„Водила се борба за место на броду“: Како су милиони Руса бежали из Русије после револуције

Објављено: 15.11.2020.год.


Већина оних који су у време Грађанског рата напустили Русију долазак на власт бољшевика доживљавали су као привремени несрећни неспоразум и били сигурни да ће се ускoро вратити у отаџбину, пише Russia beyond.

Крајем 1919. године готово свима у Русији постало је јасно да су победу у Грађанском рату однели бољшевици. Белогардејци су били поражени на свим правцима, у Сибиру, на руском северу, код Петрограда (тако се у то време звао Санкт Петербург). У јесен у близини Москве такозване Оружане снаге Југа Русије пропустиле су последњу шансу да униште совјетску власт и хаотично су се повлачили према црноморском приморју.

Током тих неколико година колико је Русију потресао унутрашњи конфликт, ниво бруталности и насиља које су сукобљене стране испољавале досезао је неслућене размере. Како црвени, тако и бели спроводили су терор где год су стигли у виду стрељања и вешања.

„Дошао је тренутак када смо морали да уништимо буржоазију, иначе би она уништила нас“, писао је 31. августа 1918. године лист Правда. „Наши градови треба немилосрдно да буду очишћени од буржоаске трулежи, сва та господа ће бити регистрована и они који буду представљали опасност за револуционарну класу уништени. Химна радничке класе одсада ће бити песма мржње и освете!“ У таквој ситуацији побеђени су имали могућност или да се предају на милост победника или да беже.

Емиграција је почела да се појављује још после рушења самодржавља и императорског уређења марта 1917. године. Русију су напуштали најбогатији грађани, који су имали довољно материјалних средстава за несметани боравак у главним градовима Западне Европе. Са бољшевичким превратом и почетком Грађанског рата одлазак оних који су били незадовољни новом влашћу вишеструко је повећан. Када је постало недвосмислено јасно да је бели покрет осуђен на пропаст егзодус је добио масовни карактер.

У фебруару и марту 1920. године уништене и деморалисане јединице Оружаних снага југа Русије евакуисале су се из црноморских лука. Пошто је Црвена армија била белима буквално за петама укрцавање на бродове у Новоросиjску било је организовано до зла бога лоше и праћено потпуним хаосом и паником. Водила се борба за место на броду, за спасење. Бројне људске драме одвијале су се на градским трговима и улицама у тим страшним данима. Много зверских осећања избијало је на површину пред опасношћу која се надвијала, огољене страсти заглушивале су савест, а човек човеку постајао љути непријатељ“, сећао се генерал Антон Деникин, командант белих трупа.

Бродови беле ескадре, италијанска, британска и француска пловила евакуисала су више од 30 хиљада војника и цивилних избеглица. Поред тога неколико десетина хиљада њих није успело да се евакуише. Када су бољшевици заузели град многи бели козаци који су ту остали били су мобилисани у Црвену армију, неки добровољно, неки принудно, и послати на пољски фронт. Далеко тужнија била је судбина официра Оружаних снага југа русије. Један део је био стрељан, а други извршио самоубиство.

„Сећам се команданта дроздовског пука који је стајао поред мене заједно са супругом и двоје деце од три и пет година“, 
говорио је један од сведока новоросијске трагедије. „Пошто их је прекрстио и пољубио пуцао је сваком понаособ у уво. Прекрсти жену, у сузама се опрашта од ње, она пада погођена, а онда он последњи метак испаљује у себе“.

Крим је био последње упориште Оружаних снага југа Русије које су промениле име у Руску војску. Белогардејцима са 40 хиљада припадника супротставила се четвороструко бројнија Црвена армија Михаила Фрунзеа. Петар Врангел који је на месту команданта заменио Деникина схватао је да не може да задржи полуострво. Много пре главне офанзиве црвених на Перекопску превлаку почетком 1920. године он је издао наредбу о припреми евакуације великих размера.

За разлику од новоросијске, евакуација са Јалте, из Феодосије, Севастопоља, Јевпаторије и Керча била је организована и мање-више мирна. „Прво што треба приметити је одсуство панике“, писао је члан беле владе на полуострву Петар Бобровски у свом дневнику под називом „Кримска евакуација“. „Владао је велики хаос, гвоздена рука власти се није осећала. Међутим, мада и хаотично, уз кашњења, неко је ипак издавао наређења, други их испуњавао и евакуација се одвијала својим током.“ Док је Црвена армија освојила утврђења на превлаци и стигла до кримских лука евакуација је већ била завршена.

Преко 130 хиљада војника и цивила било је евакуисано са полуострва на 136 бродова беле флоте и Антанте. Прво место њиховог боравка био је Истамбул одакле су се убрзо расули по целом свету. „Шта све нисам радио, и као праља и кловн и ретушер у фотографској радњи, мајстор за играчке, прао судове у ресторану, продавао крофне и вечерња издања новина, био утоваривач у луци и гледао у длан, говорио је о свом животу у главном граду Турске редов Георгиј Фјодоров. Чврсто сам се хватао за све за шта се могло ухватити да не умрем од глади у том великом страном граду“.

Последње велико жариште отпора совјетској власти у Русији, због своје удаљености од Москве и Петрограда, био је Далеки исток који се под совјетском влашћу нашао тек крајем 1922. године. Већина од десетак хиљада избеглица из тог региона населила се у суседној Кини која је у то време пролазила кроз период Господара рата (1916-1928). Земља је била подељена међу војно-политичким кликама које су се непрестано међусобно гложиле и биле силно заинтересоване да привуку на своју страну професионалне беле официре са драгоценим ратним искуством. Пошто су 1931. године Јапанци заузели Манџурију многи белогардејци завршили су у служби у кинеској војсци.

Током Грађанског рата земљу је напустило укупно од 1,3 до 2 милиона људи. Неки од емиграната врло брзо су се вратили у отаџбину решени да се помире са новим властима. Други су се, пак, надали да ће бољшевици остати на власти најдуже између пет и седам година, после чега ће се мирно вратити кући, како би градили нову Русију. Таквим сновима, заправо, није било суђено да се остваре.

Борис Јегоров,
Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Под Бајденом очекујте још више бомбардовања и промена режима: Записи Тони Блинкена говоре сами за себе

2020-11-25 13:01:18

"Никада овај аксиом није био сликовитије приказан него током дуготрајног рата Клинтонове администрације против Срба током 1990-их. Клинтонова администрација, чији је Блинкен био важан члан, омогућила је долазак међународних џихадистичких терориста, укључујући једног Осаму бин Ладена, у Босну."

Зашто Русија не одустаје од редовног служења војног рока

2020-11-22 08:17:57

Захваљујући редовним војницима земља у случају потребе може мобилисати два милиона обучених бораца, али да ли је то једини разлог? Два пута годишње руска армија организује пријем...

Рат у Нагорно-Карабаху је једна велика лекција за нас Србе

2020-11-18 12:58:41

Пише: Владимир Пребирачевић Директор Српско-Руског центра „Мајак“ Замрзнути конфликт који је у Нагорно-Карабаху трајао пуних тридесет година скоро је решен за непуних тридесет дана од поновне бруталне ескалације....

Глумац из Србије прихватио улогу генерала Младића у антисрпском филму

2020-11-18 10:39:58

Док иза филма о „геноциду“ у Сребреници стоје Бакирова Босна, НАТО и Европска унија са огромним капиталом, ми се овде прегањамо са покушајима да се „Битка за Кошаре“ онемогући. И ко нам је онда крив?

Непријатељ терао српске цивиле пред пушке српских војника

2020-11-15 21:02:29

У касну јесен 1915, док непријатељ свом силином надире на Србију, повлаче се житељи севернијих српских вароши ка јужним крајевима. У Краљевo се тада слива више...

Четири сјајне победе руске армије у Првом светском рату

2020-11-15 20:50:23

Учешће у светском конфликту завршило се фатално по Русију. Она није само доживела пораз, него и хаос, распад армије и револуцију. Па ипак, у том рату је било и сјајних тријумфалних момената.

„Водила се борба за место на броду“: Како су милиони Руса бежали из Русије после револуције

2020-11-15 07:45:39

Већина оних који су у време Грађанског рата напустили Русију долазак на власт бољшевика доживљавали су као привремени несрећни неспоразум и били сигурни да ће се...

Како је пропуштена последња шанса за рушење бољшевика у Русији

2020-11-02 07:09:26

Мало је недостајало да антибољшевичке снаге у јесен 1919. године униште бољшевике. Само неколико стотина километара их је делило од Лењина и других црвених вођа у Кремљу.

Како су немачке „камиказеˮ терорисале Црвену армију

2020-10-18 17:50:33

Сви су чули за јапанске пилоте-самоубице, такозване „камиказеˮ, који су обарали америчке авионе забијајући се у њих и тако одлазили у смрт. Али ретко ко зна...

Како је Русија 1995. године за длаку избегла да започне нуклеарни рат

2020-10-17 08:19:25

Инцидент са норвешком метеоролошком ракетом остао је све до данас једини случај када је руски председник активириао свој нукларни коферчић. Двадесет петог јануара 1995. године свету је...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: