Какав је то загонетни народ Аину, „космати Курилци“ између Русије и Јапана?

Објављено: 06.10.2019.год.
Фото: Missouri History museum / Russia beyond


Они су старији од Египћана и Сумера. Њихове жене су имале тетоважу у виду Џокеровог осмеха, а мушкарци су носили огромне браде. Овај народ је вековима прогоњен. Одбацује се чак и само његово постојање.

Две жене стоје једна наспрам друге у народној ношњи. Једна у руци држи црну оловку за очи којом покушава сама себи да нацрта нешто попут „Џокеровог осмеха“ из саге о Бетмену.

„Асја, овако уради...“, каже једна другој на руском и показује прстима како треба цртати од једног до другог образа. Друга је слуша. Црна оловка оставља угљени траг на образима и уснама.

„Ето, сад си права Аину!“, каже прва задовољно.

Аину, аутохтони житељи острва Хокаидо, у својој кући

Те жене су дошле на јапанско острво Хокаидо где постоји неколико заједница представника древног народа Аину који је некада настањивао огромне територије на обалама Тихог океана, укључујући савремени Јапан, Сахалин, Курилска острва и југ Камчатке. Сада их према званичним подацима у Јапану има 25.000, а у Русији свега неколико десетина људи.

О народу Аину у Русији се не зна много. Живели су на Далеком истоку, стално су били гоњени и као етнос су у Русији ишчезли – још 1979. године су уклоњени са званичног списка етничких заједница. То је отприлике све што је познато.

Па ипак, у Русији још увек живе представници народа Аину. Две жене на видео-снимку руског етнографа са Далеког истока заинтересовано посматрају кућице у заједници сународника каква не постоји у Русији и стидљиво разговарају на енглеском са представником свога народа на Хокаиду и кажу да знају шта иде прко чега кад се правилно облачи народна ношња, тј. не треба им то показивати.

Жене са осмехом, мушкарци са брадом

 

Жена из народа Аину.

„Џокеров осмех“ је тетоважа усана карактеристична за жене народа Аину. Од седме године су девојчицама засецани углови усана обредним ножем, и у засечено место је утрљаван угљен. Сваке године је додавано по неколико линија, а „осмех“ је довршавао младожења у свадбеном обреду. Само су жене имале тетоважу на лицу и рукама.

Сада се то више не ради. Уместо тетоваже жене нацртају „осмех“ оловком, и то само о великим празницима. Последња жена из народа Аину која је била тетовирана по свим „канонима“ умрла је 1998. године у Јапану.

Мушкарци су се одликовали бујним брковима и брадом. Бркове су за време јела морали да придржавају специјалним штапићима. Још у старокинеском трактату написаном два века пре нове ере помиње се „космати“ народ. Руски истраживач Камчатке Степан Крашенињиков је у 18. веку дао народу Аину надимак „крзнени Курилци“ због косматих мушкараца.

Занимљиво је да су представници народа Аину у почетку више личили на Европљане него на Азијате. Према описима Крашенињикова и других руских истраживача личили су на руске сељаке тамније пути или на Цигане, али не на Јапанце, Кинезе или Монголе. Тај изглед је свакако везан за порекло овог народа, али нико не зна одакле они потичу.

Непозната раса

Сматра се да је 
народ Аину стар 15.000 година, тј. да је старији од Сумера и Египћана. Због тога појединци говоре да се не ради о једном народу, него о засебној „раси Аину“.

Вођа народа Аину.

Постоје две теорије порекла Аину. Прва је „северна варијанта“, по којој је овај народ дошао са северних територија где су се касније настанили Монголи и Кинези. Друга је да су њихови преци из Полинезије, с обзиром да житељи Океаније имају много заједничког са народом Аину, пре свега када је реч о одевању, ритуалима, религији и тетоважи.

Оно што се сигурно зна је да су Аину били први староседеоци јапанских острва, мада тај податак у Јапану није популаран и често се прикрива. Јапанци и Аину су одвајкада били у сукобу око територије. Староседеоци су губили битке једну за другом, што је и природно с обзиром да никада нису имали државу и армију. Зато су временом потискивани све даље на север, мада су још у средњем веку чинили половину становништва Јапана.

Старинска слика непознатог јапанског уметника где су приказани припадници народа Аину током риболова. Из колекције Санктпетербуршког музеја антропологије и етнографије „Петар Велики“.

„Трагедија мог народа се може упоредити можда само са трагедијом Индијанаца, аутохтоних житеља Северне Америке“, каже Алексеј Накамура, најистакнутији представник заједнице народа Аину на Камчатки. Али није их само Јапан потискивао.

Избрисани из историје

У Руској империји им је било забрањено да се изјашњавају као припадници народа Аину, јер су Јапанци тврдили да све земље где живи овај народ припадају Јапану. А народ Аину је живео на острвима који припадају Јапану и Русији.

Брачни пар из народа Аину (жена има тетоважу на лицу).

У одређеном периоду је људе било срамота да се изјасне као представници овог народа, а било је и опасно. Многи су се асимиловали, почели су да говоре руски и примили су православље. Касније су комунисти третирали припаднике овог народа као Јапанце јер су због мешања са источњачким народима добили више азијатских црта. „Тако је испало да смо ми у Русији Јапанци, а у Јапану смо Руси“, каже Алексеј Накамура, човек са руским именом и јапанским презименом.

Жене из народа Аину.

У народу Аину је исконски постојало само име. Презимена су им давали Руси и Јапанци, а затим су припадници овог народа сами почели узимати словенска презимена. Многи су то учинили за време Стаљинових репресија, јер им Народни комесаријат за унутрашње послове другачије није давао совјетско држављанство, а свака веза са Јапанцима третирана је као шпијунажа, подривање државних интереса и сарадња са милитаристичким Јапаном, што је подразумевало затворску казну.

Дете из народа Аину.

„После Другог светског рата нигде није било пожељно помињање народа Аину. Постојала је тајна наредба државног органа за цензуру која се тако и звала: ’О забрани помињања народности Аину у СССР-у’“, каже доктор историје Александар Костанов. Када је Јапан 1946. капитулирао поставило се питање репатријације јапанског становништва са руских територија. „Припадници народа Аину као бивши држављани империје нису ни разматрани, јер се сматрало да су они држављани Јапана“, каже Костанов. Тако су се скоро сви представници овог народа нашли на Хокаиду.

Данашње стање 

Уметник из народа Аину.

У попису становништва Русије 2010. године само 109 особа се изјаснило да припада националности Аину, али на инсистирање власти Камчатског краја ни они нису евидентирани са том националном припадношћу. Пет година касније је регистрована невладина организација Аину, али ју је суд укинуо. Не зна се зашто. Према томе, у Русији званично нема представника овог народа.

„То значи да ми немамо право на риболов и лов као други мали народи. Ако испловимо у море на бродићу ми смо ловокрадице и плаћамо огромну казну“, прича Накамура.

Представник народа Аину припрема лососа на Првом фестивалу лососа.

На Хокаиду постоји корпорација „Утари“. То су културно-образовни центри народа Аину. Има укупно 55 одељења. У Русији представници Аину немају ништа слично. Сви уџбеници су на енглеском или јапанском, сви су донети из иностранства. „Покушали смо са њима да сарађујемо, али смо одустали. Увек се поставља питање Курилских острва, увек траже од нас да се изјаснимо и да се наша национална припадност исполитизује“, каже Алексеј.

Човек из народа Аину испод таванице на којој се суши риба.

Они, међутим, не желе да буду исполитизовани. Као што не желе много да причају о свом идентитету. Према статистичком извештају „Јапанске дијаспоре у иностранству“, Русија има 2.134 становника јапанске националности, а неки од њих вуку порекло из народа Аину. Међутим, и они се изјашњавају као Јапанци јер им то омогућава одлазак у Јапан без визе. Оних којима је битно да буду признати као народ остало је тако мало, да их помињу само етнографи. Накамура је, на пример, рекао да је ово вероватно последњи интервју који даје, јер „ми никоме не требамо“.

Аину, космати народ са Хокаида, северни Јапан.

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Руски добровољци у бици за Беланицу

2020-07-02 07:46:07

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле напад на „ушанчене“ шиптарске терористе које су добро утврдиле насељени...

РТ: Русија је прешла дуг пут од 1993. године: Путинове уставне промене одражавају потребе ревитализоване државе

2020-07-01 17:26:09

Руски "суперпредседнички" Устав из 1993. године фалсификован је у крви након насилних превирања, у време када је земља била на коленима. Логично је било да ће...

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

2020-06-28 07:49:40

Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!

У сусрет руском референдуму

2020-06-22 08:34:59

Иако се једном дијелу грађана чини да промјене нису суштинске, оне су итекако важне и условљене новим тренутком Русије, државе која поштује и уважава цјелокупну своју прошлост, укључујући и совјетску епоху

Ауторски текст председника Путина за „Нешенeл интерест“

2020-06-20 15:36:11

"За мене и моје вршњаке важно је да наша деца, унуци, праунуци схватају кроз каква су искушења и муке пролазили њихови преци. Како, зашто су успели да преживе и победе? Одакле потиче њихова истинска гвоздена снага воље која је чудила и одушевљавала цео свет? Да, они су бранили свој дом, децу, породицу. Али све их је обједињавала љубав према домовини, према отаџбини. Овај дубоки, лични осећај у потпуности се огледа у самој суштини нашег народа и постао је један од најважнијих у својој херојској, жртвеној борби против нациста."

Како је најезда Монгола подстакла Русе да се уједине и формирају руску државу

2020-06-20 10:56:17

Немојте мислити да су Монголи и Татари извршили инвазију на Русију као јединствену државу. Русија се фактички и формирала као држава захваљујући тој најезди, тј. пружајући...

Први дан мира, 10. јун 1999. године: Из Ратног дневника команданта Треће армије генерал-пуковника Небојше павковића

2020-06-10 21:01:56

Ко је победио, а ко изгубио? (Командно место „Кишница“, 0.40 часова) Генерал Лазаревић се спрема да се врати на Командно место „Кишница“, али сам га одвратио од те намере. Није било разлога, јер су везе преусмерене у кућу где се налазимо. Хоћу да сачекам да се неко јави из ШВК и саопшти о потписаном Споразуму. Најважнија питања односе се на Трећу армију и Приштински корпус и ми смо носиоци извлачења јединица са Косова и Метохије. У 0.50 часова стиже телеграм – наређење из ШВК. Очекивао сам текст потписаног Споразума, или бар изводе који се односе на обавезе Команде Армије и тумачење најважнијих одредби. Међутим, стиже наређење. У преамбули је информација да је потписан Војнотехнички споразум који нас обавезује на прекид свих врста непријатељстава. Команди Армије наређује се: (1) Да одмах забрани отварање ватре из свих врста наоружања, како се не би створио повод да до званичне обуставе бомбардовања, која ће уследити отпочињањем повлачења јединица са Косова и Метохије у току 10. јуна 1999. године трпимо непотребне губитке и да се не дозволи да злочиначка авијација нађе повода да и даље дејствује по распореду наших јединица; (2) Да се ватра може отварати само по циљевима на земљи, у случају директног напада и угрожавања живота припадника наших јединица. На авионе, за које је добијено обећање да ће само летети, али не и дејствовати, не отварати ватру, сем у случају њиховог дејства; (3) Преговарачка страна је преузела обавезу да ће предузети њима познате мере код ОВК и пренети им истоветну забрану. У напомени је написано да потписани Споразум ступа на снагу са тренутком потписивања (9. јуна 1999. године), а објављивање обустављања бомбардовања извршиће се након проверљивог отпочињања извлачења наших снага са Косова и Метохије, које ће, према постојећим плановима, отпочети око 12.00 часова 10. јуна 1999. године.

Живела Србија

2020-06-07 17:51:25

Мали Тома се у лагеру обесио чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато: „Живела моја отаџбина Србија”

Срби на северу Африке учили француски

2020-06-06 07:38:38

У фонду старе и ретке књиге Народне библиотеке из Пожеге недавно је, у оквиру обраде тих наслова, уочена једна изузетна: „Француско-српски речник”, штампан у време Великог...

Херојска смрт „генерала свих генерала“: Из Ратног дневника команданта Треће армије

2020-06-02 06:58:28

"Храбар и поносан војник, пркосио је НАТО авијацији да би подигао борбени морал припадницима ПВО и херојски дао живот за отаџину на првој борбеној линији"

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: