Братство по атому од науке до нуклеарке

Објављено: 29.10.2019.год.
Фото: © РИА Новости / Григорий Сысоев


У сарадњи с Руском Федерацијом, у Србији ће бити изграђен центар за нуклеарну науку, технологије и иновације. Наша научна заједница ће добити трансфер знања и искустава руских експерата у примени нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Стручњаци ће стасавати у врхунском истраживачком инкубатору, а корист ће имати читава заједница.

Да и добра вест може да има лош одјек показало се одмах након што су током посете премијера Дмитрија Медведева споразум (како је наведено и на сајту) потписали министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић и Алексеј Лихачов, генерални директор Руске државне корпорације за атомску енергију (Росатом).
 
„Руси долазе да нам увале нуклеарке” – закључак је који се попут ланчане реакције минуле недеље проносио друштвеним мрежама, а коментари су често илустровани секвенцама из ТВ серије „Чернобиљ”. Као крунски доказ цитира се и изјава високог руског званичника Сергеја Прихотка да је Русија спремна да буде партнер Србије у изградњи нуклеарке, уколико се у перспективи за то одлучимо.
 
На месту где се о овоме знају сви детаљи – у кабинету Ненада Поповића – „Политици” је речено да се министар у наредном периоду неће оглашавати о споразуму с Росатомом. Уместо одговора на питања која су у жижи интересовања јавности, понуђено нам је да дођемо на неформалне консултације. Уз сугестију да би било најбоље да се писање о овој теми „на неко време” одложи.
 
Србију од покретања атомског енергетског програма штити „саркофаг” у виду Закона о забрани изградње нуклеарних електрана. Мораторијум на такве објекте донет је још 1989, управо под утиском страшних последица хаварије која се 1986. догодила у атомској централи у Чернобиљу. Упркос томе, на питање шта ће руско-српско „братство по атому” донети у ближој и даљој будућности, др Љубиша Игњатовић, професор Факултета за физичку хемију Београдског универзитета, за лист "Политика" каже:
 
– Немам никакву недоумицу: ићи ће се према изградњи нуклеарне електране – тврди професор Игњатовић, који је и шеф Катедре за радио хемију, нуклеарну хемију и заштиту животне средине.
 
Наравно, како истиче, дужина тог пута не мери се годинама, већ деценијама. Све и када би сутра био забоден први ашов на градилишту нуклеарне централе, први киловати би потекли тек за петнаестак година.
 
Нуклеарне технологије имају далеко шири спектар примене од производње струје и то је оно што се примарно очекује од будућег центра, који ће имати истраживачки реактор и за који руска страна обећава да ће бити најмодернији те врсте у Европи. Посебно радује најава да ће у фокусу бити нуклеарна медицина, кроз производњу радифармацеутика (које сада увозимо) и усавршавање метода у дијагностици и третману канцерогених обољења. А користи ће имати и индустрија, пољопривреда и област заштите животне средине.
 
Професор Игњатовић сматра да наша научна и академска заједница има потенцијал да се у све те истраживачке и производне пројекте укључи и да се додатно оснажи уз руске експерте. Такође, центар би могао да буде снажно гравитационо поље за привлачење наших стручњака расутих по свету.
 
– Ако се као држава одлучимо за пут нуклеарне енергетике, центар ће без сумње бити од помоћи да се надокнади изгубљено током тридесетогодишње апстиненције у тој области. Сматрам да је Закон о забрани изградње нуклеарних електрана донет исхитрено и да је то била грешка. Уверен сам да влада, садашња или нека наредна, не би имала негативне последице ако би уз аргументовано и научно утемељено образложење укинула постојећу забрану, односно кренула у изградњу нуклеарне електране – каже саговорник Политике.
 
Од стварања кадровске базе и обезбеђивања замашних средстава за један такав подухват, много сложенији задатак – и политички ризичнији – биће сучељавање с јавним мњењем које је подозриво према свему што има префикс „нуклеарно”.
 
На то је указао и први човек Росатома Алексеј Лихачов у сусрету с министром Поповићем у априлу ове године, на међународном сајму „Атомекспо” у Сочију. Без подршке јавности, рекао је, није могуће говорити о имплементацији високотехнолошких нуклеарних пројеката. Управо зато, једним од два меморандума који су у Сочију потписали Поповић и Лихачов, предвиђено је повећање укупног нивоа информисаности грађана о нуклеарним технологијама и њиховој примени.

Командна соба у нуклеарној електрани близу Островеца у Белорусији, коју је изградила руска државна корпорација Росатом
 
– Систематично и разумљиво треба објаснити зашто би изградња нуклеарне електране за Србију била корисна, а по мом мишљењу и неопходна. Лигнит, угаљ који користимо у термоелектранама, није квалитетан, пепелом који настаје његовим сагоревањем загађујемо нашу животну средину, а преко ваздуха и животну средину околних земаља. И водни ресурси су нам ограничени, не би их требало злоупотребљавати, као у случају мини-хидроелектрана, од којих је еколошка штета много већа од енергетске користи. С друге стране, нуклеарна енергија, баш као и соларна и енергија ветра, најчистија је са становишта емисије угљен-диоксида и осталих гасова који утичу на атмосферу и климатске промене – закључује професор Љубиша Игњатовић.
 
Људи од струке и науке с којима смо разговарали о овој теми, једнодушно поздрављају формирање центра као пречице којом ћемо сустићи захуктали технолошки напредак развијеног света. О нуклеарним електранама кажу да је у овом контексту прерано говорити, иако не споре да та енергетска опција има бројне добре стране. Ризик од акцидената не сматрају битним „фактором одвраћања”, јер су безбедносни системи и процесуре од Чернобиља наовамо драматично унапређени. Сви се слажу да је реч о крупном стратешком питању, о коме држава мора да заузме јасан и дугорочан став.
 
А тај став, са свим својим противречностима, изражен је у Стратегији развоја енергетике Републике Србије до 2025. с пројекцијама до 2030. године:
 
„Тренутно не постоји регулаторни и административни оквир за изградњу и рад нуклеарних електрана. Не постоји ни научни, ни стручни кадар који би пратио изградњу и рад ових постројења, а прекинуто је и школовање кадрова за потребе нуклеарне енергетике. Слична ситуација је у административно-регулаторном и научно-стручном смислу и с третманом високо радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива. Такође, треба имати у виду да је реч о енергији на бази увозних горива. Ипак, изградњу нуклеарних електрана као могућност не треба потпуно искључити, с обзиром на еколошка ограничења за постојећу производњу и будуће потребе. Процена је да би 10–15 година од тренутка укидања Закона о забрани изградње нуклеарних електрана био минималан неопходни период за превазилажење свих побројаних проблема и недостатака, до почетка евентуалног рада таквог постројења у Републици Србији”, наводи се у документу који је Народна скупштина усвојила 4. децембра 2015.
 
Било је то две и по године пре првог помена да ће Росатомова „нуклеарна Црвена армија” на тлу Србије садејствовати с овдашњом науком и привредом. А улазак тако технолошки и финансијски моћне формације може радикално да промени однос однос снага на терену. Па чак и правила игре.
 
Росатомски див
 
Руска државна корпорације за атомску енергију – Росатом – светски је лидер у развоју иновација и нових технологија на подручју примене атомске енергије у енергетици, медицини, пољопривреди и индустрији. У свом саставу има око 400 компанија, лабораторија, војноиндустријских и нуклеарних постројења, а поседује и флоту нуклеарних ледоломаца. Послује на пет континената, у више од 50 земаља. Запошљава 250.000 људи у 330 предузећа и 37 нуклеарних постројења широм Русије. Од 58 реактора који се тренутно подижу у свету, у изградњу чак њих 42 укључен је Росатом.
 
Папиролошка припрема

Руско-српска атомска ренесанса први пут је наговештена средином маја прошле године. Тада је у Сочију потписан документ о принципима сарадње у области иновација и технолошког развоја у примени нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе, којим је предвиђена руска подршка стварању и развоју нуклеарне инфраструктуре у Србији.
 
Током посете председника Владимира Путина Београду, у јануару, две владе су потписале споразум о сарадњи у области употребе нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе и, што је још важније, заједничку изјаву о стратешком партнерству Србије и Русије у изградњи центра за нуклеарну науку, технологије и иновације.
 
Овај споразум је оснажен три месеца касније с два меморандума: првим се одређује правац сарадње у припреми и обуци кадрова, а други се односи на питања транспарентности и информисања јавности о употреби нуклеарних технологија.
 
Сва ова документациона припрема крунисана је 19. октобра у време посете премијера Медведева, потписивањем споразума о изградњи центра за нуклеарну науку, технологије и иновације.

Дарко Пејовић, 
Политика

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Ових дана сви су амерички савезници, што показује колико такви савези заиста мало значе

2019-11-19 07:40:31

"Али, ако је и тако, и Русија, и Србија, и ниједна од тих земаља никада није добила статус `савезника САД-а`"

Мушка Марија

2019-11-17 10:25:56

У оно доба када се Савезници нису могли договорити да нам помогну што у људству, муницији и свему осталоме, Краљевина Србија је, крајем 1915, пропала. У...

Битка на Батини

2019-11-09 09:27:34

Пре 75 година одвијала се најжешћа битка при форсирању Дунава на нашем подручју. Јединице Трећег украјинског фронта и Главног штаба Војводине су херојски јуришали преко ове велике реке, над којом су доминирали висови изнад Батине које је држао неприијатељ. Имао сам част да упознам доста бораца који су учествовали у бици на Батини, а један од њих ми је рекао: “Децо моја, дивне бродове имате данас, а ја сам Дунав на овом месту прешао на вратима од штале".

НАТО агресија на Републику Српску и српски народ током рата у БиХ

2019-10-29 08:20:28

Увод - Бомбардовање Републике Српске (агресија НАТО на РС) које је спроводио НАТО пакт током рата у БиХ, као тема није широко присутна у домаћој, а још мање у страној јавности, осим у различитим званичним и незваничним извештајима ОУН, те самог НАТО пакта и у одређеним новинским текстовима, научним радовима и историјским уџбеницима, под различитим именима и различитим тумачењима. У последњих неколико година у РС се обележава дан НАТО бомбардовања РС, а као датум је одређен 9. септембар. О ангажовању НАТО пакта током рата у БиХ не зна се довољно, нити се о томе довољно говори. На западу се „ангажман НАТО пакта“ посматра искључиво са „хуманитарне стране“, као „изнуђена и неопходна мера“ у циљу „спречавања и елиминисања хуманитаране катастрофе“. Мало се говори и пише о односу УНПРОФОР-а – мировних снага УН и самог НАТО пакта који је био врло домимантан у БиХ. Додељени мандат мировних снага УН и изнуђено спровођење тога мандата, супротно основним начелима деловања мировних снага УН, од стране САД, блиско савезништво са НАТО пактом и сврставање снага УН на страну Бошњака и заузимање непријатељског става према Србима и РС, нису радо разматране теме ни у домаћој ни у страној јавности. Ретки су аутори и политичари који агресију НАТО пакта на РС посматрају као предходну фазу агресије НАТО пактан на СРЈ и својеврсну припрему за коначни ударац на српскуе земље. Агресија НАТО пакта на Републику Српску, Србију и српски народ може се посматрати са мноштва аспеката и анализирати и изучавати са становишта многих научних дисциплина. За овај феномен свакако су заинетресване пре свих војна наука, геополитика, затим историја, наука о међународним односима, али и социолошке, психолошке па и медицинске науке. Министарство одбране Србије и Медија центар "Одбрана" су предузели важне кораке у оквиру своје издавачке делатности да кроз едицију РАТНИК расветле многе од набројаних аспеката агресије НАТО против српског народа у целини. У том смилу је и на овогодишњем сајму књига организован трибина под називом „Искустав из одбране током НАТО агресије“ – Памтимо књигом, на којој се на бази чињеница отворено говорило, о различитим аспектима поменуте агресије, са тежиштем на изучавању војних искустава и извлачења различитих поука за будућност, како ради политичког деловања, тако и ради усваршавања војнодоктринарних знања и знања из сфере одбране и безбедности.

Братство по атому од науке до нуклеарке

2019-10-29 07:35:56

У сарадњи с Руском Федерацијом, у Србији ће бити изграђен центар за нуклеарну науку, технологије и иновације. Наша научна заједница ће добити трансфер знања и...

Гулаг: Главни логори совјетског казнено-поправног система

2019-10-27 09:08:33

Систем Гулаг је у Стаљиново доба покривао целу територију СССР-а, од Поларног круга до Казахстана и од западних граница до руског Далеког истока. Данас се на Западу...

Невидљиви командант „операције Слатина”

2019-10-26 08:10:52

Нови заменик министра одбране Русије Јунус Бек Јевкуров био је у делегацији премијера Дмитрија Медведева, али мало ко је препознао специјалца који је пре две деценије заузео аеродром у Приштини

Дејства Дунавске флотиле СССР-а у Београдској операцији

2019-10-19 09:21:55

Пише: Бошко Антић, контраадмирал у пензији У другој половини септембра 1944. године, у току борбених дејстава у Румунији и Бугарској, команда Дунавске флотиле предузела је више...

Српски и руски шпијун у акцији: Како су Бранко Вукелић и Рихард Зорге спасли Москву

2019-10-17 07:51:34

Информација да Јапан неће напасти Совјетски Савез била је пресудна да се делови Црвене армије повуку и помогну у одбрани

РТ: Критичари бесни на добитника Нобелове награде Петера Хандкеа јер „негира геноцид“, али сматрају да је бити нацист сасвим у реду

2019-10-14 16:35:38

Ове године Нобелова награда за књижевност припала је Петeру Хандкеу, драмском писцу са неупитним књижевним остварењима. Међутим, случајно се десило да његов политички став противречи западном...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: