Изгледа да су амерички и друди сродни медији фрустрирани што пандемија није усмртила довољно Руса, па тврде да је број смртних случајева већи, упркос недостатку доказа, док се инсистира на томе да Москва шири дезинформације.
Када је број потврђених случајева коронавируса почео да се повећава у Русији прошлог месеца, западни медији су кидисали, претпостављајући да ће пораст броја смртних случајева бити као у САД-у и многим европским земљама. Међутим, то се није догодило, а исти ти, који су гризли усне чекајући да броје жртве у Русији, сада изгледају као преварени.
A new bottom hit.
— Maxim A. Suchkov (@m_suchkov) May 14, 2020
This @business headline is sacrificing basic ethics for the sake of clickbait.
Speak of the media trust crisis.https://t.co/n2G7YbEJQDhttps://t.co/n2G7YbEJQD pic.twitter.com/jVGIDMIzT6
"Стручњаци желе да знају зашто коронавиурс није убио више Руса", наслов је Блумберга у четвртак, шокирајући неколицину људи својим насловом разочарења. Наслов чланка је накнадно промењен у „Стручњаци постављају питање зашто коронавирус није убио више Руса“, што је… много боље.
Издање наводи да је дошло до „прерачунавања“ у делу који би значајно повећао стопу смртности у Русији, позивајући се на интервју са Мелитом Вујновић, представником Светске здравствене организације у земљи. Али Вујновићева је само рекла да би могло доћи до "поновног бројања", те је на руској телевизији појаснила да "не постоје чињенице које указују на намерно снижавање" стопе смртности.
Појава "забринутости" која се фокусирала на број жртава у Русији погодила је и друге медије, укључујући Њујорк Тајмс и Фајнешенел тајмс. Први је у понедељак устврдио да је укупан број смртних случајева од коронавиурса у Русији за 70 одсто већи од пријављених, цитирајући „независног демографа“ Алексеја Ракшу, кога су хвалили због „примећивања“ података „похрањених на непознатом сајту државне статистике“. Иронија употребе „независног демографа“ (читај: нестручни) за манипулисање званичном статистиком како би се Москва оптужила за манипулисање статистиком, чини се да се изгубила у Тајмсу, посебно када се у истом чланку наводи да ће се „број смртних случајева ажурирати… до краја овог месеца, што значи да подаци које су саопштени нису били чак ни коначни.
Кинеска статистика подвргнута је истој грозничавој анализи након што је та држава средином марта објавила да нема нових случајева коронавируса. Западни медији инсистирали су да Пекинг одбија да тестира пацијенте, или да се број смртних случајева прикрива, давајући другу дијагнозу. Идеја да Кина победи сопствену епидемију у исто време када је вирус стигао у САД и покренуо разорни економски застој био је очигледно удар на национални понос, баш као што је "неуспех" Русије да изгуби још више својих грађана због коронавируса одузео САД-у шансу да прогласи свој здравствени систем, а који је насјкупљи на свету, супериорнијим од руског "недовољно финансираног".
Иако је руска амбасада у САД-у тражила повлачење чланака од Њујорк тајмса и Фајнешенел тајмса, вероватно их то није пуно погодило. Премазане приче о кинеском одговору на вирус биле су стално присутне у западним медијима током првих неколико месеци пандемије, као и слични напади на Русију, од мрачних спекулација да су лекари који изврше самоубиство заправо убијени, до тврдњи да масовно напуштају посао, су само почетак.
Столтенберг: Русија и Кина шире дезинформације како би дестабилиозовале земље НАТО-а и ЕУhttps://t.co/URczdD3YQD
— ВОСТОК вести (@vostokvesti) May 15, 2020
Констатујући да је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг оптужио Русију и Кину да "шире много дезинформација током пандемије коронавируса, покушавајући да промене светски поредак", портпарол Министарства спољних послова Марија Захарова у свом саопштењу на Фејсбуку је приметила да се „светски поредак“ у коме се сматра прихватљивим кукњава зашто вирус није убио више Руса, вероватно треба променити.
Хелен Бујински,
Извор: Восток / РТ
ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима?
Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају.
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је посвећен аскерима Треће турске армије која је уништена испод зидина древног јерменског града дубоко у планини. Побијено је, рањено и заробљено 90.000 Турака (од укупно 120.000).
Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао рад двоструких агената. Наводимо три најефикасније руске „кртице“.
Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.
Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.
Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Српској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.
Није било планирано да совјетске трупе у Авганистану саме ратују. Требало је да оне само пруже подршку авганистанској војсци, али је она била веома слаба тако да су сав терет ратовања на својим плећима изнели руски војници, пише Russia beyond.