Умрети за живот без рата: Докторка Лиза

Објављено: 26.12.2016.год.
Цвеће испред зграде фонда
Међу погинулима у авионској катастрофи изнад Црног мора била је и Јелизавета Глинка, познатија као докторка Лиза. Она је позната по несебичној помоћи коју је пружала деци настрадалој у Донбасу и Сирији, тешким болесницима, бескућницима и свима којима је помоћ била потребна. Докторка Лиза у пружању своје помоћи није жалила ни своје време, ни своју снагу, па ни свој живот.


Када је председник Путин 8. децембра уручио Јелизавети Глинки једну од највиших награда Руске Федеације, Државну награду за заштиту људских права, чувена докторка Лиза је одржала кратак говор, и он није био нимало тријумфалан. „Сутра путујем у Доњецк, а затим у Сирију“, озбиљно је рекла она. И још је рекла да је рат „пакао на земљи“. „Ми никада нисмо сигурни да ћемо се вратити живи“.

И заиста се нису вратили. Авион Ту-154, у коме је докторка Лиза летела у сиријски град Латакију са лековима за универзитетску болницу, срушио се над Црним морем 25. децембра ујутро. Изгинули су сви путници и чланови посаде.

У миру

Смрт Јелизавете Глинке је потресла руско јавно мњење. Добротвори, колеге и познаници докторке Лизе 
пишу коментаре на интернету препуне туге и дубоког поштовања. „Она је била чудо. Она је као порука са неба која говори о врлини“, написао је у некрологу Михаил Федотов, шеф руског Савета за људска права.

Јелизавета Глинка је по занимању била реаниматолог. Током 1980-их се заједно са мужем преселила у САД, где се упознала са радом хосписа. У то време је на постсовјетском простору брига о неизлечивим болесницима била тек у повоју. По повратку из САД докторка Лиза је учествовала у раду московских хосписа. Основала је први хоспис у Кијеву. „Сваком човеку треба да буде омогућено право да умре достојно и у миру, када за то дође време“,
 говорила је она.

Глинка је 2007. године основала добротворну организацију „Праведна помоћ“. Фонд још увек дејствује, помаже неизлечивим болесницима, усамљеним старим људима, инвалидима и бескућницима. Сваке среде сарадници овог фонда одлазе на московске железничке станице, где бесплатно прегледају, хране и лече бескућнике, који не добијају никакву помоћ од државе и друштва.

Илустрација: Иља Питалев/ РИА НовостиИлустрација: Иља Питалев/ РИА Новости

У рату

„Глинка сматра да је праведна само она помоћ која се може пружити свакоме коме је потребна“, 
пише новинарка Катерина Гордејева, која је добро познавала докторку Лизу. Докторка и њен фонд су се заиста трудили да помогну свима. Они су 2010. године прикупљали помоћ за људе чија је имовина страдала у шумским пожарима, а 2012. године за оне који су остали без крова над главом после поплаве у Кримску. Када је 2014. године почео рат на истоку Украјине, Глинка није могла остати по страни.

Докторка Лиза је двадесетак пута одлазила у зону ракетних напада и ризиковала свој живот да би извукла болесну децу из болница које су се нашле у самом центру борбених дејстава. Тако су деца евакуисана уз помоћ Глинке и њених сарадника.

Докторка Лиза се није бавила политиком. „Ја нисам ни на чијој страни, ја сам на страни слабе и болесне деце која су из неког разлога остала без помоћи“, 
рекла је она у интервјуу за „Коммерсант FM“. Рекла је и да би све политичаре који су изазвали рат одвела на одељење за реаниматологију где леже рањена деца из Доњецка и показала би им шта су урадили.

 

Илустрација: Сергеј Пивоваров/РИА НовостиИлустрација: Сергеј Пивоваров/РИА Новости

Тамо где је најтеже

Јелизавета Глинка није правила разлику између људи који умиру у хосписима, бескућника и деце из Донбаса или Сирије. Она се трудила да помогне свакоме и да лично контролише цео процес пружања помоћи. „Она је била успешан лекар, вољена жена и жена која воли, срећна мајка тројице синова. Могла је и да не путује у Сирију недељу дана пре Нове године“, пише Гордејева. Али за Глинку је било важно да буде тамо „где је људима најтеже, где им треба помоћ и где је та помоћ могућа“. Управо зато је она и била у авиону Ту-154 тог судбоносног јутра 25. децембра.

Докторка Лиза је 8. децембра одржала говор поводом награде коју је добила, и у том говору је поменула ратне страхоте и страдање деце у Донбасу и Сирији, а такође је и нехотице предсказала своју смрт. Па ипак, она је тај говор завршила речима пуним оптимизма: „Уверени смо да доброта, састрадање и милосрђе функционишу моћније од сваког оружја. Хвала вам“.

Олег Јегоров, Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Амерички митови о Другом светском рату

2017-10-16 09:06:15

Улазак америчких и британских трупа у северну Француску 6. јуна 1944. на Западу се сматра пресудним догађајем за исход Другог светског рата, иако је нацистичка војска тада већ претрпела суштинске поразе од Црвене армије, пре свега код Курска и Стаљинграда.

Маштовита украјинска историја: Престони град Кијев – једнима мајка, другима маћеха

2017-10-16 06:42:39

У старим руским летописима за Кијев се каже да је „мајка руских градова“, чиме се наглашава његов надређени статус у односу на друге градове Старе Русије....

Како је једна Рускиња провела дан у српској војсци

2017-10-13 22:33:21

Руски и српски војници су се много пута у историји борили раме уз раме. Ускоро ће Дан ослобођења Београда, празник који је заједнички за Русију и...

Руси на Солунском фронту

2017-10-10 10:43:06

Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би препуштање Србије Аустроугарској значило и препуштање целог Балкана чиме би...

Фарса БиХ правосуђа

2017-10-10 10:32:36

Ако је још постојала нека недоумица, од данас се брутално јасно показало да за Србе од стране БиХ правосуђа нема правде! Насер Орић, коме је у...

„Ни случајно немојте разговарати на руском!“

2017-10-09 09:56:16

У марту 1999. бомбе НАТО-а нису падале на Милошевићев режим, нити на непромишљену и недоследну политику Београда у побуњеној покрајини, нити на земљу која се после десет година санкција гушила у ситном лоповлуку и крупном криминалу. Не, они су гађали моју Митру, њен Лик и њено Достојанство, њено Смирење и њену Љубав. Они су то радили и раније: 1941, 1944. и 1995, али ја тада то нисам знао.

Радо иде Фијат у војнике

2017-10-09 08:05:27

Kао трговачки путник путујући 1914. године по Србији свратио сам у Шабац. Ту ме дочека Видовдан и вест о атентату на аустроугарског престолонаследника Фердинанда. Објављена је...

Извештај српског амбасадора из Беча

2017-10-08 08:44:00

После повратка из Беча у Србију амбасадор Јован Јовановић поднео извешатај српској влади у коме детаљно описује атмосферу у Аустроугарској пред објаву рата.

Како је совјетски тајни агент постао амбасадор Костарике у Италији, Ватикану и Југославији

2017-10-07 08:58:00

Совјетски супершпијун Јосиф Григулевич учествовао је у планирању убиства Лава Троцког и саботажи снабдевања нациста у Другом светском рату, био је дипломата Костарике, а затим академик...

Брже од звука: Путници у опасности, а совјетско руководство на иглама

2017-10-03 21:30:46

Када је пре 40 година, 1. новембра 1977. године, први комерцијални надзвучни авион на свету полетео са московског аеродрома, његови путници су били у великој опасности,...

rt - kolumne
РР банер колумне

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли подржавате предложену поделу Косова мимо Резоулуције 1244?