Невидљиви командант „операције Слатина”

Објављено: 26.10.2019.год.
Сергеј Шојгу и Јунус Бек Јевкуро, фото: © РИА Новости / Вадим Савицкий

Нови заменик министра одбране Русије Јунус Бек Јевкуров био је у делегацији премијера Дмитрија Медведева, али мало ко је препознао специјалца који је пре две деценије заузео аеродром у Приштини


Висок, крупан и тек на први поглед незграпан, с великом генералском шапком која као да је специјално кројена за његову главу, корачао је споро, пазећи да случајно не нагази неку од високих званица у првом реду монтажних трибина постављених на батајничком војном аеродрому.
 
Поводом 75-годишњице ослобођења Београда, Војска Србије извела је приказ способности „Слобода 2019”, а готово да нико није препознао генерала у пратњи премијера Русије Дмитрија Медведева с лицем које бркови више скривају него што га украшавају, пише Александар Апостоловски за Политику  
 
Србија је била логични избор за међународну промоцију новог заменика министра одбране Руске Федерације. Пре 20 година, Јунус Бек Јевкуров био је мајор Главне обавештајне управе Русије (ГРУ) и командовао је операцијом „Слатина”, када су руске десантне снаге заузеле приштински аеродром.


Јунус Бек Јевкуров (у средини) на приказу способности ВС на аеродрому у Батајници, фото: Танјуг/Политика

Колона руских борбених возила из мировне мисије у Босни, у ноћи с 11. на 12. јун, добила је наређење да префарба возила у боје и ознаке Кфора и упути се ка Приштини. Према каснијем сведочењу Јевкурова, већ крајем маја 1999. године, 18 припадника руске војне обавештајне службе фактички је преузело контролу над приштинским аеродромом „Слатина”, по тајној наредби врха Кремља из априла.
 
Специјалци ГРУ-а, прерушени у новинаре и локално становништво –  неки у Србе, други у Албанце – већ су контролисало кључне пунктове око аеродрома.
 
Неколико дана пре доласка борбених возила Сфора префарбаних у боје Кфора, после вишедневних мукотрпних преговора вођених у војничком шатору у војној бази НАТО код Куманова, потписан је Споразум о војно-техничкој сарадњи Војске Југославије и Кфора, којим су створени услови за престанак НАТО бомбардовања СР Југославије.
 
Снаге Војске Југославије и МУП-а Србије почеле су одмах повлачење са Косова. Дан по потписивању Кумановског споразума, Савет безбедности Уједињених нација усвојио је Резолуцију 1244, као међународну правну основу за решавање косовског питања.
 
Међутим, иако су међународни уговори потписани, настављене су стратешке геополитичке игре великих сила. У јужну српску покрајину планирано је упућивање 37.200 војника из 36 земаља (Kosovo forces – Кфор) са задатком да чувају мир, безбедност, док се не дефинише статус Косова, у складу са Резолуцијом 1244.
 
Уследила је трка за заузимање стратешких пунктова. Снаге НАТО-а нису ни слутиле, ни знале зашто припадници руских мировних снага у Босни током ноћи боје борбена возила и на њих стављају ознаке тек новорођених мировних снага за Косово.
 
То да није реч о улепшавању ауто-лимарије, свет је убрзо сазнао. Пред излазак сунца, уследила је команда за покрет. Руске десантне снаге ушле су у Србију, прошле кроз Београд и наставиле ка Приштини, где су их Срби дочекали бакљама, заставама и пуцањем у ваздух.
 
Снаге НАТО-а, стациониране у Македонији, биле су шокиране. Ушле су на Косово неколико часова после Руса, 12. јуна ујутру. Генерал Мајкл Џексон, срећом, није послушао наређење генерала Веслија Кларка, команданта НАТО снага, да по сваку цену истера руске падобранце са аеродрома, под изговором да му не пада на памет да изазове трећи светски рат.
 
Кључни оперативац руске војне обавештајне на терену, могао је да поглади своје бркове. Пре заузимања Слатине, већ је као официр стекао драгоцено искуство у Севернокавкаском региону. Није прошло ни годину дана од заузимања аеродрома, а Јевкуров је постао потпуковник, а тек изабрани председник Владимир Путин одликовао га је највишим одликовањем „Херој Русије”.
 
Специјалац руске војне обавештајне службе не само да је био тек шести припадник десантних снага који је постао руски народни херој, већ је, како ће се испоставити много година касније, током Путинове владавине, улетео у кадровски ролеркостер руског шефа државе.
 
Као Ингуш, скида униформу командоса ГРУ-а и постаје председник Ингушетије, чиме га Путин убацује у политичке игре, што није само његова забава и каприц, већ збуњивање како западних политичара и служби, тако и свог кремаљског окружења.
 
Наравно да Владимир Владимирович није слаб на неговане Јевкурове бркове,, већ је добро упознат са детаљима из његове радне биографије. Наиме, током операције „Слатина”, Путин је био шеф Федералне службе безбедности (ФСБ), а да је том акцијом дириговано из Јељцинових и Путинових кабинета, указује то да су тадашњи председник Русије и његов наследник добили две специјалне медаље од сребра.
 
Трећа се чува у Музеју оружаних снага Русије. Посебно израђене медаље „Учесник марша 12. јуна 1999. Босна–Косово” добило је 250 непосредних учесника, као и 93 планера и логистичара ове операције, чији су детаљи још увек под жигом тајности. Сасвим логично, јер је марш на Слатину послужио као модел по којем ће руске специјалне снаге изводити операције у Украјини и Сирији. 
 
Вођен принципом „породица у првом реду, а служба увек испред реда“, Јевкуров 2008. године, као председник Ингушетије, стиче политичко искуство нужно перспективним кадровима у кремаљским играма Владимира Путина. 
 
Ујутру, 22. јуна 2009. године на федералној магистрали Кавказ, у колону председника Јевкурова, улетео је, возилом препуним експлозива, бомбаш самоубица. Двојица пратилаца су погинула, али су председник и његов брат Увајс, који се налазио с њим у возилу, чудом преживели.
 
Јавност није давала превише шанси Јевкурову, али, после три месеца на интензивној нези, изашао је из болнице чудесно опорављен. Неколико дана касније, 13. октобра, тадашњи шеф ФСБ-а штуро је саопштио да су организатори атентата ликвидирани.
 
Пре годину дана, Јевкуров се сукобио са главним муфтијом Ингушетије и прогнозери кадровске вртешке нису могли да наслуте која ће бити његова даља путања. Крајем јуна ове године, сусрео се с Путином и замолио га да прихвати његову оставку, после 11 исцрпљујућих година на месту председника Ингушетије.
 
Неколико дана касније, исти човек који му је на груди прикачио орден Хероја Русије, именовао га је за заменика министра одбране. Како је непосредни шеф Јевкурова Сергеј Шојгу, један од најближих Путинових људи, Ингуш је катапултиран не само формално, већ и симболички, у стратосферу политичке и војне моћи Русије.

Рођен пре 56 година, довољно је млад да се попне још више.

Александар АпостоловскиПолитика

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Руски добровољци у бици за Беланицу

2020-07-02 07:46:07

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле напад на „ушанчене“ шиптарске терористе које су добро утврдиле насељени...

РТ: Русија је прешла дуг пут од 1993. године: Путинове уставне промене одражавају потребе ревитализоване државе

2020-07-01 17:26:09

Руски "суперпредседнички" Устав из 1993. године фалсификован је у крви након насилних превирања, у време када је земља била на коленима. Логично је било да ће...

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

2020-06-28 07:49:40

Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!

У сусрет руском референдуму

2020-06-22 08:34:59

Иако се једном дијелу грађана чини да промјене нису суштинске, оне су итекако важне и условљене новим тренутком Русије, државе која поштује и уважава цјелокупну своју прошлост, укључујући и совјетску епоху

Ауторски текст председника Путина за „Нешенeл интерест“

2020-06-20 15:36:11

"За мене и моје вршњаке важно је да наша деца, унуци, праунуци схватају кроз каква су искушења и муке пролазили њихови преци. Како, зашто су успели да преживе и победе? Одакле потиче њихова истинска гвоздена снага воље која је чудила и одушевљавала цео свет? Да, они су бранили свој дом, децу, породицу. Али све их је обједињавала љубав према домовини, према отаџбини. Овај дубоки, лични осећај у потпуности се огледа у самој суштини нашег народа и постао је један од најважнијих у својој херојској, жртвеној борби против нациста."

Како је најезда Монгола подстакла Русе да се уједине и формирају руску државу

2020-06-20 10:56:17

Немојте мислити да су Монголи и Татари извршили инвазију на Русију као јединствену државу. Русија се фактички и формирала као држава захваљујући тој најезди, тј. пружајући...

Први дан мира, 10. јун 1999. године: Из Ратног дневника команданта Треће армије генерал-пуковника Небојше павковића

2020-06-10 21:01:56

Ко је победио, а ко изгубио? (Командно место „Кишница“, 0.40 часова) Генерал Лазаревић се спрема да се врати на Командно место „Кишница“, али сам га одвратио од те намере. Није било разлога, јер су везе преусмерене у кућу где се налазимо. Хоћу да сачекам да се неко јави из ШВК и саопшти о потписаном Споразуму. Најважнија питања односе се на Трећу армију и Приштински корпус и ми смо носиоци извлачења јединица са Косова и Метохије. У 0.50 часова стиже телеграм – наређење из ШВК. Очекивао сам текст потписаног Споразума, или бар изводе који се односе на обавезе Команде Армије и тумачење најважнијих одредби. Међутим, стиже наређење. У преамбули је информација да је потписан Војнотехнички споразум који нас обавезује на прекид свих врста непријатељстава. Команди Армије наређује се: (1) Да одмах забрани отварање ватре из свих врста наоружања, како се не би створио повод да до званичне обуставе бомбардовања, која ће уследити отпочињањем повлачења јединица са Косова и Метохије у току 10. јуна 1999. године трпимо непотребне губитке и да се не дозволи да злочиначка авијација нађе повода да и даље дејствује по распореду наших јединица; (2) Да се ватра може отварати само по циљевима на земљи, у случају директног напада и угрожавања живота припадника наших јединица. На авионе, за које је добијено обећање да ће само летети, али не и дејствовати, не отварати ватру, сем у случају њиховог дејства; (3) Преговарачка страна је преузела обавезу да ће предузети њима познате мере код ОВК и пренети им истоветну забрану. У напомени је написано да потписани Споразум ступа на снагу са тренутком потписивања (9. јуна 1999. године), а објављивање обустављања бомбардовања извршиће се након проверљивог отпочињања извлачења наших снага са Косова и Метохије, које ће, према постојећим плановима, отпочети око 12.00 часова 10. јуна 1999. године.

Живела Србија

2020-06-07 17:51:25

Мали Тома се у лагеру обесио чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато: „Живела моја отаџбина Србија”

Срби на северу Африке учили француски

2020-06-06 07:38:38

У фонду старе и ретке књиге Народне библиотеке из Пожеге недавно је, у оквиру обраде тих наслова, уочена једна изузетна: „Француско-српски речник”, штампан у време Великог...

Херојска смрт „генерала свих генерала“: Из Ратног дневника команданта Треће армије

2020-06-02 06:58:28

"Храбар и поносан војник, пркосио је НАТО авијацији да би подигао борбени морал припадницима ПВО и херојски дао живот за отаџину на првој борбеној линији"

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: