Политички емигрант спасао Хиландар

Објављено: 27.02.2017.год.
фото: © Борис Субашић, Новости
Ко је Ђорђе Себастијан Рош, једини цивил сахрањен у српској царској лаври на Атосу? Спречио да српска светиња пропадне и пређе у грчке руке. Јунак и инвалид из славне одбране Београда 1915. године


Херој Великог рата, обновитељ Грачанице и спасилац Хиландара Ђорђе Себастијан Рош једини је световни човек сахрањен на хиландарском гробљу. Монаси хиландарци су 1977. године направили изузетак од светогорских правила да би изузетном патриоти исказали захвалност.

Ђорђе Рош, који је спречио да осиромашена Српска царска лавра после Другог светског рата пређе у грчке руке, желео је да почива у манастиру Раковица, уз оца и мајку. Југословенска Удба није дозволила да проказани емигрант, јунак и инвалид из славне одбране Београда 1915. почива у свом родном граду, открива, за "Новости", историчар уметности Никола Кусовац.

- Упознао сам Роша раних седамдестих у Уранополису, где се преселио да би помагао Хиландару - каже Кусовац. - Он ме је прокријумчарио у Хиландар у време кад Југословени нису били пожељни на Атосу. Грчка војна хунта била је сумњичава према свему што долази из Брозове државе јер се он директно мешао у њихов грађански рат. Није дозвољавала да из Југославије у Хиландар дођу ни новац, ни монаси, ни поклоници. Манастир је био на ивици да пређе у грчко власништво. Принц Томислав је иницирао спасавање, а Ђорђе Рош је био главни оперативац који је сакупљао новац, доводио калуђере и кришом уводио "сумњиве" ходочаснике из Југославије.

Познанство Кусовца с Рошом је прерасло у пријатељство. Стари емигрант, с руком укоченом од ране стечене у одбрани Београда 1915. године, завештао је младом историчару уметности да га, кад дође судњи час, сахрани у Раковици. Одредио је да се с његовим земним остацима врате у Србију и Карађорђева застава и вредни архиви које је спасао од уништења.

- Рош је умро 1977. на броду, на једној од многобројних пловидби за Хиландар. Пренео сам његово завештање министру културе који ме је упутио на министарство спољних послова. Тамо су ме усмерили на југословенско министарство унутрашњих послова - сећа се Кусовац.

Случај је преузела југословенска служба Државне безбедности.

- Кад сам рекао да је Рош завештао Србији драгоцену баштину, инспектор је безобзирно затражио да од удовице прво донесем писану потврду да ће је предати, па ће тад моћи да се разговара о сахрани. Рекао сам да не могу да тргујем мртвим човеком, да је његова реч довољна. Сахрана није дозвољена. Рошове кћери које су нам много помагале током санкција касније су испуниле очеву жељу и донеле у Србију драгоцену баштину - каже Кусовац.

Гроб Ђорђа Роша
фото: © Борис Субашић, Новости

Рошов гроб налази се испред костурнице хиландарских монаха и виде га само ретки ходочасници. Већина и не зна ко ту почива.

- Рош је био прави херој. Први пут је рањен на Церу, а други пут, веома тешко, у јуришу с мајором Гавриловићем у одбрани Београда. Немци су га излечили и послали у логор. Успео је да побегне и стигне до Солунског фронта, где је иако инвалид, наставио да ратује - каже Кусовац.

После рата капетан Ђорђе и његов брат Душан отишли су из југословенске војске у којој су кључна места добијали дојучерашњи хабсбуршки официри. Захваљујући породичним везама, браћа Рош су постали успешни пословни људи.

- Рошови су чувена немачка породица. Инжењер Себастијан Рош, Ђорђев и Душанов отац, дошао је у Србију у време краља Милана као стручњак за изградњу железнице. Прешао је у православље, узео за славу Светог Ђорђа и по њему дао име најмлађем сину - прича Кусовац.

фото: © Борис Субашић, Новости

О патриотском духу у кући Рошових говори податак да су малолетни Душан и Ђорђе побегли и укључили се као добровољци у балканске ратове, а затим ступили у војну академију. Комунистичке власти су их прогласиле народним непријатељима јер су пословали с немачким индустријалцима и куповали оружје за југословенску краљевску војску.


- Захваљујући својим везама Рошови су успели да југословенској краљевској војсци набаве месершмите, тад најбоље авионе у Европи. Парадоксално, месершмити које су они набавили оборили су највише немачких летелица приликом одбране Београда у априлу 1941. а због истих авиона Ђорђе Рош је проглашен за сарадника окупатора. Рехабилитован је 2008, али касно: већ је ишчилео из националног сећања - каже са сетом Кусовац.

фото: © Борис Субашић, Новости

ОБНОВИТЕЉ ГРАЧАНИЦЕ


Ђорђе Рош је трошио огромне суме на очување српске баштине, јер се Краљевина Југославија тиме није бавила.

- Мало је позната чињеница да је он уочи рата обновио потпуно запуштену Грачаницу и саградио конаке. Још је мање познато да је током окупације направио одбор за спасавање српске баштине на Косову и Метохији - сећа се Кусовац.

фото: © Борис Субашић, Новости

КЊИГУ ПОСВЕТИО МАЈОРУ ГАВРИЛОВИЋУ


Легендарно обраћање мајора Драгутина Гавриловића браниоцима Београда 1915. забележио је и српској историји открио Ђорђе Рош у својем делу "На Дунавској кеју 1915.". Књигу је сам издао 1931. године, да спасе од заборава београдске хероје и посветио је Гавриловићу, свом команданту.

- Уз јуришне крике и тресак бомби водила се ова дивља борба на вратницама престонице Краљевине Србије. У олуцима тротоара, где се вода слива кад пада киша, текла је људска крв. Тако је Србин бранио част своје престонице на њеном прагу 24. септембра 1915. године - забележио је Рош.

Борис Субашић,
Новости


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Срби умеју да живе и умеју да умру

2017-11-13 07:45:03

Kао млада лекарка, Шкотланђанка Френсис Вејкфилд чим је објављен Велики рат дала је оставку на своје место медицинског мисионара у Нигерији и отпутовала кући у Шкотску...

Све­до­ци и бе­ле­зи јуначке од­бране Срби­је

2017-11-10 11:02:54

У Истражи­вачком центру DQM у При­јево­ру код Чач­ка отво­ре­на стал­на из­ло­жба по­свећена ра­кетном ди­ви­зи­ону ПВО Вој­ске Срби­је и обара­њу не­ви­дљивог америчког бомбарде­ра 1999.

Црвени и бели Срби у Октобарској револуцији и руском грађанском рату

2017-11-10 09:08:33

Један од најзначајнијих догађаја у двадесетом веку била је Октобарска револуција у Русији. Поред поданика бивше Руске Империје, у Грађанском рату који је уследио учешћа је...

Тамо далеко, у Одеси

2017-11-08 19:03:23

Десет октобарских/новембарских дана "који су потресли свет" 1917. године уздрмали су и односе историјских пријатеља и ратних савезника Србије и Русије. Влада и војска балканске краљевине, која се спремала за повратак у отаџбину, скоро у дану је остала без заштите оних у чију се помоћ уздала од почетка Великог рата, а међу онима који су директно осетили утицај сукоба "црвених" и "белих" у Русији били су припадници Српског добровољачког корпуса у Одеси и руски војници на Солунском фронту.

Ваздушна битка између совјетских и америчких авиона изнад Ниша

2017-11-07 21:35:27

Ваздушни окршај између снага америчког и совјетског ваздухопловства десио се на данашњи дан 1944.године на небу изнад Ниша. Повод за овај сукоб био је напад на...

Избеглице у Србију донеле царску Русију

2017-11-07 08:23:11

Телевизијска серија "Сенке над Балканом", хтели ми то или не, враћа нас у прошлост, враћа сећање на Београд од пре стотину лета. Враћа слике кад нимало...

Викинзи: У Европи страх и трепет, у Русији – обични плаћеници

2017-11-04 07:21:29

Владари старе и средњевековне Русије радо су се обраћали за помоћ професионалним војницима – како скандинавским ратницима, тако и припадницима номадских степских племена. Односи између државе...

Прича о Катарини Иларионовој Демини - „Каћуша велика и мала“

2017-11-03 14:15:43

Прича о Катaрини Иларионовој Демини (девојачко презиме Михајлова), једној од три жене руска војника са фронта које су постале хероји Совјетског савеза . Борила се за ослобођење Југославије. Њени саборци трагали су за њом читаве две деценије по целој Русији. Њен поновни сусрет са пријатељима са прве линије фронта био је права сензација. Данас, унука легендарне Каћуше обилази места у Керчу и Севастопољу у којима се борила њена бака, чије име поносно носи.

„Госпођо Милер, ужаснут сам, згађен и као сународник посрамљен шта сте приписали српском народу!“

2017-10-31 08:12:30

Немачки лекар Рудолф Хензел упутио је отворено писмо нобеловки Херти Милер након њеног контроверзног наступа у Београду. "Отворено писмо добитници Нобелове награде за књижевност, госпођи Херти Милер...

Др Душан Пророковић: Деле лекције о Косову и Русији

2017-10-29 16:03:04

Центар за стратешке алтернативе: Слобода се не добија "на парче", а правда СЕ НЕ примењује селективно

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Камчатка

Камчатка