Од Рашке натрашке

Објављено: 25.12.2016.год.
Српска војска у Првом светском рату (Архивска фотографија)


У мом колубарском крају, у доба док сам био мали, ако нешто крене наопако и како не треба, људи би говорили: „Ех, од Рашке натрашке!”

Ја нисам разумео шта им то значи, па сам мислио: „Што ли је тај морао чак од Рашке да иде натрашке и колико му је требало времена да преко брда и долина стигне довде?” Како сам о томе размишљао кад чујем да неко изговори ту изреку, питам моју бабу Дару да ми објасни шта то значи.

Она се горко осмехну и каже: „Е мој синко, то је тешка и страшна прича, али, кад желиш, да ти је испричам:

За време Великог рата, а сигурно си чуо за њега, овде свуд около су вођене велике и тешке борбе. По пољима, њивама, ливадама, брдима и дољама у Колубари, свуд су били ровови, земунице и разна склоништа. Ми, народ, жене и деца смо били ту са војском, помагали колико смо могли, кад почне борба, бежи у подруме, земунице, кад престане, превијамо рањенике, помажемо војсци, радимо око куће разне послове.

После силних борби, мука и изгибенија, победи наша војска и протера пустог Швабу.

Таман се мало стамило и смирило, народ живнуо, почео поправљати рушевине, кад удари сила са свих страна, одовуд Шваба, отуд Немци, оданде Бугари, наша војска се борила и тукла док је имала снаге, а онда крене у одступање, а ми, жене, деца, бабе и деде, куд ћемо – него за војском у бежанију.

Волове и коње одавно узела војска да вуку топове и комору. Мушкарци у рату, ко зна где су и дал су живи. Срећа наша, остала нам је једна крава. Моја мати Томанија и ја узмемо твог оца Бранка који је тад имао пет година и чича Никодиновог Чеду од седам година, натоваримо на краву, понесемо нешто дроња и мало хране што нам је преостало, па са народом за војском, нит ко зна куд ћемо ни докле. Зима, глад, беда, срећа што смо имали Цветуљу, помуземо мало млека за децу, а ми, ћути и трпи.

Ко зна колико смо дана и ноћи провели по брдима и баруштинама. Једног дана стигне та силна светина до Рашке. Пуна брда и долине кукавног народа, дрежди и чека судбину.

Ту краљ и влада, после силних већања, реше да иду у голготу преко Албаније. Покупе старију децу и поведу, а ми, натраг, кући. Тек сад наста права беда и зло, колају болештине, глад, зима, умире кукавни народ ко мушице. Дању се вучемо крај неке реке, заноћимо где стигнемо.

Разместимо се једно вече на некој пољани, таман се сместили, удари сила из неба и земље, грми и пуца са свих страна, пада јадна сиротиња ко снопље. Ја легла преко твог оца да га заклоним, мама Томанија зграби Чеду, када га свишти куршум по сред чела, ни зевнуо није.

Кад престаде паљба, вриска и кукњава до небеса, не зна се ко је жив а ко мртав.

Два дана смо раскантавали, рањене увијали у дроње, а мртве сарањивали. Чеду умотасмо у ћилим и закопасмо испод неке јабуке дивљаке.

После три месеца мука и патњи, стигнемо кући. А овде све попаљено, опљачкано и разваљено. Шваба свуд завладао и узео све под команду. Покупи нас жене и тера да кулучимо. По цео дан туцамо камен и пресипамо сокаке да пусти Шваба не гаца по српском блату. Гладне и жедне рмбамо од зоре до мрака, па од муке смислимо и певамо песму:


            Покрај пута цветало багрење,

            Српске жене туцају камење,

            Ој, Србијо, стани у параду,

            Да ти Швабе чекиће раздаду.”

После ове бакине приче Рашку сам замишљао као свето место, и да имам неке обавезе према том граду.

Много година касније, стицајем околности, са Рашком сам успоставио вишеструке, нераскидиве везе.

Почетком деведесетих година прошлог века Рашка општина ми је уступила плац, на коме стоји моја скулптура медведа, познатог као „Копи”, који је постао симбол Копаоника. Касније сам приредио изложбу скулптура у њиховој галерији и за ту прилику извајао краву на којој јашу два детета и поклонио је рашчанима. Потом сам исклесао споменик Данилу II, архиепископу, црквеном великодостојнику и државнику, који краси парк испред дома културе у Рашки.

13. новембра 2015. године, на стогодишњицу заседања наше владе, на којој је донета историјска одлука о преласку наше војске преко Албаније, у кући у којој је заседала влада, отворена је спомен-соба, са обиљем експоната и историјске грађе, а моја скулптура, крава на којој јашу два детета, заузима почасно место.

Живорад Циглић – Цигла,
Политика

 


Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

По чему су Срби и Руси слични?

2017-06-26 22:15:55

Шта је то што Русе и Србе зближава и чини их сличнима? Ево малог списка наших заједничких позитивних и „мање позитивних” црта. „Исти отац!”, „Толико личи на...

Најпознатије мисије чувеног генерала КГБ-а Јурија Дроздова

2017-06-26 12:04:21

Легендарни генерал КГБ-а, којег су увелико ценили и савезници и супарници СССР-а, учествовао је у неким од најважнијих совјетских мисија у иностранству и надгледао је велику мрежу шпијуна широм света.

Ваљда ће синути сунце...

2017-06-25 08:21:31

Из ратног дневника Милисава М. Вукосављевића, резервног пешадијског потпоручника

Пет најлепших жена Совјетског Савеза

2017-06-24 21:37:14

Звезде светских подијума су говориле неколико језика, страни модни креатори и људи из високог друштва су их обожавали, а у отаџбини су примале једну од најмањих плата и стално су биле под присмотром агената КГБ-а.

Ћирилица између Светог писма и судског позива

2017-06-24 08:32:49

Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу. И да нема никаквог другог разлога да је сачувамо – тај би био довољан. Ако не знамо зашто је ћирилица забрањивана, можемо да их питамо, каже Матија Бећковић

Совјетске жене снајперисти: Леди Смрт и Невидљиви ужас

2017-06-22 21:59:30

У време Великог отаџбинског рата стотине хиљада совјетских жена је отишло на фронт да раме уз раме са мушкарцима ратује против нацистичке Немачке. Неке од њих...

Одлучите се господо: Да ли безбедност на Балкану подривају Срби или Руси?

2017-06-22 15:59:20

Данас су објављене две вести, односно, једна одлука и једна изјава на штету Срба. Прва је о продужењу санкција од стране Доналда Трампа за око стотинак...

Знају НАТО емисари да је кратка памет код Срба

2017-06-21 10:58:12

Спасавање Србије

Отров из обавештајних руку

2017-06-20 18:49:14

У Државном архиву у Сарајеву постоји акт Земаљске владе за Босну и Херцеговину од 18. јула 1914. године, где се наводи: „Владимир Гаћиновић, намјештеник из Сарајева, сада у Швајцарској, стоји на врху револуционарне федерације”

Ђорђе Лешњак није поклекнуо пред бугарским бајонетима

2017-06-20 08:45:05

Једна уличица у центру Лесковца носи име Ђорђа Цекића Лешњака и повезује улице које су назване по именима познатијих историјских личности – Светозара Марковића и Радета...

rt - kolumne
РР банер колумне

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?



Фото дана Москва

Москва