РТ: САД се жале на „дестабилизујуће руско присуство“ у Либији, разореном НАТО променом режима

Објављено: 27.11.2019.год.
фото: © Reuters / Esam Al-Fetori / RT

Бојите се да би Москва то могла поправити?


Спонзоришући "хуманитарну" промену режима у Либији  2011. године и одводећи северноафричку земљу у хаос и грађански рат, САД сада протестују због наводног присуства руских снага у земљи, те наводе да је то „невероватно дестабилизујуће“.

То је устврдио у уторак Дејвид Шенкер, помоћник секретара за блискоисточна питања Стејт департмента. Он је рекао новинарима да су припадници руске војске упућени у Либију "у значајном броју" да подрже Либијску националну армију (ЛНА), те да се "повећава спектар великих жртава међу цивилним становништвом."


Шенкерова забринутост за животе и добробит либијских цивила посебно је дирљива, с обзиром на то да су САД биле једна од покретачких снага акције промене режима 2011. године која је циљала владу пуковника Моамара Гадафија. Мало ко може заборавити тадашњу државну секретарку Хилари Клинтон, која је грозно граткала кад је обавештена о Гадафијевом бруталном убиству од стране "умерених" побуњеника које подржавају САД.

Процењује се да је око 25.000 Либијаца убијено између марта и октобра 2011. године, а ко зна колико још од тога, док је земља прешла из једне од најбогатијих земаља у Африци у хаотичну пустош у којој доминирају ратне војсковође. "Исламска држава" је потом увукла у хаос, а новинари су у једном тренутку нашли чак и отворено тржиште робова.

Чак и када је "хуманитарни" промашај успео да однесе животе четворице Американаца у конзулату у Бенгазију 2012. године, Вашингтон је слегнуо раменима. Њихова убиства објављена су на видео Јутјубу, а Клинтонова се чувено изругала у Конгресу, „каква је разлика у овом тренутку?“


Али, генерал Халифа Хафтар, који је живео у САД-у 20 и више година, подсећам, и његова ЛНА, чини се да су спремни да уједине земљу и одбаце америчку „државу националног јединства“ која се држи за главни град и не много више, Вашингтон је изненада забринут за животе Либије? Ма дајте, молим вас!

Опсесија САД-а да оптужују Русију за апсолутно све, од председничких избора 2016. године до сада, очигледно Либије, била би смешна да није тако деструктивно. Си-ен-ен је чак известио да су вероватно „руски плаћеници који подржавају Хафтара“ прошле недеље оборили америчку беспилотну летелицу изнад Триполија, позивајући се, наравно, на анонимне изворе из Пентагона. ТВ мрежа није повукла ту тврдњу чак ни након што је ЛНА у понедељак сама преузела одговорност, те је чак понудила да координише своје операције са САД-ом, што тешко да је модус операција „Руса“.

Све ово чини приговоре Вашингтона против наводног руског присуства на хуманитарним основама превише циничним за веровање. Страх да би Русија могла да успостави базу на јужном боку НАТО-а или да на неки начин очисти властити неред САД-а, то сам могао да разумем, али, наравно, Стејт департмент не може то да каже наглас.

Шенкерове оскудне забринутости падају по истим линијама као и амерички медијски наратив о Сирији, где се руска интервенција на позив Дамаска свакодневно осуђује као бомбардовање ничега, осим болница, школа и цивила, а уопште не "умерених побуњеника“ подржаних од стране САД-а или терориста "Исламске државе".

У стварности, чак и док су САД и њихова „коалиција“ бомбардовали, "Исламска држава" је напредовала на свим фронтовима пре доласка руских снага. У року од само неколико месеци, терористи су се потпуно повукли што ће завршити њиховим тоталним поразом. Амерички председник Доналд Трамп воли да полаже заслуге за то, али Сиријци знају ко је чинио лавовски део посла.

Ако су руске снаге заиста стигле у Либију, тврдњу за коју Шенкер није дао никакве доказе, подсећам, онда сиријско искуство указује да би сиромашна земља коначно могла да види мир у догледној будућности, након година „слободе“ коју су донеле НАТО бомбе и локални џихадисти. Иако би се то могло сматрати катастрофом у Вашингтону, потпуно разумем да Либијце уопште за то није брига.

Небојша Малић, РТ
Извор: Восток / РТ

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Руски добровољци у бици за Беланицу

2020-07-02 07:46:07

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле напад на „ушанчене“ шиптарске терористе које су добро утврдиле насељени...

РТ: Русија је прешла дуг пут од 1993. године: Путинове уставне промене одражавају потребе ревитализоване државе

2020-07-01 17:26:09

Руски "суперпредседнички" Устав из 1993. године фалсификован је у крви након насилних превирања, у време када је земља била на коленима. Логично је било да ће...

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

2020-06-28 07:49:40

Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!

У сусрет руском референдуму

2020-06-22 08:34:59

Иако се једном дијелу грађана чини да промјене нису суштинске, оне су итекако важне и условљене новим тренутком Русије, државе која поштује и уважава цјелокупну своју прошлост, укључујући и совјетску епоху

Ауторски текст председника Путина за „Нешенeл интерест“

2020-06-20 15:36:11

"За мене и моје вршњаке важно је да наша деца, унуци, праунуци схватају кроз каква су искушења и муке пролазили њихови преци. Како, зашто су успели да преживе и победе? Одакле потиче њихова истинска гвоздена снага воље која је чудила и одушевљавала цео свет? Да, они су бранили свој дом, децу, породицу. Али све их је обједињавала љубав према домовини, према отаџбини. Овај дубоки, лични осећај у потпуности се огледа у самој суштини нашег народа и постао је један од најважнијих у својој херојској, жртвеној борби против нациста."

Како је најезда Монгола подстакла Русе да се уједине и формирају руску државу

2020-06-20 10:56:17

Немојте мислити да су Монголи и Татари извршили инвазију на Русију као јединствену државу. Русија се фактички и формирала као држава захваљујући тој најезди, тј. пружајући...

Први дан мира, 10. јун 1999. године: Из Ратног дневника команданта Треће армије генерал-пуковника Небојше павковића

2020-06-10 21:01:56

Ко је победио, а ко изгубио? (Командно место „Кишница“, 0.40 часова) Генерал Лазаревић се спрема да се врати на Командно место „Кишница“, али сам га одвратио од те намере. Није било разлога, јер су везе преусмерене у кућу где се налазимо. Хоћу да сачекам да се неко јави из ШВК и саопшти о потписаном Споразуму. Најважнија питања односе се на Трећу армију и Приштински корпус и ми смо носиоци извлачења јединица са Косова и Метохије. У 0.50 часова стиже телеграм – наређење из ШВК. Очекивао сам текст потписаног Споразума, или бар изводе који се односе на обавезе Команде Армије и тумачење најважнијих одредби. Међутим, стиже наређење. У преамбули је информација да је потписан Војнотехнички споразум који нас обавезује на прекид свих врста непријатељстава. Команди Армије наређује се: (1) Да одмах забрани отварање ватре из свих врста наоружања, како се не би створио повод да до званичне обуставе бомбардовања, која ће уследити отпочињањем повлачења јединица са Косова и Метохије у току 10. јуна 1999. године трпимо непотребне губитке и да се не дозволи да злочиначка авијација нађе повода да и даље дејствује по распореду наших јединица; (2) Да се ватра може отварати само по циљевима на земљи, у случају директног напада и угрожавања живота припадника наших јединица. На авионе, за које је добијено обећање да ће само летети, али не и дејствовати, не отварати ватру, сем у случају њиховог дејства; (3) Преговарачка страна је преузела обавезу да ће предузети њима познате мере код ОВК и пренети им истоветну забрану. У напомени је написано да потписани Споразум ступа на снагу са тренутком потписивања (9. јуна 1999. године), а објављивање обустављања бомбардовања извршиће се након проверљивог отпочињања извлачења наших снага са Косова и Метохије, које ће, према постојећим плановима, отпочети око 12.00 часова 10. јуна 1999. године.

Живела Србија

2020-06-07 17:51:25

Мали Тома се у лагеру обесио чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато: „Живела моја отаџбина Србија”

Срби на северу Африке учили француски

2020-06-06 07:38:38

У фонду старе и ретке књиге Народне библиотеке из Пожеге недавно је, у оквиру обраде тих наслова, уочена једна изузетна: „Француско-српски речник”, штампан у време Великог...

Херојска смрт „генерала свих генерала“: Из Ратног дневника команданта Треће армије

2020-06-02 06:58:28

"Храбар и поносан војник, пркосио је НАТО авијацији да би подигао борбени морал припадницима ПВО и херојски дао живот за отаџину на првој борбеној линији"

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: