Генерала непораженог у ратовима покосила епидемија

Објављено: 26.12.2020.год.
Генерал Вукоман Арачић, фото: Политика

Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.


Тако је прекраћен пут српског генерала Вукомана Арачића, првог команданта Ужичке војске у Великом рату,  официра који се истакао још у младости у бојевима против Турака и Бугара, пише Политика.

Његову биографију истраживао је историчар Милорад Искрин.  Док је за своју књигу пописивао споменике на ужичком гробљу Доварје, Искрин дознаје да је ту некад био сахрањен и генерал Арачић. Трага на гробљу за генераловим спомеником, али га не налази. Испоставља се да је Арачићева породица посмртне остатке генерала, на Доварју сахрањеног 1915, двадесетих година 20. века пренела у Београд у породичну гробницу на Новом гробљу.

Искрин о Вукоману Арачићу пише да је рођен 1850. у Ланишту код Јагодине, да jе Војну академију завршио 1874. године. Официр Арачић убрзо ступа у ратне окршаје. Војује у рату против Турака (1876–1878) и као начелник штаба Јагодинске бригаде на челу својих земљака улази у Нишку тврђаву 1877. године. После тог рата је капетан друге класе и официр ордонанс Шумадијске дивизије, да би 1880. као државни питомац отпутовао у Беч да студира инжињерију. По повратку из Беча обавља дужност начелника штаба Инжињеријског пука.

Учествује у рату против Бугара, начелник је штаба Дринске дивизије првог позива, а 1887. постаје командант Шестог пешадијског батаљона. Деведесетих година 19. века обавља дужности при централној војној управи (уз остале је и начелник Општевојног одељења Министарства војног, помоћник начелника штаба Команде активне војске). Од  априла 1902. командант је Тимочке дивизијске области и почасни ађутант краља Александра Обреновића.

Арачић је и професор на Војној академији, уредник је часописа „Ратник” и „Службеног војног листа”, члан војнокасационог суда, објављује две књиге. Један је од утемељивача првог коњичког клуба у Шумадији.

Пуковник постаје 1897, али његово напредовање зауставља Мајски преврат и промена династија, па је у том чину (као обреновићевац) 1903. пензионисан из политичких разлога. Наредну деценију Вукоман проводи као пензионер у родном Ланишту, где је око 1910. саградио велику кућу која и данас стоји у центру села. Ланиште је захваљујући њему добило железничку станицу, названу Арачићево између два светска рата.

Али кад је држави опет било тешко, сетила се занемареног Арачића. У освит балканских ратова 1912. активирају га и као резервног генералштабног пуковника постављају за команданта Тимочке дивизијске области. Искрин наводи да Арачићево умеће командовања долази до изражаја у Другом балканском рату 1913, после јунског препада Бугара на Брегалници.

Тада је он са својим јединицама разбио налет Бугара и прешао у контранапад, заузевши Кулу и Белоградчик у Бугарској и опседајући Видин, где су се зауставили. За те успехе крајем 1913. године унапређен је у чин генерала и враћен у активну војну службу. Одликован је Карађорђевом звездом, а Зајечар га проглашава почасним грађанином.

Уследио је Велики рат, у коме је генерал Арачић командовао Тимочком и Шумадијском дивизијом при ослобађању Шапца у лето 1914.. Затим је постављен за команданта Ужичке војске. На њеном челу је у јесен прве ратне године са својим војницима одолео аустроугарској офанзиви, па у противудару водио борбе у источној Босни. Тамо су продрле српске јединице и нанеле велике губитке непријатељу да би се потом, из стратешких разлога, повукле у Србију.

За време Колубарске битке командовао је борбама на линији Варда–Кадињача–Поникве, где је противофанзива српске војске добро напредовала. Гонећи окупатора, Арачићеве трупе улазе у Ужице 29. новембра 1914. године.

„После победоносне Колубарске битке генерал Арачић се предано ангажује на стварању услова за оздрављење и опоравака војника заражених у епидемији пегавог тифуса. И он се заразио од аустроугарских заробљеника. Преминуо је од тифуса 12. фебруара 1915 (по старом календару) и сахрањен у Ужицу”, пише о генералу Арачићу, одликованом високим ордењем, нашим као и страним: руским, француским и црногорским. О њему је „Политика” писала 26. фебруара 1915. у тексту „Ђенерал Вукоман Арачић – над гробом једног јунака и војсковође”. 

Бранко Пековић, Политика

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Завичај је мислио да је Радомир погинуо

2021-01-17 07:02:43

ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима?

Амери су насели на блеф: Како је СССР плашио Америку џиновским имитацијама оружја

2021-01-14 08:21:30

Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају.

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

2021-01-07 07:54:50

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Саракамиш: Како је 1914. руска армија до ногу потукла војску Енвер-паше

2021-01-02 08:03:14

У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је посвећен аскерима Треће турске армије која је уништена испод зидина древног јерменског града дубоко у планини. Побијено је, рањено и заробљено 90.000 Турака (од укупно 120.000).

Како су руски двоструки агенти стигли до самог врха МИ6 и ЦИА?

2020-12-27 09:12:07

Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао рад двоструких агената. Наводимо три најефикасније руске „кртице“.

Генерала непораженог у ратовима покосила епидемија

2020-12-26 19:38:15

Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.

Како је Немцима пропао блицкриг код Москве 1941. године

2020-12-26 08:42:08

Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.

Урлик хијена

2020-12-23 16:15:23

Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Српској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.

Три најуспешније операције совјетских трупа у Авганистану

2020-12-20 09:37:50

Није било планирано да совјетске трупе у Авганистану саме ратују. Требало је да оне само пруже подршку авганистанској војсци, али је она била веома слаба тако да су сав терет ратовања на својим плећима изнели руски војници, пише Russia beyond.

Где се Црвена армија борила против нациста после немачке капитулације?

2020-12-19 10:35:19

Док су совјетске трупе јуришале на Берлин део територије Совјетског Савеза је још увек био под немачком окупацијом.

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: