Зашто је Наполеон напао Русију?

Објављено: 08.03.2020.год.
фото: © Global Look Press / Russia beyond


Наполеонова инвазија на Русију била је његова највећа и најубојитија кампања, али је то уједно био и крах његове армије и крај његове владавине. Наводимо четири разлога из којих је Бонапарта ратовао против Руске империје.

Наполеон Бонапарта (1769-1821), француски император (1804-1814, 1815), гајио је амбиције да успостави тоталну контролу над континенталном Европом. То је подразумевало политичку контролу над европским државама, коју је Наполеон успоставио у својим тријумфалним ратним кампањама, а уз то и контролу над морима и главним трговачким лукама, пише 
Russia beyond. 


1. Наполеон је желео да „смрви“ Русију 

Сусрет Наполеона I и Александра I на Неману¸ 25. јуна 1807, „Тилзитски мир“, Адолф Роен.

Руски император Александар I је 1807. године потписао са Наполеоном Тилзитски мир којим је окончан Рат четврте коалиције (Русија, Пруска, Саксонија, Шведска и Велика Британија против Француске). Из тог рата је Француска изашла као победница. Према Другом Тилзитском споразуму који су потписале Француска и Пруска, пруски краљ је Наполеону уступио скоро половину своје предратне територије. На њој је Наполеон основао Краљевину Вестфалију, Варшавско војводство и „Слободни град Данциг“. Остатак територије доделио је тадашњим француским државама-сателитима и Русији.

Француски медаљон направљен после Тилзитског мира. Приказани су француски и руски император како се грле.

Русија и Француска, тадашње две велике империје, склопиле су потписивањем Тилзитског мира савез против Велике Британије и Шведске. Тако је настала тешка ситуација која је убрзо, већ 1809, прерасла у Рат пете коалиције, тј. Аустријске империје и Уједињеног Краљевства против Наполеонове Француске и њених савезница. Пруска и Русија нису учествовале у том рату, али је било очигледно да је Русија следећа на Наполеоновом списку. Француски император је 1811. године рекао Доминику Дуфуру де Праду, француском амбасадору у Варшави: „За пет година ћу ја владати светом, остаће само Русија. Али ћу ја и њу смрвити... Тада ћу постати и господар мора, и сва трговина ће свакако морати да иде преко мене“. Другим речима, „пријатељство“ двојице императора било је, благо речено, климаво. „Он је прави Византинац“, рекао је Наполеон за руског цара Александра, јер је овај био врло сналажљив и није био превише отворен.

2. Русија се није придружила континенталној блокади Уједињеног Краљевства
 

Император Наполеон I (1769-1821) Жак-Луј Давид, 1807.

Требало је да се Русија према Тилзитском миру придружи континенталној блокади британске поморске трговине како би се Британцима онемогућио извоз робе у континенталну Европу. Они су тада углавном извозили гвожђе и текстил, а то је било најпотребније свакој армији којој недостају оружје и униформа. На тај начин је Наполеон помоћу блокаде уједно желео да онемогући снабдевање армија европских земаља, укључујући и Русију. Поред тога, услед блокаде је, по речима руског историчара Љубомира Бескровног, четвороструко редукован извоз руског жита.

Чарлс Вилијамс, Узајамна почаст у Тилзиту, или Mајмун, медвед и орао. 1807. Обојени бакропис.

Блокада је очигледно била супротна ономе што је желела и за чим је имала потребу Русија као политичка сила. Уосталом, сличне жеље и потребе имале су и остале европске државе. Наполеон је издао директна наређења својој флоти да пресреће и блокира трговачке бродове различитих нација који су игнорисали блокаду, што није имало много ефекта.

Блокада против блокаде или Џон Бул и Бони, 1807.

Русија је 1810. наставила да тргује са Великом Британијом. Штавише, повећала је царину за француску робу, а то је већ била отворена конфронтација.

3. Наполеон је био увређен јер је два пута просио руске кнегињице и оба пута је одбијен 

Руска кнегињица Катарина Павловна, Јохан Фридрих Август Тишбајн.

Наполеон није имао владарске крви и зато је хтео бар да се ожени девојком краљевског или царског порекла. Два пута је просио руске кнегињице надајући се да ће тако преко личног утицаја моћи да контролише руску политику. Тако је 1808. године, убрзо после потписивања Тилзитског мира, преко министра спољних послова Француске Шарла Мориса де Талерана запросио од Александра I велику кнегињицу Катарину Павловну (1788-1819), Александрову сестру. Александар је одбио Наполеона, и то у себи својственом маниру – није му ништа одговорио.

