Српски и руски шпијун у акцији: Како су Бранко Вукелић и Рихард Зорге спасли Москву

Објављено: 17.10.2019.год.
Бранко Вукелић са супругом Јошико, фото: Новости

Информација да Јапан неће напасти Совјетски Савез била је пресудна да се делови Црвене армије повуку и помогну у одбрани


Када су на основу плана "Барбароса" фашистичке трупе Немачке, Италије и њихових сателита напале 22. јуна 1941. године СССР, јапанска влада је донекле била изненађена. У јапанској врхушки се 10 дана непрестано расправљало о даљим потезима. Зорге је обавестио Москву да "немачки амбасадор Ото верује да ће Токио за месец-два започети припреме за војне операције против СССР-а". Јапанци су били донекле увређени што их Хитлер није благовремено обавестио о својим конкретним плановима, а сада захтева од њих да се упусте у сукоб против Руса. Сматрали су да им је потребно најмање шест месеци да би припремили напад. Њихова северна, Квантунска армија је још памтила пораз од Совјета. Ране су још биле свеже и ожиљци пораза незацељени.

Део јапанског политичког врха се залагао за моментално отпочињање рата против СССР. На седницама Државног савета, које су одржане крајем јуна и почетком јула 1941. године, такву одлуку су предлагали министар иностраних послова Мацуока, министар унутрашњих послова Хиранума, члан Врховног војног савета принц Асаки и други. Њима се успротивио министар војних послова Тођо аргументима да Јапан нема јаких војних снага на северу, пише Марко Лопушина за Новости.

Саветовању 2. јула је присуствовао и сам цар. Тада је донета одлука да се отпочну припреме за сукоб против СССР, али време за такав напад није било одређено. Међутим на истом састанку је утврђено да се војне операције наставе у Југоисточној Азији. Усвојен је и "Тајни програм националне политике империје". У њему је поред осталог утврђено:


"Мада је наш однос према немачко-совјетском сукобу одређен духом осовинског пакта, ми се ипак тренутно нећемо мешати у тај сукоб, али ћемо по сопственој иницијативи отпочети тајно наоружавање против СССР. Уколико се немачко-совјетски рат буде одвијао у корист Немачке ми ћемо применити то наоружање, решити северни проблем и обезбедити стабилност на северним подручјима."

Тајна шпијунска организација "Рамзај" је 14. септембра 1941. обавестила Црвену армију да Јапанци неће напасти Совјетски Савез све док Москва не буде заузета, док квантунска војска није три пута јача од совјетске војске на Далеком истоку и не започне грађански рат у Сибиру. Та информација је омогућила да се транспортује совјетска војска са Далеког истока и помогне одбрану Москве.

Током битке за Стаљинград агент Рихард Зорге је обавестио Совјетски Савез да ће Јапан напасти ако Немачка заузме Стаљинград, јер ће на тај начин Совјетски Савез бити одсечен од снабдевања нафтом и од снабдевања од стране савезника преко Ирана.


Како је рат напредовао совјетски шпијуни су све теже одржавали агентурну мрежу, јер су Јапанци појачали контролу ради станица. Јапанска тајна служба је већ била пресрела многе његове поруке и хапшења су припремљена. Зоргеов шпијунски прстен је пробијен 1941. године. Рихард Зорге је ухапшен 18. октобра. Хоцуми Озаки је ухапшен 14. октобра 1941. године, а Вукелић 18. октобра. У почетку су Јапанци веровали да је Зорге агент Абвера, јер је имао нацистичку прошлост. Абвер је негирао да је он њихов агент. Зоргеа су мучили, али није откривао везе са Совјетским Савезом.


Иако је Зорге покушао да оповргне Вукелићево и Мијагијево учешће, Вукелић је 28. септембра 1943. осуђен на смрт. Био је утамничен у токијском затвору Сугамо, а одатле је када му је смртна казна замењена доживотном 5. априла 1944. пребачен у затвор Абашири на острву Хокаидо. Вукелић је из затвора слао 155 писама супрузи Јошико на енглеском језику, али су их Јапанци цензурисали. Није преживео хладну зиму, а супруга Јошико је била информисана о његовој смрти 13. јануара 1945.


- Бранко Вукелић под мукама није изустио ни реч и умро је у јапанском затвору. Москва је негирала било какву везу са својим обавештајцима, јер није хтела да квари односе с Токиом. СССР није био у рату са Јапаном и јединице Црвене армије с границе према Јапану могле су да се пребаце у Европу и супротставе Немцима - каже његов син Хироши Јамасаки Вукелић.


Из читаве групе једино је преживeо брачни пар Макс и Ана Клаусен, који су болесни и до краја исцрпљени извучени из јапанске тамнице 8. октобра 1945. године. Обоје су неко време живели у Москви, а затим у ДР Немачкој, где су добили висока признања. Рихард Зорге је проглашен за народног хероја СССР-а и добио споменик у Москви. Тек 5. новембра 1965. Бранко Вукелић је у Москви као борац против фашизмна постхумно одликован Орденом Отаџбинског рата првог степена од стране Президијума Совјетског Савеза. Била је то мала цена за муке које Вукелић није преживео.


Јапанци су дали велики публицитет хапшењу групе у којој је био Бранко Вукелић. Његова породица је проглашена непријатељем народа.


- Ја сам био мален, па нисам много осетио, али мајка је веома пропатила. Непосредно после рата Совјетски Савез иако је био победник, није признао Зоргеове заслуге. Кад је отац умро, није било начина да моја мајка Јошико Вукелић дође у Загреб, где је била његова мајка, баба Вилма која је у Другом светском рату изгубила два сина. Обојица су била комунисти. Бранко је отишао у Јапан и умро у затвору, а Рајко Вукелић је отишао у Совјетски Савез и прошао још горе у стаљинистичком логору - сведочи Хироши Јамасаки Вукелић.


Вукелићева удовица Јошико је о свом мужу и сину јавно проговорила тек у годинама кад је попустио Хладни рат и кад се на Западу, али и у Јапану, на делатност совјетских обавештајаца, па самим тим и на Вукелића, више није гледало као на комунистичку опасност. Из тог сведочења се сазнало да је син Хироши Јамасаки Вукелић провео детињство сакривен, јер је његова мајка стрепела да би се могао наћи на мети загрижених националиста.


Јошико Вукелић се обратила за помоћ југословенској Влади и затражила да њен и Бранков син, добије стипендију за постдипломске студије економије у Београду. Син великог шпијуна Хироши Јамасаки Вукелић стигао је у главни град 1963. године. Али уместо економији, посветио се преводилаштву и настави на Филолошком факултету.


- Кад сам дошао у Београд, међу људима на истакнутим положајима били су и неки који су пре рата сарађивали с мојим оцем. Они су и мене прихватили, као сина борца против фашизма. Тако да с те стране нисам имао проблема. Оженио сам се Јапанком Кајоко, коју сам овде упознао. Она на Филолошком факултету предаје јапански језик и књижевност. Имамо три сина. Бранко је добио име по мом оцу, ожењен је и имамо унука. Други син је Михаило, а трећи Небојша и завршили су јапански и педагогију - открио је професор Хироши Вукелић своју породичну страну живота.

ПРЕВЕО ВУКОВА И АНДРИЋЕВА ДЕЛА

Хироши Вукелић превео је на јапански језик сабрана дела Иве Андрића и Вука Караџића, а на српски језик сва значајна дела јапанске књижевности. Написао је Јапанско-српски речник. У Јапану је објавио две књиге посвећене успомени на оца. Једна је књига новинских текстова које је Бранко Вукелић објавио у "Политици" уочи Другог светског рата, а друга је збирка писама које је његов отац писао супрузи из затвора.

Марко Лопушина за Новости


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Битка на Батини

2019-11-09 09:27:34

Пре 75 година одвијала се најжешћа битка при форсирању Дунава на нашем подручју. Јединице Трећег украјинског фронта и Главног штаба Војводине су херојски јуришали преко ове велике реке, над којом су доминирали висови изнад Батине које је држао неприијатељ. Имао сам част да упознам доста бораца који су учествовали у бици на Батини, а један од њих ми је рекао: “Децо моја, дивне бродове имате данас, а ја сам Дунав на овом месту прешао на вратима од штале".

НАТО агресија на Републику Српску и српски народ током рата у БиХ

2019-10-29 08:20:28

Увод - Бомбардовање Републике Српске (агресија НАТО на РС) које је спроводио НАТО пакт током рата у БиХ, као тема није широко присутна у домаћој, а још мање у страној јавности, осим у различитим званичним и незваничним извештајима ОУН, те самог НАТО пакта и у одређеним новинским текстовима, научним радовима и историјским уџбеницима, под различитим именима и различитим тумачењима. У последњих неколико година у РС се обележава дан НАТО бомбардовања РС, а као датум је одређен 9. септембар. О ангажовању НАТО пакта током рата у БиХ не зна се довољно, нити се о томе довољно говори. На западу се „ангажман НАТО пакта“ посматра искључиво са „хуманитарне стране“, као „изнуђена и неопходна мера“ у циљу „спречавања и елиминисања хуманитаране катастрофе“. Мало се говори и пише о односу УНПРОФОР-а – мировних снага УН и самог НАТО пакта који је био врло домимантан у БиХ. Додељени мандат мировних снага УН и изнуђено спровођење тога мандата, супротно основним начелима деловања мировних снага УН, од стране САД, блиско савезништво са НАТО пактом и сврставање снага УН на страну Бошњака и заузимање непријатељског става према Србима и РС, нису радо разматране теме ни у домаћој ни у страној јавности. Ретки су аутори и политичари који агресију НАТО пакта на РС посматрају као предходну фазу агресије НАТО пактан на СРЈ и својеврсну припрему за коначни ударац на српскуе земље. Агресија НАТО пакта на Републику Српску, Србију и српски народ може се посматрати са мноштва аспеката и анализирати и изучавати са становишта многих научних дисциплина. За овај феномен свакако су заинетресване пре свих војна наука, геополитика, затим историја, наука о међународним односима, али и социолошке, психолошке па и медицинске науке. Министарство одбране Србије и Медија центар "Одбрана" су предузели важне кораке у оквиру своје издавачке делатности да кроз едицију РАТНИК расветле многе од набројаних аспеката агресије НАТО против српског народа у целини. У том смилу је и на овогодишњем сајму књига организован трибина под називом „Искустав из одбране током НАТО агресије“ – Памтимо књигом, на којој се на бази чињеница отворено говорило, о различитим аспектима поменуте агресије, са тежиштем на изучавању војних искустава и извлачења различитих поука за будућност, како ради политичког деловања, тако и ради усваршавања војнодоктринарних знања и знања из сфере одбране и безбедности.

Братство по атому од науке до нуклеарке

2019-10-29 07:35:56

У сарадњи с Руском Федерацијом, у Србији ће бити изграђен центар за нуклеарну науку, технологије и иновације. Наша научна заједница ће добити трансфер знања и...

Гулаг: Главни логори совјетског казнено-поправног система

2019-10-27 09:08:33

Систем Гулаг је у Стаљиново доба покривао целу територију СССР-а, од Поларног круга до Казахстана и од западних граница до руског Далеког истока. Данас се на Западу...

Невидљиви командант „операције Слатина”

2019-10-26 08:10:52

Нови заменик министра одбране Русије Јунус Бек Јевкуров био је у делегацији премијера Дмитрија Медведева, али мало ко је препознао специјалца који је пре две деценије заузео аеродром у Приштини

Дејства Дунавске флотиле СССР-а у Београдској операцији

2019-10-19 09:21:55

Пише: Бошко Антић, контраадмирал у пензији У другој половини септембра 1944. године, у току борбених дејстава у Румунији и Бугарској, команда Дунавске флотиле предузела је више...

Српски и руски шпијун у акцији: Како су Бранко Вукелић и Рихард Зорге спасли Москву

2019-10-17 07:51:34

Информација да Јапан неће напасти Совјетски Савез била је пресудна да се делови Црвене армије повуку и помогну у одбрани

РТ: Критичари бесни на добитника Нобелове награде Петера Хандкеа јер „негира геноцид“, али сматрају да је бити нацист сасвим у реду

2019-10-14 16:35:38

Ове године Нобелова награда за књижевност припала је Петeру Хандкеу, драмском писцу са неупитним књижевним остварењима. Међутим, случајно се десило да његов политички став противречи западном...

Солунац Велин и регент Александар

2019-10-13 08:04:09

Данима је Велин седео у ћелији пун гнева, размишљајући како ће његови кући мислити да је погинуо. Онда се сетио да напише писмо престолонаследнику Александру. Написао му је и представио се ко је, описао целу ситуацију која га је снашла, са молбом да му помогне и ослободи га. Писмо је послао кришом п

Одакле потичу симболи руске монархије?

2019-10-13 07:40:15

Како изгледају инсигније „жезал“ и „держава“ за које је руски цар Иван Грозни веровао да имају лековиту моћ? У завршној церемонији крунисања руског цара монарх је седео...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: