Бошко Трифуновић - командант који се не предаје

Објављено: 29.09.2019.год.
Бошко Трифуновић као командант граничног патролног чамца

Увиле га усташе у другом покушају


Приредио: Контраадмирал Бошко Антић

У Шибенској болници умро је под неразјашњеним околностима капетан фрегате Бошко Трифуновић, командант касарне “Анте Јонић”. Бранио је касарну са својим војницима, не прихватајући никакве услове за предају.

Несрећом, залутало зрно је погодило команданта касарне у његовој канцеларији, вероватно са оближњег Морнаричкотехничког ремонтног завода. Рањеног команданта нису одмах могли пребацити у болницу, јер то нису дозвољавали припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде, па је то учињено тек дан касније. На челу оних који су спречили његов одлазак у болницу налазио се његов наследник на дужности команданта у Мешовитом дивизиону минополагача капетан бојног брода Анте Будимир. 

Данима се из болнице о рањеном Трифуновићу реч није могла чути, док није стигао глас да је, наводно, умро, “јер му срце није могло издржати”. Сахрањен је у заједничој гробници, са још 18 људи, а да о томе породица није обавештена. Сазнали су о сахрани тек касније, али им је место сахране дуго било непознато.

Занимљиво је да је “Слободна Далмација” вест о погибији храброг команданта касарне “Анте Јонић” објавила пре него што је званично потврђен датум његове смрти  - по изводу из његове смрти било је то 21. септембра. Остала је још мистерија – човек је умро од ране од које се не умире, о смрти је дато објашњење које није прихватљиво, није се знало  ни где је сахрањен.  Нема ли то неке везе са тврдњом да Хрватска узима органе од мртвих и рањених и продаје их у иностранству, прикупљајући тако новац за своје наоружање?

 
У 20.00 часова 22. септембра 1991. године савезни секретар за народну одбрану упутио је писмо председнику Републике Хрватске. Имеђу осталог у њему пише:
(4) У 15.45 часова запаљена је шума око Команде Војнопоморског сектора Шибеник; (5) У 15.55 часова бачен је сузавац на Команду Војнопоморског сектора Шибеник; (6) У 16.55 часова почело је постављање минобацача и противавионских топова на Ражинској петљи и прегруписавање снага за општи напад на војне објекте у Шибенику; (7) У 16.20 војници и старешине у касарни Ражине позвани су на предају, а затим је отпочео напад на касарну; (9) У 18.50 отворена је ватра на објекте ЈНА у Шибенику. Пред касарном “Анте Јонић” доведена је командантова супруга са децом, с циљем прислиљавања на предају; (11) У 19.03 часова отпочео је минобацачки напад на Команду ВПС и касарну “Анте Јонић” у Шибенику, а од 19.45 изводи се општи напад на све објекте ЈНА у том гарнизону.
 
Тако је мистеризоно нестао Бошко Трифуновић, човек кога су убиле усташе, наследници оних који су му убили мајку када је имао две године. Њега је спасла рођака, да би га метак усташких злочинаца стигао готово 50 година касније.

У целом овом злочину најжалосније је то што су нападачи на његову касарну и директни узрочници његове смрти били и неки његови бивши “другови”, којима је био учитељ на бродовима. Где је био капетан фрегате Дервишевић Хасан, његов класић из 16. класе Војнопоморске академије? Није му помогао, а био је у Збору народне гарде некакав инструктор. А Бошко Труфуновић, тај родољуб из Гламоћа, могао их је учити само љубави према отаџбини. Међутим, они су се приклонили другој страни, доказујући тако да никада и нису били другови Бошку Трифуновићу, ни дорасли његовој људскости и храбрости.

Бошко Трифуновић је рођен 1940. године у Гламоћу. Рат је разорио његову породицу. Усташе су му у једном од многобројних покоља Срба у том крају убиле мјку. Његова мајка Мара се налазила у групи коју су усташе заробиле и нагониле у запаљену кућу. Мара је држала у наручју малог Бошка и пркосно одбила да извршава њихова наређења. Рафал је прекинуо живот младе жене, син Бошко је пао из мајчиног наручја, прихватила га је рођака и спасла му живот.

Отац Божо је учесник НОР-а од 1942. године.

Био је то април 1943. године. Тог дана страдало је 14 Трифуновића. Живот после рата настављен је у Младенову код Бачке Паланке. Бошко је растао, дубоко у њему остао је пркос који је мајка пружила пред смрт. Једном истргнут из својих крајишких корена, кренуо је 1961. године у Војнопоморску академију и завршио је 1964. године. Постао је поморски официр. Учен од мајчине успомене, породичне традиције и личног поштења, нашао се на бродовима Ратне морнарице и увек извршавао све поверене задатке. Готово сав свој век провео је у Шибенику, ту је засновао своју породицу. Са супругим Срећом, родом из Заблача код Шибеника, и сином Александром, који представља слику свог оца, планираоје живот у овом крају.