Велика руска кнегињица Ана Павловна око 1813. године (копија Валтерове слике направљена у 19. веку).

Наполеон је 1810. поново покушао, овога пута је запросио Александрову 14-годишњу сестру Ану Павловну (1795-1865), касније холандску краљицу. Поново је одбијен и убрзо затим се оженио Маријом Лујзом (1791-1847), ћерком аустријско императора Франца II (1768-1835). Било је очигледно да Наполеону треба савез са Аустријом ако жели да зарати против Русије, и зато је овај брак додатно заоштрио ионако затегнуте односе двеју земаља.

4. Русија је склопила савез са Шведском која је напустила Наполеонову коалицију 

Жан Батист Бернадот, Карл XIV Јуан Шведски и Карл III Јохан Норвешки, маршал француски, 1818. према слици Франсоа Кинсона.

У то време је Наполеон већ окупљао у Европи интернационалну савезничку армију. Ту Велику армију није подржала само једна држава, а та држава је била Шведска. Шведском је тада управљао Жан Батист Бернадот (1763-1844), бивши маршал француске империје који је помоћу лукавих политичких интрига постао Карл XIV Јуан Шведски. Он је желео да буде независан владар, а самим тим се није уклопио у Наполеонов систем. Тако су њих двојица постали непријатељи.

Наполеон је у јануару 1812. окупирао Шведску Померанију. Бернадот је у марту одлучио да склопи савез између Шведске и Русије. Цар Александар је обећао да ће му помоћи да постане и краљ Норвешке (што се касније и догодило).

Наполеонова армија форсира Неман.

Савез са Шведском је био одлучујући корак Русије. Убрзо затим, 28. маја 1812. године, Русија је потписала са Османлијским царством Букурештански споразум, којим је окончан шестогодишњи рат. Османлије су се такође обавезале да раскину савез са Француском. Споразум је потписао руски војсковођа Михаил Кутузов, а ратификовао га руски цар Александар Први. Само 13 дана након тога Наполеон је напао Русију.

Георгиј Манајев, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Историја у објективу војног свештеника

2020-08-09 15:54:37

 „У историји српске фотографије ретке су личности које су иза себе оставиле значајан траг, а да се о њиховом животу мало зна. Такву судбину уметника фотографије,...

Десет великих војсковођа од оснивања Русије до данас

2020-08-08 07:59:06

Једни су допринели да Русија опстане као независна држава, а други да постане једна од највећих светских сила. 1. Свјатослав Игоревич Свјатослав Игоревич Лео Хао Владар Кијевске Русије, кнез...

Срећа коју је донела слобода

2020-08-08 07:51:35

Швајцарац Арчибалд Рајс, један од првих који је ушао у ослобођени Београд, водио је дневник о победоносном походу српске војске. После четири крваве ратне године српска војска...

Непријатељ мора бити заустављен: Како је одбијен први масовни ваздушни напад на Москву

2020-08-02 09:36:54

У ноћи између 21. и 22. јула 1941. године одиграла се Битка за Москву – једна од најдраматичнијих ваздушних битака у Другом светском рату. На град...

Двоје заборављених

2020-08-02 08:55:38

Двоје старих још су живи и сваког јутра и вечери излазе на станицу, чекају воз и жељно загледају у вагоне. Траже својега Милана, надају му се. Чекају га тако дуго и сваким даном све су блеђи, а боре на њиховим лицима постају све дубље, док њихове добре душе траже утехе своме болу и молитви богу. И у тихом, непрекидном јецању, које изумире у заглушном добу послератнога живота...

Како су кинеске банде пола века харале Русијом

2020-08-01 07:21:41

Деценијама ни Русија ни Кина нису могле да изађу на крај са суровим и немилосрдним хунхузима. Ти бандити су поред уобичајеног разбојништва учествовали и у судбоносним...

Први дан рата

2020-07-28 13:50:54

Велики рат

„Аустрија нам је објавила рат. То је њен крај. Бог ће нам дати победу.”

2020-07-28 08:37:20

  Председник српске владе Никола Пашић изговорио је ове јечи пре тачно 106 година, 28. јула 1914. у некој кафани у Нишу, у којој се нашао и...

Одговор Србије на аустроугарски ултиматум

2020-07-26 21:24:48

Српска краљевскa владa одговорила је на аустроугарски ултиматум 25 јула. Одговор су написали Стојан Протић и председник владе Никола Пашић, који га је лично уручио аустроугарском...

Ултиматум који је шокирао свет

2020-07-26 08:00:52

То је "најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави" оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: