19 07:41:23

Како постати упадљив међу мноштвом дрвених цркава и златних купола? 1. „Храм свих религија“ у Казању Извор: Wikipedia.org На врху овог архитектонског објекта су куполе са муслиманским полумесецом и...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?



Фото дана Елбрус

Елбрус