Инцидент са норвешком метеоролошком ракетом остао је све до данас једини случај када је руски председник активириао свој нукларни коферчић.
Двадесет петог јануара 1995. године свету је озбиљно запретио судњи дан. Руска Федерација спремала се да нанесе нуклеарни удар Сједињеним Државама. Покушали смо да откријемо како је дошло до тога да се две земље које су иза себе оставиле Хладни рат и управо нормализовале међусобне односе нађу на ивици узајамног уништења?
Почетак рата?
Кризу је, иначе, проузроковала најобичнија норвешка метеоролошка ракета. Њено лансирање са малог острва Анеј у седам сати ујутру по локалном времену (у 10 сати по московском) у правцу Шпицбергена изазвало је пометњу у Русији, пише Russia beyond.
Опремљена научном апаратуром за проучавање северне светлости, Black Brant XII по величини је подсећала на америчке балистичке ракете Trident D-5 које су носиле нуклеарно пуњење и биле намењене за лансирање са подморница. Поред тога ракета је летела путањом којом би, како су сматрали у Министарству одбране Русије, имале америчке ракете у случају нуклеарног рата.
Black Brant XII
Legion MediaУ децембру 1994. године Норвешка је обавестила 28 држава, укључујући и Русију о планираном лансирању, али не наводећи тачан датум, већ само период од 15. јануара до 10. фебруара идуће године. Из бирократских разлога информација није стигла до руског Система за рано упозорење на ракетни напад који је и подигао узбуну.
Одлучујући тренуци
У Кремљу је на ванредни састанак сазвано највише политичко и војно руководство земље. Активирана су три терминала за управљање стратешким ракетним снагама, такозвани нуклеарни коферчићи, код министра одбране Павла Грачова, начелника Генералштаба Павла Колесњикова и председника Руске Федерације Бориса Јељцина (у својству врховног команданта).
ZUMA Press/Global Look Press
Војска је сматрала да је усамљена ракета могла да буде лансирана ради стварања електромагнетног импулса који би онеспособио руске радаре и системе за везу. А после тога могао се очекивати масивни удар.
Током неколико напетих минута колико су руководиоци пратили лет ракете одлучивало се да ли ће Русија извршити нуклеарни удар на Сједињене Америчке Државе. Данас се мало зна о томе шта је тада Јељцин рекао и да су то могли бити најопаснији тренуци у целокупној историји нуклеарне епохе, писао је три године после инцидента новинар америчког гласила Washington Post Дејвид Хофман: „Они недвосмислено стављају до знања да је систем нуклеарне борбене готовости из времена Хладног рата и даље активан, као и колико катастрофалне могу да буду његове последице, без обзира на то што је непријатељство међу великим силама окончано”.
Председник Руске Федерације Борис Јељцин и министар одбране Павел Грачов
Игор Михаљев/SputnikСитуација се смирила тек пошто је постало јасно да је ракета отишла у правцу Шпицбергена (у близини којег је и пала у океан). Нуклеарни коферчићи били су деактивирани.
За инцидент са довођењем Стратешких нуклеарних снага Русије у стање борбене готовости ускоро је сазнао цео свет, збунивши војно руководство Сједињених Држава. Када су се после четири године Норвежани поново спремали да лансирају Black Brant XII и то саопштили руском Министарству спољних послова, Американци су и поред тога својим каналима додатно упозорили сва кључна војна надлештва Русије. Стога је овога пута све прошло без непријатних изненађења.
Борис Јегоров, Russia beyond
ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима?
Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају.
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је посвећен аскерима Треће турске армије која је уништена испод зидина древног јерменског града дубоко у планини. Побијено је, рањено и заробљено 90.000 Турака (од укупно 120.000).
Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао рад двоструких агената. Наводимо три најефикасније руске „кртице“.
Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.
Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.
Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Српској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.
Није било планирано да совјетске трупе у Авганистану саме ратују. Требало је да оне само пруже подршку авганистанској војсци, али је она била веома слаба тако да су сав терет ратовања на својим плећима изнели руски војници, пише Russia beyond.