Стаљинове репресије: „И жртва и џелат у једној породици“

Објављено: 24.11.2016.год.
Денис Карагодин је још 2012. године почео да тражи убице свога прадеде. На слици: Степан Карагодин са породицом. фото: blog.stepanivanov

Житељ града Томска Денис Карагодин пре неколико година је одлучио да испита ко је током 1930-их, у време репресија, био крив за смрт његовог прадеде. Недавно је успео то да сазна – нашао је у архивима имена тројице службеника Народног комесаријата унутрашњих послова (НКВД), које он назива џелатима и убицама свога прадеде. Унука једног од те тројице је сазнала за Карагодиново истраживање и написала му је писмо у коме тражи од њега опроштај.


„Хитна вест! Све смо их пронашли! Све!“, написао је пре неколико дана Денис Карагодин на посвећеном своме прадеди. Карагодин је 34-годишњи житељ сибирског града Томска. Завршио је филозофски факултет. Он је на сајту саопштио како му је пошло за руком да из архива Федералне службе безбедности (ФСБ) добије документ о стрељању 36 људи међу којима је био и његов прадеда. Најважнији податак је био тај, како сматра Карагодин, што документ садржи „имена непосредних убица-џелата“ његовог прадеде.

Сељака Степана Карагодина ухапсили су службеници НКВД-а 1937. године за време „великог Стаљиновог терора“. Њега је такозвана „двојка“ (шеф НКВД и јавни тужилац СССР) осудила на стрељање као агента јапанске обавештајне службе и организатора шпијунско-диверз
антске групе. Пресуда је извршена у јануару наредне године. Степан Карагодин је рехабилитован крајем 1950-их, у склопу дестаљинизације коју је спроводио Никита Хрушчов.

Степан Карагодин. Илустрација:  http://blog.stepanivanovichkaragodin.org/Степан Карагодин. Илустрација: http://blog.stepanivanovichkaragodin.org/
Списак џелатаДенис Карагодин је још 2012. године почео да тражи убице свога прадеде. Тражио је податке у разним архивима. На крају је саставио „списак убица“ који садржи десетине имена. Као „организатори убиства“ тамо фигурирају чланови највишег руководства СССР-а: Стаљин, Молотов, Ворошилов и други. На списку има и људи далеко нижег звања, на пример, возач из гараже НКВД. Карагодин је уверен да за убиство његовог прадеде сносе одговорност чак и дактилографкиње које су прекуцавале документа НКВД. Поред појединих имена он је уписао специјалну „напомену“ која представља резултат његовог истраживања. Он је, наиме, великим црвеним словима написао „ПОТВРЂЕН(А)! ЏЕЛАТ!“

Кључни документ је акт о извршењу пресуде, тј. стрељању, које је извршило градско одељење томског НКВД. Тај документ је Карагодин добио тек ове године у новембру после другог захтева упућеног управи ФСБ-а за Новосибирску област. Документ су потписала три човека. Карагодин сву тројицу третира као џелате, непосредне извршиоце пресуде, „полазећи од контекстуалног и кумулативног знања“, као и од убеђености да је „акт извршио онај који га је и саставио“. На првом месту је потпис помоћника начелника томског затвора Николаја Зирјанова.

 

Илустрација: http://blog.stepanivanovichkaragodin.org/Илустрација: http://blog.stepanivanovichkaragodin.org/
„Ја вам пружам руку помирења“ Саопштења о Карагодиновом истраживању су пласирана у друштвеним мрежама и ускоро му се јавила писмом Зирјановљева унука. „Ја не спавам већ неколико дана, једноставно не могу да заспим... […] Много ме је срамота због свега и осећам чак физички бол. Осећам и горчину што ништа не могу да исправим, осим да признам да сам у сродству са Н. И. Зирјановом, и да помињем вашег прадеду у цркви“, наводи Карагодин речи из писма унуке службеника НКВД. Она такође пише да је њен прадеда по мајчиној линији такође изгубио живот у репресијама: „Ето, тако се сада испоставило да су у једној породици били и џелати и жртве“. Револтирани праунук је одговорио писмом „унуци џелата који је убио Степана Карагодина“, где каже: „Ја вам пружам руку помирења, колико год ми тешко било у овом тренутку да то учиним“.

Сада Карагодин жели да позове на кривичну одговорност оне које назива убицама свога прадеде. То је укупно 20 људи: од Јосифа Стаљина до возача црне „марице“, јер он и њега третира „као саучесника“. „Тужба: група лица је са заједничким предумишљајем извршила масовно убиство“, изјављује житељ Томска.

 

Илустрација: http://blog.stepanivanovichkaragodin.org/Илустрација: http://blog.stepanivanovichkaragodin.org/
„Зло треба заборавити“ Случај са Карагодином у Русији је имао доста одјека. Многи кажу да је то истраживање важан догађај. По мишљењу коментатора радио-станице „Коммерсант FM“ Станислава Кучера, Карагодинов покушај да покрене кривични поступак против убица свога прадеде је „историјски догађај са озбиљним политичким последицама“. „...Никоме још није пало на памет да Стаљинову државу гони са кривичним Кодексом у рукама, путем личног истраживања и личне тужбе поводом смрти свога претка. Посебно је симболично што је такав начин одговора на питање ’да ли је Стаљин добар или лош’ понудио паметни момак из генерације 2000-их и лично мени то улива веру у човечанство“, изнео је Кучера своје утиске.

Други, међутим, сматрају да је добро истражити судбину свога прадеде, али је Карагодин отишао сувише далеко састављањем „списка џелата“. По речима публицисте Дмитрија Ољшанског, чији прадеда је такође „без разлога“ стрељан за време репресија, „никога не можемо вратити“ и „ништа не можемо променити у ономе што је прошло“. Он је уверен да „нема никакве одговорности и покајања кроз генерације. [Човек се може кајати] само за своје поступке“. „...Мислим да је касно за кажњавање убица мога прадеде. Мислим да зло треба заборавити. Потпуно, коначно и у целини“, написао је Ољшански.

Алексеј Тимофејчев,
Руска реч

 


Кључне речи:

loading...
Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Четири пресудна догађаја руске средњовековне историје

2019-01-18 07:05:03

На великим раскршћима руске средњовековне историје народ се определио за оно што дефинише Русију какву данас познајемо.

Победници се враћају у отаџбину

2019-01-13 15:55:03

Дечица су сва око мене, грле ме, пењу се у крило, само мали Момчило не сме мени да дође. Стра’ га, не познаје ме..., пише Милета Продановић октобра 1918. кад се из рата вратио у Прањане

Мајор Воја Танкосић

2019-01-13 12:18:38

Заборављени херој који је младобосанцима набавио оружје за извођење атентата, бранио Београд током првих дана рата и био смртно рањен на Дунаву заустављајући продор Немаца, није добио достојно обележје

Прије него свечаност почне

2019-01-10 09:29:15

Они који су се родили у размаку 09.01.1992. – 21.11.1995. рођени су у Републици Српској. И само у њој. То им не може оспорити нико. Била је то непризната, али истински независна држава, чије границе је чувала њена народна војска.

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

2019-01-06 11:25:54

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Како је московски Кремљ постао главни симбол власти у Русији?

2019-01-05 22:15:14

Пре више од два века Наполеон је планирао да уништи главни симбол Русије, московски Кремљ. Само захваљујући силама природе и становницима Москве ова трагедија је избегнута. Старе...

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-01-05 12:34:57

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

Последња ђаковичка бака

2019-01-04 06:36:52

Како су Пољка, Нада, Јела и Васиљка постале чувари града

Дагестан: природне лепоте, гостопримство и олимпијски шампиони

2019-01-01 07:14:41

Годинама уназад у светској штампи Република Дагестан, најјужнији субјект Руске Федерације, описивана је као „најопасније“ место у Европи, где су сукоби исламских милитаната са снагама безбедности...

Како је аутомат Шпагина заслужио место на скоро сваком споменику црвеноармејцу ослободиоцу

2018-12-31 17:12:28

Шест милиона ових аутомата прошло је Велики отаџбински рат од почетка до краја и постало један од лако препознатљивих симбола тог тешког времена. Команда совјетске армије је...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Ловозерово

Ловозерово