Какав је био човек Бошко Трифуновић, 1969. године су дали одговор они који су га  нешто више после тога убили. “Слободна Далмацаја” је 1969. године писала: “Какав је човјек тај Трифуновић, какав шељезни стисак руке. Његов брод стиже први да гаси пошар на отоцима... Свака Част”!


Касарна „Анте Јонић“ данас, зарасла у коров (Фото: Форум бивших припасника некадашње ЈНА)
 
Бошко је ожењен из Заблаћа, као и многи припадници ЈНА сродио се са женином родбином, одлучио је да ту остане после пензионисања, а онда је следила мржња како никада није могао ни замислити. У Заблаћу су му одмах после погибије потопили чамац, а он је том крају посветио целог себе, чувао је њихово море, спречавао својим граничним бродом да им италијанске рибарице краду рибу. Његов чамац, сан сваког поморца, су му ти исти људи потопили.

А онда је дошло још теже изненађање за његову породицу. Зликовци су вероватно под притиском прихватили да изруче тело храброг команданта. Супруга и син су хтели да га сахране у заједничку гробницу коју су у Заблаћу изградили. Међутим, мештани су спречили ту сахрану. Колико се само мржње и зла скупило у тим људима и нажалост она је усмерена против оних којих су их прихватили као своје.
- Нису они ни заслужили, рече један од говорника на Бошковој сахрани, да један такав јунак лежи међу њима.

Бошко је сахрањен 22. фебруара у бачом селу Младеново, у присуству родбине, мештана Младенова и припадника ЈНА. Мештани су с поштовањем дочекали и испратили свог комшију Бошка, тужни и поносни што је њихов Крајишник остао такав какви су они увек били. Село је у ставу мирно, као у ратно време у Крајини, испратило свог хероја.

“Провео си читав један век”, рекао сам као представник Ратне морнарице на сахрани, “у нашим редовима, уложио си своју младост у изградњу Ратне морнарице, васпитавао млађе на својим идеалима, сродио си се с људима који су у ту Морнарицу дошли из разних крајева Југославије. Другачије ниси ни могао, јер си имао широко људско срце, срце дечака из Гламоча, срце у коме је било места за све људе без обзира на нацију, верску припадност и социјално порекло. Био си свима друг, али нажалост ни ти ни ми нисмо знали да се у нашим редовима налазе издајници, нисмо знали да су наши бивши другови са бродских палуба и из бродских кантина издајници, да могу пуцати у нас. Нажалост, пуцали су! Ти си пао као жртва издајника.

Данас се завршава Твоја пловидба. Желео си да твој крај буде на обали мора кога се тако волео, али нажалост нељуди то нису дозволили. Вратио си се тамо одакле си и кренуо на свој животни пут. Отишао си као младић, вратио си се као јунак. Пред нама се налази Твоје тело коме ни мртвом злочинци нсиу дали мира, али тиме Ти постајеш већи у нашим мислима, својим јунаштвом си стао раме уз раме с јунацима из наше поморске историје – Спасићем, Машером, Берићем... Твоје име и Твоје дело даваћа млађим генерацијама узор како треба живети, волети и умирати...

... Почивај мирно у земљи бачкој поред свог ратног друга Зорана Голубовића.”

А одмах ту, поред Бошковог гроба, је гроб другог јунака из Шибеника – поручника бојног брода Зорана Голубовића, кога су исти ови Младеновчани и житељи родног Карађорђева испратили након погибије у Шибенику. Снајперски метак је однео живот младог официра који је бранио касарну “Кулине”, удаљену само неколико стотина метара од Бошкове касарне. Он је имао само 32 године, обожавао је Бошка и он му је био узор.

Тако је зла коб саставила два јунака два хероја којим се мештани Младенова и Карађорђева поносе. Њихов лик мора бити идеал који би морао имати сваки бранилац родне груде.

Приредио: Контраадмирал Бошко Антић

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Мушка Марија

2019-11-17 10:25:56

У оно доба када се Савезници нису могли договорити да нам помогну што у људству, муницији и свему осталоме, Краљевина Србија је, крајем 1915, пропала. У...

Битка на Батини

2019-11-09 09:27:34

Пре 75 година одвијала се најжешћа битка при форсирању Дунава на нашем подручју. Јединице Трећег украјинског фронта и Главног штаба Војводине су херојски јуришали преко ове велике реке, над којом су доминирали висови изнад Батине које је држао неприијатељ. Имао сам част да упознам доста бораца који су учествовали у бици на Батини, а један од њих ми је рекао: “Децо моја, дивне бродове имате данас, а ја сам Дунав на овом месту прешао на вратима од штале".

НАТО агресија на Републику Српску и српски народ током рата у БиХ

2019-10-29 08:20:28

Увод - Бомбардовање Републике Српске (агресија НАТО на РС) које је спроводио НАТО пакт током рата у БиХ, као тема није широко присутна у домаћој, а још мање у страној јавности, осим у различитим званичним и незваничним извештајима ОУН, те самог НАТО пакта и у одређеним новинским текстовима, научним радовима и историјским уџбеницима, под различитим именима и различитим тумачењима. У последњих неколико година у РС се обележава дан НАТО бомбардовања РС, а као датум је одређен 9. септембар. О ангажовању НАТО пакта током рата у БиХ не зна се довољно, нити се о томе довољно говори. На западу се „ангажман НАТО пакта“ посматра искључиво са „хуманитарне стране“, као „изнуђена и неопходна мера“ у циљу „спречавања и елиминисања хуманитаране катастрофе“. Мало се говори и пише о односу УНПРОФОР-а – мировних снага УН и самог НАТО пакта који је био врло домимантан у БиХ. Додељени мандат мировних снага УН и изнуђено спровођење тога мандата, супротно основним начелима деловања мировних снага УН, од стране САД, блиско савезништво са НАТО пактом и сврставање снага УН на страну Бошњака и заузимање непријатељског става према Србима и РС, нису радо разматране теме ни у домаћој ни у страној јавности. Ретки су аутори и политичари који агресију НАТО пакта на РС посматрају као предходну фазу агресије НАТО пактан на СРЈ и својеврсну припрему за коначни ударац на српскуе земље. Агресија НАТО пакта на Републику Српску, Србију и српски народ може се посматрати са мноштва аспеката и анализирати и изучавати са становишта многих научних дисциплина. За овај феномен свакако су заинетресване пре свих војна наука, геополитика, затим историја, наука о међународним односима, али и социолошке, психолошке па и медицинске науке. Министарство одбране Србије и Медија центар "Одбрана" су предузели важне кораке у оквиру своје издавачке делатности да кроз едицију РАТНИК расветле многе од набројаних аспеката агресије НАТО против српског народа у целини. У том смилу је и на овогодишњем сајму књига организован трибина под називом „Искустав из одбране током НАТО агресије“ – Памтимо књигом, на којој се на бази чињеница отворено говорило, о различитим аспектима поменуте агресије, са тежиштем на изучавању војних искустава и извлачења различитих поука за будућност, како ради политичког деловања, тако и ради усваршавања војнодоктринарних знања и знања из сфере одбране и безбедности.

Братство по атому од науке до нуклеарке

2019-10-29 07:35:56

У сарадњи с Руском Федерацијом, у Србији ће бити изграђен центар за нуклеарну науку, технологије и иновације. Наша научна заједница ће добити трансфер знања и...

Гулаг: Главни логори совјетског казнено-поправног система

2019-10-27 09:08:33

Систем Гулаг је у Стаљиново доба покривао целу територију СССР-а, од Поларног круга до Казахстана и од западних граница до руског Далеког истока. Данас се на Западу...

Невидљиви командант „операције Слатина”

2019-10-26 08:10:52

Нови заменик министра одбране Русије Јунус Бек Јевкуров био је у делегацији премијера Дмитрија Медведева, али мало ко је препознао специјалца који је пре две деценије заузео аеродром у Приштини

Дејства Дунавске флотиле СССР-а у Београдској операцији

2019-10-19 09:21:55

Пише: Бошко Антић, контраадмирал у пензији У другој половини септембра 1944. године, у току борбених дејстава у Румунији и Бугарској, команда Дунавске флотиле предузела је више...

Српски и руски шпијун у акцији: Како су Бранко Вукелић и Рихард Зорге спасли Москву

2019-10-17 07:51:34

Информација да Јапан неће напасти Совјетски Савез била је пресудна да се делови Црвене армије повуку и помогну у одбрани

РТ: Критичари бесни на добитника Нобелове награде Петера Хандкеа јер „негира геноцид“, али сматрају да је бити нацист сасвим у реду

2019-10-14 16:35:38

Ове године Нобелова награда за књижевност припала је Петeру Хандкеу, драмском писцу са неупитним књижевним остварењима. Међутим, случајно се десило да његов политички став противречи западном...

Солунац Велин и регент Александар

2019-10-13 08:04:09

Данима је Велин седео у ћелији пун гнева, размишљајући како ће његови кући мислити да је погинуо. Онда се сетио да напише писмо престолонаследнику Александру. Написао му је и представио се ко је, описао целу ситуацију која га је снашла, са молбом да му помогне и ослободи га. Писмо је послао кришом п

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: