Двоје заборављених

Објављено: 02.08.2020.год.
Старац у јединици 1914, донео преобуку синовима и прича о биткама на Једрену и Јавору (Фото „Шумадијска дивизија 1914–1918”) / Политика

Двоје старих још су живи и сваког јутра и вечери излазе на станицу, чекају воз и жељно загледају у вагоне. Траже својега Милана, надају му се. Чекају га тако дуго и сваким даном све су блеђи, а боре на њиховим лицима постају све дубље, док њихове добре душе траже утехе своме болу и молитви богу. И у тихом, непрекидном јецању, које изумире у заглушном добу послератнога живота...


Било је то на почетку Великога рата, 1914. Када воз писну и крете се из станице, они задрхташе обоје. Још неколико тренутака гледали су свога сина Милана док воз не измаче, и после су га само познали по белој марами којом им је махао из даљине, пише Политика.

Кад воз већ оде погледаше се немо, а тај поглед говорио им је много. Нешто их је гушило у грлу и једна пређоше ћутке пут од станице до куће, па се ту као деца расплакаше.

„Оде и он са осталом браћом” - рећи ће најзад чича Никола и приђе те нежно повуче жену, која се беше наслонила руком на сто и загледала се.

Колико и колико ноћи нису спавали док га не подигоше. Био им је јединац, а они сироти радници. Обоје су ишли у једну фабрику у Београду, радили од јутра до мрака док су га школовали. Кад је после дугог и жељног очекивања свршио школу и добио државну службу у једном малом месту у унутрашњости и они су пошли са њиме, те су се тако све троје од његове незнатне плате издржавали.

И, лепо су живели. Са оним што се имало располагали су и надали се да ће плата временом бити већа, па још ако се њихов Миле ожени. Онда ће тек они моћи у своје старе дане проживети и одморити се. И ето, прва година његове јавне службе и њиховог угоднијег живота, па се и то брзо прекиде и место свих лепих снова у срца њихова усели се нека зебња, страх и слутња.

Од чега?

„Па, вратиће се они, не брини” ‒ говорио је Никола жени. „Неће ни нас бог заборавити. Оде толики свет на границу, па неће сви изгинути.”

И док су у ониској собици, скромно намештној, разговарали међу се, њихов Милан седео је у униформи с пушком у руци, у вагону треће класе са осталим војницима, дубоко утонуо у мисли. Воз је лагано одмицао а њему се почеше ређати успомене од раног детињства па до тог часа.

Цео живот изађе му пред очи и он не нађе у њему ничега особитог и лепог, сем вечитог мучења за насушни хлеб и дугог ноћног седења над књигом поред чкињаве лампе. Само један једини светао зрачак у његовом животу беше мила мајка коју је безгранично волео, а свим тим горким успоменама, високо стајаше светла као његов увек будни анђео чувар.

И озари му се срце и засија светлошћу љубави.

Воз је убрзао и одмицао а њему је растанак са родитељима, које у беди остави, лебдео у свести. Пожеле, у једну трену, да се отргне и врати њима у загрљај, да их пази, чува, негује и помаже у старим данима.

„Да, мајка и отаџбина” ‒ прошапта он. „Две највеће светиње, али која је преча?” И он се очевидно борио у души својој. Најзад устаде, приђе прозору, погледа у даљину и поново утону у дубоко море својих мисли и успомена.

Из једног краја вагона поче се извијати снажно, весела песма:

„Отаџбино, мила мати...” и он у њој нађе оба своја идеала који су, спојени, правили дубоку бразду у души његовој.

Није то давно било. Двоје старих још су живи и сваког јутра и вечери излазе на станицу, чекају воз и жељно загледају у вагоне. Траже својега Милана, надају му се. Чекају га тако дуго и сваким даном све су блеђи, а боре не њиховим лицима постају све дубље, док њихове добре душе траже утехе своме болу и молитви богу. И у тихом, непрекидном јецању, које изумире у заглушном добу послератнога живота...

Ову српску тужбалицу исписао је и 1930. штампао јереј чачански, Живојин Гл. Алексић. А свака паланка наше поробљене отаџбине имала је таквих ко зна колико...

Гвозден Оташевић, Политика 

 


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Десет великих војсковођа од оснивања Русије до данас

2020-08-08 07:59:06

Једни су допринели да Русија опстане као независна држава, а други да постане једна од највећих светских сила. 1. Свјатослав Игоревич Свјатослав Игоревич Лео Хао Владар Кијевске Русије, кнез...

Срећа коју је донела слобода

2020-08-08 07:51:35

Швајцарац Арчибалд Рајс, један од првих који је ушао у ослобођени Београд, водио је дневник о победоносном походу српске војске. После четири крваве ратне године српска војска...

Непријатељ мора бити заустављен: Како је одбијен први масовни ваздушни напад на Москву

2020-08-02 09:36:54

У ноћи између 21. и 22. јула 1941. године одиграла се Битка за Москву – једна од најдраматичнијих ваздушних битака у Другом светском рату. На град...

Двоје заборављених

2020-08-02 08:55:38

Двоје старих још су живи и сваког јутра и вечери излазе на станицу, чекају воз и жељно загледају у вагоне. Траже својега Милана, надају му се. Чекају га тако дуго и сваким даном све су блеђи, а боре на њиховим лицима постају све дубље, док њихове добре душе траже утехе своме болу и молитви богу. И у тихом, непрекидном јецању, које изумире у заглушном добу послератнога живота...

Како су кинеске банде пола века харале Русијом

2020-08-01 07:21:41

Деценијама ни Русија ни Кина нису могле да изађу на крај са суровим и немилосрдним хунхузима. Ти бандити су поред уобичајеног разбојништва учествовали и у судбоносним...

Први дан рата

2020-07-28 13:50:54

Велики рат

„Аустрија нам је објавила рат. То је њен крај. Бог ће нам дати победу.”

2020-07-28 08:37:20

  Председник српске владе Никола Пашић изговорио је ове јечи пре тачно 106 година, 28. јула 1914. у некој кафани у Нишу, у којој се нашао и...

Одговор Србије на аустроугарски ултиматум

2020-07-26 21:24:48

Српска краљевскa владa одговорила је на аустроугарски ултиматум 25 јула. Одговор су написали Стојан Протић и председник владе Никола Пашић, који га је лично уручио аустроугарском...

Ултиматум који је шокирао свет

2020-07-26 08:00:52

То је "најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави" оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у...

Мислите да знате ко су козаци? Многи тако мисле...

2020-07-25 21:07:17

Козаци нису ни раса, ни нација, ни професија, ни људи који живе на одређеном месту. Они су од свега тога помало. Време је да се раскринкају...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: