Убиство које је променило свет

Објављено: 29.07.2019.год.
Сарајево, атентат на Франца Фердинанда, 1914., фотодокументација „Политике”)

Навршило се 105 година од напада Аустро-угарске на Србију, што је довело до Првог светског рата, највећег сукоба који је свет до тада видео, током којег је Србија изгубила више од четвртине становништва


Прошло је 105 година откако је, 28. јула 1914, српска краљевска влада из Беча добила телеграм следеће садржине: „Пошто краљевска српска влада није дала задовољавајући одговор на ноту коју је предао аустроугарски посланик у Београду, царско-краљевска влада налази за потребно да сама да задовољења својим правима и интересима и да ради тога прибегне оружаној сили. Аустроугарска сматра да се од овога тренутка налази у ратном стању са Србијом”. Овај телеграм није значио само објаву рата Србији. Он је значио и почетак Првог светског рата, највећег војног сукоба који је свет до тада видео.


Већ у ноћи између 28. и 29. јула почели су први напади аустроугарске војске и то на неколико локација, а најжешћи су били удари на Београд. Престоница Србије, која се налазила на самој граници с Аустроугарском, бомбардована је с копна и с река, одакле су царско-краљевски монитори обасипали град најсавременијим бомбама тога времена.

Поводом почетка рата огласио се и регент Александар, који је српском народу упутио манифест следеће садржине: „Мојим јуначким и драгим Србима. На нашу Србију насрнуло је велико зло. Аустроугарска нам је објавила рат. Сад сви имамо да будемо сложни и јунаци. И ако тешка срца и свестан свих тешкоћа и опасности, баш у часу када су се српски ратници спремали да прибирају плодове свога труда, ја сам принуђен позвати све моје храбре Србе под српску тробојку, са уверењем да ће се они и у овој прилици показати достојни својих славних предака...”

Напад на Србију имао је велики међународни одјек. Русија је објавила најпре делимичну, а потом и општу мобилизацију на граници према Аустроугарској. Немачка је на то већ 1. августа објавила рат Русији, а два дана касније и Француској. Наступајући према Паризу, у складу с раније разрађеним војним плановима, немачке трупе су ушле у Белгију. То је био повод за Велику Британију да објави рат Немачкој. Тако је за недељу дана један сукоб, за који се мислило да ће можда имати само локални карактер прерастао у Велики рат, који ће у наредне четири године однети 20 милиона живота и изазвати огромне промене у међународним односима.

Подсетимо, повод за рат био је Сарајевски атентат, односно убиство аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, које је на Видовдан 28. јуна 1914. у Сарајеву, с неколико сарадника, извршио Гаврило Принцип, припадник организације „Млада Босна”. Али, прави узрок рата био је много дубљи и лежао је у супротстављеним интересима великих сила. Свет је још раније био подељен у два блока – Централне силе, које су чинили Немачка и Аустроугарска, и силе Антанте, које су чиниле Велика Британија, Француска и Русија. Централне силе тежиле су новој подели света – Немачка, која је од уједињења доживела брз развој, али није имала колоније, ширење утицаја на друге континенте, а Аустроугарска ширење власти и утицаја у правцу југа.

Зато су Сарајевски атентат ове државе виделе као одличан повод да ратом постигну своје интересе. Убрзо по сахрани Франца Фердинанда почела је пропаганда да је прави кривац за њихово убиство Србија, а да су Гаврило Принцип и његови сарадници били само оруђе у рукама српске државе. Паралелно са изношењем „доказа”, који су ишли у прилог таквим тврдњама, о Србији се говорило као о сталном извору криза и нестабилности који се само ратом може „довести у ред”.

Одлука да се крене у рат већ је била донета па је аустроугарска влада 23. јула српској влади упутила ултиматум за који је Едвард Греј, министар спољних послова Велике Британије, рекао да је „најгори документ који је једна држава икада упутила другој држави”. Нота је, поред увода који је говорио о кривици Србије, имала и десет тачака (захтева) које је српска влада морала да испуни, а од којих су многи задирала у њену независност. Тако се у тачки четири од српске владе тражило „да пристане да органи царске и краљевске владе у Србији учествују у угушивању сваког покрета против територијалног интегритета монархије”. Рок за испуњење ових захтева био је 48 сати.

Последње што је Србији у то време одговарало био је рат против много јачег противника, али није желела ни да пристане на захтеве који би значили поништавање независности. Добила је и подршку из Русије, која јој је обећала да је, у случају напада, неће оставити на цедилу. Зато је на ноту одговорила суздржано пристајући на све услове, осим оних који су директно задирали у њену независност. Овај одговор влада Аустроугарске оценила је као незадовољавајући.

Рат је могао да почне...

Јован Гајић, Политика

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Лажна демократија

2020-09-21 11:08:02

Западна демократија је лажна демократија. Западни систем, чији је једини циљ да се овековечи власт највећих злочинаца и пљачкаша, шампиона у одступању од најважније људске одлике –...

Како су Руси учинили Кремљ „невидљивим“ у Другом светском рату?

2020-09-20 09:39:27

У Другом светском рату је извршено 8 интензивних ваздушних напада на Кремљ. На средњевековну московску тврђаву бачено је 15 различитих авионских бомби и преко 150 запаљивих...

Изборск, тврђава која је спасла Русију

2020-09-20 09:28:27

Данас је то мало село у Псковској области, а некада је био важан стратешки град Старе Русије, који је више пута одбијао нападе различитих непријатеља и...

Како је пробијен Солунски фронт

2020-09-15 14:13:05

"Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати – без починка до крајњих...

Како је из пепела Руске империје никао СССР?

2020-09-13 07:58:07

Лењинова замисао је била да СССР има чланице широм света, али се то није остварило јер је Стаљин имао другачије планове. Погледајмо како и зашто је...

Пет чињеница о споразуму којим је окончан катастрофални рат између Русије и Јапана

2020-09-05 09:05:22

Пре тачно 115 година, 5. септембра 1905, потписан је Портсмутски мировни споразум између Русије и Јапана којим су две империје обуставиле међусобне ратне окршаје. Услови споразума...

РТ: Опечен губитком избора, вечити владар Црне Горе Мило Ђукановић можда планира обрнуту „обојену револуцију“

2020-09-02 17:19:03

РТ: Опечен губитком избора, вечити владар Црне Горе Мило Ђукановић можда планира обрнуту „обојену револуцију“

Издајник у руском мигу: Како је пилот Зујев пребегао из земље у ловачком авиону

2020-08-22 18:40:04

Пре 31 годину на турски аеродром се спустио совјетски ловачки авион МиГ-29, једна од најсавршенијих борбених машина тога доба. У њему је био рањени војни пилот...

„Турску флоту смо разбили, на небо послали, у пепео претворили“: Пет несавладивих руских адмирала

2020-08-22 07:34:05

Најчешће су жртве руских морнаричких генија били Турци. Мада ни Французи ни Швеђани нису прошли много боље, пише Russia beyond. 1. Григориј Спиридов „Поштен и храбар официрˮ, како га...

Церска битка

2020-08-19 14:05:00

Успех српске војске скренуо је и пажњу светске јавности на Србију

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Москва ноћу

Москва ноћу