Како танкери превозе руски течни гас преко Северног леденог океана

Објављено: 14.04.2019.год.
Арктички танкер за транспорт гаса „Кристоф де Маржери“ у водама Обског залива, Карско море. Александар Рјумин/TASS / Russia beyond


Посада од тридесет чланова (мушкараца и жена) опслужује транспорт 172.000 кубних метара течног гаса танкером у Европу. Тај подухват није дечија игра. У питању су стотине километара пловидбе кроз лед и снег.

Мразно зимско вече почетком фебруара дочекао сам на полуострву Јамал чекајући пловидбу преко Северног леденог океана на једном од највећих ТПГ танкера на свету. У питању је танкер „Кристоф де Маржери“ који припада компанији „Совкомфлот“. Његова носивост је 172.000 кубних метара течног природног гаса.

Током танкирања се чинило да бродски резервоари немају дно. У резервоаре је наточен течни кас из фабрике „Јамал-СПГ“ која је пре пар година никла на обали Обског залива у насељу Сабета. Црна магла поларне ноћи, испреплетане џиновске цеви „замршене“ у челичне конструкције, заслепљујуће светло лампи и рефлектора, искричаво блистање „леденог“ снега који бије у лице и боцка – све је то изгледало као да се снима сцена из научнофантастичног филма у коме и ја нехотице учествујем. Мост према палуби, сав завејан и улепљен снегом, као да нема краја. Под налетима ветра се сагињем пењући се на високу палубу, скоро као на четврти спрат неке зграде.

„Јамал-СПГ“

На палуби нас дочекује неколико дежурних снагатора у постављеним црвено-плавим комбинезонима и капуљачама набијеним на главу тако да им се лица скоро и не виде. Међу њима је био и један мршавко. Схватих да је то девојка тек кад ми пружи танку руку у рукавици и тихо рече: „Одвешћу вас код капетана“. Она је једна од четири девојке у бродској посади. Пожурисмо за њом, спотичући се. Предстојала је пловидба до обала Норвешке на танкеру који носи житељима Европе скоро две стотине хиљада тона гаса.

Након недељу дана

Већ седмо вече проводим у бродској кабини посматрајући кроз прозор сав онај лед у поларној ноћи. У позадини потмуло хуче дизел-мотори. Напољу дува сурови северни ветар, на екрану телевизора промичу кадрови без тона, а у капетановој кабини светлуцају монитори рачунара.

Онима који никада нису боравили и радили на Арктику није лако објаснити како човеку може бити тешко у животу. Нису тешке енормне хладноће, када се температура спушта на -40 степени Целзијуса, па чак и ниже. Није тежак ни мраз који штипа као да пече, ни буре које изненада „спопадну“ танкер и човека на њему, тако да се у „млечном“ вртлогу не види ни прст пред носом, а поготово се не види ништа испред масивног и незграпног танкера. Нису тешка ни даноноћна дежурства (у флоти се „ради“ 24 часа, од тога су само 3 сата предвиђена за спавање), где се стоји испред командног пулта са стотинама светлуцавих дугмади и само помоћу локатора се управља бродом који реже лед у црној магли, где се не разликују вода и небо, а на небу се не виде звезде, и где у бродски дневник мора да се упише свака десета или петнаеста миља пређеног пута.

Кабина за управљање, осматрање и везу на арктичком гасном танкеру „Кристоф де Маржери“ у Карском мору.

Ништа то није тешко. Тежак је терет одговорности за своју компанију, за танкер, за посаду, за веома вредан товар који лако може да експлодира. Тај товар треба примити и доставити из тачке „А“ у тачку „Б“, и то у предвиђеном року који зависи само од временских услова. И не сме се дозволити ни најмањи квар нити прекид рада механизама и људи. Јесте да су посада и капетан походили разне курсеве и тренинге, код куће и у иностранству, јесте да имају искуство у управљању бродом у сложеним арктичким условима, али се то не може поредити са оним што предстоји. Уз све то, капетанова одговорност је утолико тежа што му је припала част да руководи првим танкером који даноноћно превози течни природни гас на Арктику, тј. на подручју вечитог „изгужваног“ леда.

Наш брод и „чари“ његове пловидбе

Танкер за транспорт гаса „Кристоф де Маржери“ је први у серији од петнаест таквих бродова (сада их је већ десет на Северном морском путу). Направили су га стручњаци компанија „Совкомфлот“, „Јамал-СПГ“ и Total уз подршку руских и финских института и бродоградилишта. Његова проходност је фантастична. Може да плови у врло тешким условима по залеђеном мору, јер су мотори овог танкера по снази слични моторима нуклеарног ледоломца. Танкер може да ломи, разбија и мрви лед на уобичајен начин, тј. сопственом тежином, али и помоћу три специјалне елисе које се зову „азиподи“. Оне омогућавају да се брод креће напред и назад, и да се окреће у месту.

Замислите да је стони вентилатор окренут наопако и да се окреће око уздужне осе пуних 360 степени, и биће вам јасно како раде ти азиподи на огромном танкеру-ледоломцу. Кажу да овај брод у своја четири резервоара може да прими количину гаса која је довољна за месечне потребе земље као што је Шведска. Тај гас се добија на полуострву Јамал, утечњава се у фабрици „Јамал-СПГ“ подигнутој на подручју пермафроста (вечно смрзнутог тла), на обали Обског залива, а затим се шаље у сваку земљу којој је потребан.

Нови руски арктички танкер за транспорт течног гаса „Кристоф де Маржери“

Посебна прича је пловидба таквих танкера кроз Обски залив. Близу пристаништа у насељу Сабета, где се налази фабрика ТПГ брод још и некако може да маневрише, али у Карско море може да изађе и из њега да дође до фабрике само кроз вештачки канал дуг 50 километара, широк 300 и дубок 14 метара. „Кристоф де Маржери“ има газ 12 метара, а широк је 50 метара. Лед у каналу није увек монолитан. Понекад се чврсто стегне уз обале а на појединим деоницама плута, док се на другим открива чиста вода. Када је много јак ветар, та вода може да однесе у плићак сваки брод који се креће минималном брзином, заједно са плутајућим ледом.

А капетан нема право на грешку. Он сада није на тренажеру, где се лош маневар може исправити у новом покушају. Сваки његов покрет, свако померање џојстика елиса, свако повећање или смањење обртаја мотора мора бити беспрекорно тачно. Иза његових леђа је огроман танкер, као некаква оборена десетоспратница, а у њему 172.000 кубних метара течног природног гаса по цени од 350 долара за кубни метар, што је укупно преко 62 милиона долара. Па још и брод, који кошта 330 милиона долара. Па још и 30 чланова посаде, њихове судбине и њихово здравље. Па још и престиж фирме и отаџбине. Тешко је замислити терет толике одговорности.


Виктор Литовкин, војни коментатор агенције ТАСС, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Патриотизам прирођене Српкиње

2019-06-16 16:24:12

Jелисавета Христић је по роду и народности припадала Ирској, а по ономе како је живела и делала, свим срцем Србији. Благодарна Јелисавета, удата је била за...

Руси долазе: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-06-15 06:53:15

Из ратног дневника команданта Треће армије генерала Небојше Павковића

РТ: Идолопоклонство албанских милитаната Клинтону и Олбрајтовој

2019-06-12 08:21:03

Бивши амерички председник Бил Клинтон и бивши државни секретар Медлин Олбрајт су међу западним лидерима који пристижу на Косово како би примили почасти од стране албанских...

Лажима пораженог прогласили победником, а победника пораженим

2019-06-10 17:30:07

Команданти НАТО-а који су бесомучно бомбардовали Трећу армију, посебно Приштински корпус, били су шокирани када се са Косова и Метохије повлачила Војска Југославије у колонама које су потвдиле да је лаж да је НАТО „нанео велике губитке српским снагама“. Слика које је отишла у свет показала је да ја Војска Југославије на Косову и Метохији само мало окрзнута. Силницима није преостало ништа него да новим лажима и манипулацијама прогласе сами себе победником свесни да су поражени. Међутим, истина је полако угледала светло дана!

Херојска смрт „генерала свих генерала“: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-06-02 07:10:28

Из ратног дневника команданта Треће армије генерала Небојше Павковића

Паштрик –  гробница и споменик хероја: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-05-26 08:10:01

"Битка за Кошаре била је страшна. Уз велике жртве, од 9. априла до 14. јуна зауставили смо пробој терориста ка Дреници. Али, битка на Паштрику, која је трајала од 26. маја до 14. јуна, у нашим борбеним документима забележена је као најтежа. Поред припадника терористичке ОВК и регуларне војске Албаније, тукли смо се и против стратешке авијације САД која је само 16, 27. и 31. маја на наше положаје изручила око 200 најразорнијих бомби који су планину претвриле у „месечeво тло“. На Космету смо издржали ударе из стратосфере.", Генерал Небојша Павковић, Новости, 20.6 2017.

Кад Даринка оца и мајку замени карабином и камом

2019-05-25 07:44:39

У рат је 1912. добровољно отишла са тринаест година и била трипут рањавана. На ратишту се удала и породила и вратила након седам година као победница...

„Црногорски режим се покрио ушима, јуначки ћути и шени пред НАТО државама које праве Велику Албанију и на територији Црне Горе“

2019-05-21 19:03:03

Пише: Протојереј Јован Пламенац Након подоста времена у суботу 18. маја одслужили смо Литургију на врху Румије. Нијесмо служили у цркви, него поред ње.   Румијска црква је оваплоћена,...

Јуриш кроз терористичку заседу: Из Ратног дневника команданта Треће армије

2019-05-18 11:28:49

Прошло је 20 година од јуначке одбране Приштинског корпуса и Треће армије на Косову и Метохији. На жалост, међу онима који негирају херојство, па чак и боравак команданта Треће армије на овом простору, прихватајући ставове оних који омаловажавају све постигнуто у овој јуначкој борби, генерала Небојше Павковића, су и многи бивши припадници Војске. Мисле ако умање нечију вреднист да ће је себи приписати. Ево им одговора!

„САД су последње које треба да нам држе придике о моралним начелима”

2019-05-12 09:57:50

"Ако екселенција мисли да су грађани Србије у „Бесмртном пуку” одавали почаст америчким, британским, или француским војницима који су изгинули у Другом светском рату, морам га разочарати – греши."

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: