Пет раздобља када се Русија нашла на граници нестанка

Објављено: 22.09.2019.год.
Фото: © Владимир Вјаткин/Sputnik, Legion-Media, Russia beyond


Русија се борила у великом броју ратова и претрпела је многа освајања, али пет пута у својој историји нашла се у опасности од потпуног уништења.

Руско царство је настало у 16. веку, када је велики кнез московски Иван IV Грозни крунисан за цара. Убрзо након тога царство је доживело прву велику политичку кризу.  

1. Смутно доба и пољска инвазија

Син Ивана Грозног, Фјодор I Иванович, умро је 1598. године, не оставивши наследника. Тиме је династија Рјуриковича окончала своју владавину. Моћ Бориса Годунова, брата Фјодорове жене Ирине, који је наследио престо, била је нестабилна. Уследила је велика глад и бројни устанци су потресли земљу. 1605. године, после Годуновљеве смрти, почело је Смутно доба.

Током овог периода на престолу се сменило неколико личности, међу којима су били Лажни Димитрије I и Лажни Димитрије II, затим Василије IV Шујски (који је владао од 1606. до 1610.), и Савет од седам бољара, који су сменили Шујског и позвали Пољаке у Москву.

Пољаци су планирали да Владислав IV Васа, син њиховог краља, Сигмунда III Васе, постане владар Русије. Према њиховим плановима, ова земља није требало да постане део Пољско-литванске уније, већ само сателитска држава. То је, међутим, значило да би Русија готово сасвим извесно изгубила свој суверенитет.

Питер Пауљ Рубенс. Портрет Владислава Васи, 1624.

На срећу, народ је подигао устанак под вођством Кузме Мињина и кнеза Дмитрија Пожарског. Москва је ослобођена од пољских освајача. За новог цара изабран је Михаил Фјодорович Романов.

2. Крај 17. века

У 17. веку Русија је у свој састав укључила Левообалску Украјину, што је значило да је добила заједничку границу са Отоманским царством. Тако се Русија прикључила антитурској европској коалицији и прекинула са изолационистичким приступом спољној политици.

Постало је јасно да је Русија прилично неразвијена у поређењу са европским земљама. У том тренутку она је имала све што је потребно да постане империја која може да се носи са европским државама, али традиционалистички приступ цара Алексеја (оца Петра Великог) и његових доглавника успоравао је развој земље.  

Лондон, 1616.

Русија није имала ефикасну савремену војску. Производња робе није се добро развијала због застарелих закона и царина. Раскол у Руској православној цркви довео је до поделе на званичну цркву и Староверце, што је унело раздор међу народ. Устанци и побуне потресали су земљу. Међу њима је најзапаженији био устанак Стењке Разина, када побуњени козаци замало нису заузели Москву.

Аполинариј Васнецов. Код Мјасницких врата Белог града у 17. веку

Историчари готово једногласно сматрају да би без Петра Великог и његових помало исхитрених и веома сурових реформи Русија била поражена од Шведске са њеном беспрекорном војском и способним Карлом XII, мада су његови планови у случају победе били нејасни; знамо само да је желео да опколи и заузме Москву. Међутим, Петрова унутрашња и спољна политика су, уз помоћ неких европских земаља, успели Русију да извуку из кризе. Обновљена и оснажена, 1721. године Русија је званично постала империја.

Годфри Кнелер. Портрет руског цара Петара Великог, 1968.
3. Наполеонов поход на Русију

Највећи непријатељ Наполеонове Француске била је Велика Британија, која је у то доба била велика колонијална сила. Како би отежао стање у Британији, Наполеон је увео континенталну блокаду. Био је то масовни ембарго на британску робу, који су морале да поштују све европске земље. Осим Русије, коју је Наполеон планирао да освоји за пет дана (од 1811). Он није планирао да мења руски политички систем. Вероватно је само желео да од Русије начини сателитску државу, као што је учинио са многим европским земљама.

Мада је Наполеонова војска од преко 600 хиљада војника ефикасно промарширала кроз Русију и заузела Москву, Наполеону није остало ништа друго да освоји. Али тада је кренуо герилски рат против Француза у пуном замаху. Залихе муниције и намирница биле су им ограничене, а путеви за снабдевање непрекидно угрожени, док је руска војска чекала свој тренутак за одмазду. Заробљен у спаљеној Москви, Наполеон је покушао да преговара о миру, али узалуд. На крају је морао да се повуче.
Адољф Нортен. Наполеоново повлачење из Русије
4. Револуције 1917-1918.

1917-1918. године Русија је вероватно била исто толико близу губљења суверенитета као и у Смутно доба. У Москви или Санкт Петербургу није било освајача, али после убиства руске царске породице 14 страних земаља је упало на руску територију. Северне територије, Далеки исток, Крим – многи делови Русије су били нападнути.

Међутим, нападачи нису имали јасан план деловања. Највероватније су само чекали да виде која страна ће победити у руском Грађанском раду између бољшевика и монархиста, који су још били одани империји и надали се да ће на власт вратити Романове.
Владивосток, Русија. Војници и морнари из многих земаља постројени су испред зграде Штаба савезника. Underwood & Underwood, 09/1918.

Такође је тачно да би, у случају да је пропао покушај бољшевика да преузму власт, земља готово сигурно била препуштена тоталном хаосу и изгубила свој континуитет. То се ипак није догодило, јер су бољшевици однели победу против Белих и са невиђеном суровошћу их казнили. У међувремену СССР је већ био у повоју.

5. Други светски рат

За разлику од Наполеона, који је планирао да у Русији постави свог краља и натера ову земљу да му плаћа порез и храни његову војску, Хитлер је планирао геноцид и етничко чишћење Русије. Ова монструозан Генерални план за Исток подразумевао је да грађани који су „у расном погледу незадовољавајући” буду послати у Сибир, на Далеки исток и у Латинску Америку. Требало је да милиони људи буде уништено у логорима смрти.

Током рата нацисти су починили бројна зверства над грађанима СССР-а. Многи људи су транспортовани у Немачку као робље, а на хиљаде их је погубљено. СССР је изгубио преко 27 милиона људи у рату, а још милиони су рањени и остали инвалиди. Ипак, Совјетски Савез је успео да заустави нацистичку најезду.

Георгиј Манајев, Russia beyond

 


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Мушка Марија

2019-11-17 10:25:56

У оно доба када се Савезници нису могли договорити да нам помогну што у људству, муницији и свему осталоме, Краљевина Србија је, крајем 1915, пропала. У...

Битка на Батини

2019-11-09 09:27:34

Пре 75 година одвијала се најжешћа битка при форсирању Дунава на нашем подручју. Јединице Трећег украјинског фронта и Главног штаба Војводине су херојски јуришали преко ове велике реке, над којом су доминирали висови изнад Батине које је држао неприијатељ. Имао сам част да упознам доста бораца који су учествовали у бици на Батини, а један од њих ми је рекао: “Децо моја, дивне бродове имате данас, а ја сам Дунав на овом месту прешао на вратима од штале".

НАТО агресија на Републику Српску и српски народ током рата у БиХ

2019-10-29 08:20:28

Увод - Бомбардовање Републике Српске (агресија НАТО на РС) које је спроводио НАТО пакт током рата у БиХ, као тема није широко присутна у домаћој, а још мање у страној јавности, осим у различитим званичним и незваничним извештајима ОУН, те самог НАТО пакта и у одређеним новинским текстовима, научним радовима и историјским уџбеницима, под различитим именима и различитим тумачењима. У последњих неколико година у РС се обележава дан НАТО бомбардовања РС, а као датум је одређен 9. септембар. О ангажовању НАТО пакта током рата у БиХ не зна се довољно, нити се о томе довољно говори. На западу се „ангажман НАТО пакта“ посматра искључиво са „хуманитарне стране“, као „изнуђена и неопходна мера“ у циљу „спречавања и елиминисања хуманитаране катастрофе“. Мало се говори и пише о односу УНПРОФОР-а – мировних снага УН и самог НАТО пакта који је био врло домимантан у БиХ. Додељени мандат мировних снага УН и изнуђено спровођење тога мандата, супротно основним начелима деловања мировних снага УН, од стране САД, блиско савезништво са НАТО пактом и сврставање снага УН на страну Бошњака и заузимање непријатељског става према Србима и РС, нису радо разматране теме ни у домаћој ни у страној јавности. Ретки су аутори и политичари који агресију НАТО пакта на РС посматрају као предходну фазу агресије НАТО пактан на СРЈ и својеврсну припрему за коначни ударац на српскуе земље. Агресија НАТО пакта на Републику Српску, Србију и српски народ може се посматрати са мноштва аспеката и анализирати и изучавати са становишта многих научних дисциплина. За овај феномен свакако су заинетресване пре свих војна наука, геополитика, затим историја, наука о међународним односима, али и социолошке, психолошке па и медицинске науке. Министарство одбране Србије и Медија центар "Одбрана" су предузели важне кораке у оквиру своје издавачке делатности да кроз едицију РАТНИК расветле многе од набројаних аспеката агресије НАТО против српског народа у целини. У том смилу је и на овогодишњем сајму књига организован трибина под називом „Искустав из одбране током НАТО агресије“ – Памтимо књигом, на којој се на бази чињеница отворено говорило, о различитим аспектима поменуте агресије, са тежиштем на изучавању војних искустава и извлачења различитих поука за будућност, како ради политичког деловања, тако и ради усваршавања војнодоктринарних знања и знања из сфере одбране и безбедности.

Братство по атому од науке до нуклеарке

2019-10-29 07:35:56

У сарадњи с Руском Федерацијом, у Србији ће бити изграђен центар за нуклеарну науку, технологије и иновације. Наша научна заједница ће добити трансфер знања и...

Гулаг: Главни логори совјетског казнено-поправног система

2019-10-27 09:08:33

Систем Гулаг је у Стаљиново доба покривао целу територију СССР-а, од Поларног круга до Казахстана и од западних граница до руског Далеког истока. Данас се на Западу...

Невидљиви командант „операције Слатина”

2019-10-26 08:10:52

Нови заменик министра одбране Русије Јунус Бек Јевкуров био је у делегацији премијера Дмитрија Медведева, али мало ко је препознао специјалца који је пре две деценије заузео аеродром у Приштини

Дејства Дунавске флотиле СССР-а у Београдској операцији

2019-10-19 09:21:55

Пише: Бошко Антић, контраадмирал у пензији У другој половини септембра 1944. године, у току борбених дејстава у Румунији и Бугарској, команда Дунавске флотиле предузела је више...

Српски и руски шпијун у акцији: Како су Бранко Вукелић и Рихард Зорге спасли Москву

2019-10-17 07:51:34

Информација да Јапан неће напасти Совјетски Савез била је пресудна да се делови Црвене армије повуку и помогну у одбрани

РТ: Критичари бесни на добитника Нобелове награде Петера Хандкеа јер „негира геноцид“, али сматрају да је бити нацист сасвим у реду

2019-10-14 16:35:38

Ове године Нобелова награда за књижевност припала је Петeру Хандкеу, драмском писцу са неупитним књижевним остварењима. Међутим, случајно се десило да његов политички став противречи западном...

Солунац Велин и регент Александар

2019-10-13 08:04:09

Данима је Велин седео у ћелији пун гнева, размишљајући како ће његови кући мислити да је погинуо. Онда се сетио да напише писмо престолонаследнику Александру. Написао му је и представио се ко је, описао целу ситуацију која га је снашла, са молбом да му помогне и ослободи га. Писмо је послао кришом п

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: