Братство по атому од науке до нуклеарке

Објављено: 29.10.2019.год.
Фото: © РИА Новости / Григорий Сысоев


У сарадњи с Руском Федерацијом, у Србији ће бити изграђен центар за нуклеарну науку, технологије и иновације. Наша научна заједница ће добити трансфер знања и искустава руских експерата у примени нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Стручњаци ће стасавати у врхунском истраживачком инкубатору, а корист ће имати читава заједница.

Да и добра вест може да има лош одјек показало се одмах након што су током посете премијера Дмитрија Медведева споразум (како је наведено и на сајту) потписали министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић и Алексеј Лихачов, генерални директор Руске државне корпорације за атомску енергију (Росатом).
 
„Руси долазе да нам увале нуклеарке” – закључак је који се попут ланчане реакције минуле недеље проносио друштвеним мрежама, а коментари су често илустровани секвенцама из ТВ серије „Чернобиљ”. Као крунски доказ цитира се и изјава високог руског званичника Сергеја Прихотка да је Русија спремна да буде партнер Србије у изградњи нуклеарке, уколико се у перспективи за то одлучимо.
 
На месту где се о овоме знају сви детаљи – у кабинету Ненада Поповића – „Политици” је речено да се министар у наредном периоду неће оглашавати о споразуму с Росатомом. Уместо одговора на питања која су у жижи интересовања јавности, понуђено нам је да дођемо на неформалне консултације. Уз сугестију да би било најбоље да се писање о овој теми „на неко време” одложи.
 
Србију од покретања атомског енергетског програма штити „саркофаг” у виду Закона о забрани изградње нуклеарних електрана. Мораторијум на такве објекте донет је још 1989, управо под утиском страшних последица хаварије која се 1986. догодила у атомској централи у Чернобиљу. Упркос томе, на питање шта ће руско-српско „братство по атому” донети у ближој и даљој будућности, др Љубиша Игњатовић, професор Факултета за физичку хемију Београдског универзитета, за лист "Политика" каже:
 
– Немам никакву недоумицу: ићи ће се према изградњи нуклеарне електране – тврди професор Игњатовић, који је и шеф Катедре за радио хемију, нуклеарну хемију и заштиту животне средине.
 
Наравно, како истиче, дужина тог пута не мери се годинама, већ деценијама. Све и када би сутра био забоден први ашов на градилишту нуклеарне централе, први киловати би потекли тек за петнаестак година.
 
Нуклеарне технологије имају далеко шири спектар примене од производње струје и то је оно што се примарно очекује од будућег центра, који ће имати истраживачки реактор и за који руска страна обећава да ће бити најмодернији те врсте у Европи. Посебно радује најава да ће у фокусу бити нуклеарна медицина, кроз производњу радифармацеутика (које сада увозимо) и усавршавање метода у дијагностици и третману канцерогених обољења. А користи ће имати и индустрија, пољопривреда и област заштите животне средине.
 
Професор Игњатовић сматра да наша научна и академска заједница има потенцијал да се у све те истраживачке и производне пројекте укључи и да се додатно оснажи уз руске експерте. Такође, центар би могао да буде снажно гравитационо поље за привлачење наших стручњака расутих по свету.
 
– Ако се као држава одлучимо за пут нуклеарне енергетике, центар ће без сумње бити од помоћи да се надокнади изгубљено током тридесетогодишње апстиненције у тој области. Сматрам да је Закон о забрани изградње нуклеарних електрана донет исхитрено и да је то била грешка. Уверен сам да влада, садашња или нека наредна, не би имала негативне последице ако би уз аргументовано и научно утемељено образложење укинула постојећу забрану, односно кренула у изградњу нуклеарне електране – каже саговорник Политике.
 
Од стварања кадровске базе и обезбеђивања замашних средстава за један такав подухват, много сложенији задатак – и политички ризичнији – биће сучељавање с јавним мњењем које је подозриво према свему што има префикс „нуклеарно”.
 
На то је указао и први човек Росатома Алексеј Лихачов у сусрету с министром Поповићем у априлу ове године, на међународном сајму „Атомекспо” у Сочију. Без подршке јавности, рекао је, није могуће говорити о имплементацији високотехнолошких нуклеарних пројеката. Управо зато, једним од два меморандума који су у Сочију потписали Поповић и Лихачов, предвиђено је повећање укупног нивоа информисаности грађана о нуклеарним технологијама и њиховој примени.

Командна соба у нуклеарној електрани близу Островеца у Белорусији, коју је изградила руска државна корпорација Росатом
 
– Систематично и разумљиво треба објаснити зашто би изградња нуклеарне електране за Србију била корисна, а по мом мишљењу и неопходна. Лигнит, угаљ који користимо у термоелектранама, није квалитетан, пепелом који настаје његовим сагоревањем загађујемо нашу животну средину, а преко ваздуха и животну средину околних земаља. И водни ресурси су нам ограничени, не би их требало злоупотребљавати, као у случају мини-хидроелектрана, од којих је еколошка штета много већа од енергетске користи. С друге стране, нуклеарна енергија, баш као и соларна и енергија ветра, најчистија је са становишта емисије угљен-диоксида и осталих гасова који утичу на атмосферу и климатске промене – закључује професор Љубиша Игњатовић.
 
Људи од струке и науке с којима смо разговарали о овој теми, једнодушно поздрављају формирање центра као пречице којом ћемо сустићи захуктали технолошки напредак развијеног света. О нуклеарним електранама кажу да је у овом контексту прерано говорити, иако не споре да та енергетска опција има бројне добре стране. Ризик од акцидената не сматрају битним „фактором одвраћања”, јер су безбедносни системи и процесуре од Чернобиља наовамо драматично унапређени. Сви се слажу да је реч о крупном стратешком питању, о коме држава мора да заузме јасан и дугорочан став.
 
А тај став, са свим својим противречностима, изражен је у Стратегији развоја енергетике Републике Србије до 2025. с пројекцијама до 2030. године:
 
„Тренутно не постоји регулаторни и административни оквир за изградњу и рад нуклеарних електрана. Не постоји ни научни, ни стручни кадар који би пратио изградњу и рад ових постројења, а прекинуто је и школовање кадрова за потребе нуклеарне енергетике. Слична ситуација је у административно-регулаторном и научно-стручном смислу и с третманом високо радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива. Такође, треба имати у виду да је реч о енергији на бази увозних горива. Ипак, изградњу нуклеарних електрана као могућност не треба потпуно искључити, с обзиром на еколошка ограничења за постојећу производњу и будуће потребе. Процена је да би 10–15 година од тренутка укидања Закона о забрани изградње нуклеарних електрана био минималан неопходни период за превазилажење свих побројаних проблема и недостатака, до почетка евентуалног рада таквог постројења у Републици Србији”, наводи се у документу који је Народна скупштина усвојила 4. децембра 2015.
 
Било је то две и по године пре првог помена да ће Росатомова „нуклеарна Црвена армија” на тлу Србије садејствовати с овдашњом науком и привредом. А улазак тако технолошки и финансијски моћне формације може радикално да промени однос однос снага на терену. Па чак и правила игре.
 
Росатомски див
 
Руска државна корпорације за атомску енергију – Росатом – светски је лидер у развоју иновација и нових технологија на подручју примене атомске енергије у енергетици, медицини, пољопривреди и индустрији. У свом саставу има око 400 компанија, лабораторија, војноиндустријских и нуклеарних постројења, а поседује и флоту нуклеарних ледоломаца. Послује на пет континената, у више од 50 земаља. Запошљава 250.000 људи у 330 предузећа и 37 нуклеарних постројења широм Русије. Од 58 реактора који се тренутно подижу у свету, у изградњу чак њих 42 укључен је Росатом.
 
Папиролошка припрема

Руско-српска атомска ренесанса први пут је наговештена средином маја прошле године. Тада је у Сочију потписан документ о принципима сарадње у области иновација и технолошког развоја у примени нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе, којим је предвиђена руска подршка стварању и развоју нуклеарне инфраструктуре у Србији.
 
Током посете председника Владимира Путина Београду, у јануару, две владе су потписале споразум о сарадњи у области употребе нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе и, што је још важније, заједничку изјаву о стратешком партнерству Србије и Русије у изградњи центра за нуклеарну науку, технологије и иновације.
 
Овај споразум је оснажен три месеца касније с два меморандума: првим се одређује правац сарадње у припреми и обуци кадрова, а други се односи на питања транспарентности и информисања јавности о употреби нуклеарних технологија.
 
Сва ова документациона припрема крунисана је 19. октобра у време посете премијера Медведева, потписивањем споразума о изградњи центра за нуклеарну науку, технологије и иновације.

Дарко Пејовић, 
Политика

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Како су немачке „камиказеˮ терорисале Црвену армију

2020-10-18 17:50:33

Сви су чули за јапанске пилоте-самоубице, такозване „камиказеˮ, који су обарали америчке авионе забијајући се у њих и тако одлазили у смрт. Али ретко ко зна...

Како је Русија 1995. године за длаку избегла да започне нуклеарни рат

2020-10-17 08:19:25

Инцидент са норвешком метеоролошком ракетом остао је све до данас једини случај када је руски председник активириао свој нукларни коферчић. Двадесет петог јануара 1995. године свету је...

Како је формирана Руска империја

2020-10-10 07:11:34

Русија је била трећа по величини империја у историји човечанства. Како је она настала?

Маршал Жуков о неуспешном походу Александра Македонског на Индију

2020-10-03 10:45:27

Улазак трупа Александра Македонског у Индију оцењује се као велика победа Запада у борби против дезорганизованог Истока. Међутим, по речима маршала Георгија Жукова, Александрова армија је тамо више страдала него Наполеонова у Русији.

Од Арарата до Београда: Осмех богиње освете

2020-09-30 13:00:32

Мало је познато да је један од највећих јерменских националних јунака добар део живота провео у Србији. Овако је то било...

Лажна демократија

2020-09-21 11:08:02

Западна демократија је лажна демократија. Западни систем, чији је једини циљ да се овековечи власт највећих злочинаца и пљачкаша, шампиона у одступању од најважније људске одлике –...

Како су Руси учинили Кремљ „невидљивим“ у Другом светском рату?

2020-09-20 09:39:27

У Другом светском рату је извршено 8 интензивних ваздушних напада на Кремљ. На средњевековну московску тврђаву бачено је 15 различитих авионских бомби и преко 150 запаљивих...

Изборск, тврђава која је спасла Русију

2020-09-20 09:28:27

Данас је то мало село у Псковској области, а некада је био важан стратешки град Старе Русије, који је више пута одбијао нападе различитих непријатеља и...

Како је пробијен Солунски фронт

2020-09-15 14:13:05

"Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати – без починка до крајњих...

Како је из пепела Руске империје никао СССР?

2020-09-13 07:58:07

Лењинова замисао је била да СССР има чланице широм света, али се то није остварило јер је Стаљин имао другачије планове. Погледајмо како и зашто је...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: