Школа националне одбране у рату – на бранику отаџбине

Објављено: 06.04.2019.год.
Слушаоци 42. класе школе националне одбране на свечаном звршетку школовања на чегру, 28. август 1999.


Приредио Бошко Антић, контрадамирал у пензији

Од свог формирања до агресије НАТО на СР Југославију, Школа националне одбране је неколико пута мењала назив. Прво је била Ратна школа, потом Школа народне одбране, па Командноштабна школа оператике, Ратна школа и на крају од 1993. године Школа националне одбране. Програми су се мењали, али је увек циљ остао исти – оспособити најспособније официре за дужности на оперативно-стратегијском нивоу. Тај циљ је мање или више успешно оствариван.

ШКОЛА РАТОВОДСТВА

Школа националне одбране је образовна установа која организује и спроводи оспособљавање официра за командне дужности у оперативно-стратегијским јединицама и командама Војске Југослвије и за командовање у систему одбране земље на стратегијском нивоу. Интервидовског је карактера  и у приступу изучавања проблематике ратовања с тежиштем на оружаној борби има интердисциплинаран приступ. Као највиша војна школа, Школа националне одбране је место на коме официри савремене војске морају овладати ратоводством у целини, изучавајући његове битне елементе: примену силе и моћи у разрешавању спорова у међународним односима у оружаном или неоружаном облику, војне доктрине осталих земаља и војних савеза, посебно оних чија ће примена утицати на нашу војну доктрину и стратергију, утицаје фактора на ратоводство, посебно утицај научно-техничких и технолошких достигнућа, утицај дипломатије и Међународног ратног права на ратоводство; решења о улози осталих снага у одвраћању и одбрани од агресије.

Поред практичних облика обучавања за највише дужности, посебну вредност имала су студијска путовања и командантска извиђања извођена на целој територији Савезне Републике Југославије под геслом «Војник чизмом земљу упознаје», на којима су слушаоци упознали територију, али и све јединице и њихов командни кадар што је омогућило њихово брзо прилагођавање ситуацији у којој су се нашли.   

СВИ КАО ЈЕДАН У ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ

Припадници Школе националне одбране су потпуно спремно дочекали агресију НАТО-а на Савезну Републику Југославију. Да је схваћена ситуација у којој се земља налази и да је добро сагледано и процењено оно што следи презентовано је у првој «Војној доктрини Савезне Републике Југославије» и нацрту Стратегије оружане борбе», а потврђено на Командно-штабној ратној вежби «Обука '97» која је изведена према елаборату кога је израдила Катедра оператике ове Школе, а изведена под руководством начелника Школе. Тада је у потпуности извршена процена агресије која је уследила.

Пратећи развој догађаја у ближем окружењу и поучени искуствима из досадашњих ратних догађаја на овим просторима, слушаоци 42. класе Школе националне одбране, која се нашла на школовању у години агресије, знали су да ће до агресије доћи и ни тренутка није било дилеме о могућности и неопходности супростављања агресору без обзира  на његову бројчану надмоћност. Агресија је спремно дочекана, студијско путовање по Косову и Метохији пред сам њен почетак, јасно је указало да су Приштински корпус и цела Трећа армија спремни за одбрану и да нема дилема у одлучност да се супростави непријатељу ма ко он био и ма коликом снагом располагао. Рат је био неизбежан и било је само питање дана кад ће се снаге овог корпуса наћи на удару непријатеља, а они су били мирни, морал је био на висини и ни по чему се није могло уочити да се иједан припадник плаши – од обичног војника до командира и команданта. Сви су имали поверење у своје команданте, посебно команданте бригада (пуковник Божидар Делић, пуковник Драган Живановић, пуковник Крсман Јелић, пуковник Младен Ћирковић, пуковник Милош Мандић, пуковник Љубиша Диковић, пуковник Милош Ђошан), корпуса (генерал-мајор Владимир Лазаревић) и Треће армије (генерал-потпуковник Небојша Павковић – командант и генарал-мајор Љубиша Стојимировић – начелник штаба). 

Због тога су сви слуашоци на сусрету у Ђаковици, у фебруару 1999. године, са командним кадром Треће армије и Приштинског корпуса јасно саопштили генералу Павковићу: «Сви смо спремни да дођемо на Косово и Метохију».

Обећање је испуњено. Другог дана од отпочињања агресије, мајор Јовица Драганић, врсни официр противваздушне одбране, у име свих је рекао: «Нама је место у нашим јединицама, с нашим војницима и друговима». И већ сутрадан су сви слушаоци напустили учионице и кренули у јединице да бране земљу. С њима су и њихов начелник школе, начелник класе, старешине група и највећи број наставника. Ни једном није доведена у питање ова одлука, нико није поставио проблем места рођења, претходно обављане дужности и чињеницу да су се неки од њих нашли у ситауцију да су потчињени својим бившим потчињеним. 

«Ви сте јуначки бранили своју отаџбину», рекао им је после завршетка рата и на завршетку школовања начелник Школе националне одбране генерал-мајор Трипко Чечовић. «Показали сте на делу своју чврсту опредељеност бранилаца свога народа. Оправдали сте свој избор на школовање на највишем нивоу у Војсци Југославије. Способни сте за највише војне дужности. У рату сте положили испит с највишом оценом. На вас наш народ сигурно може рачунати».

Прекаљени у рату, са искуством које су стекли и новим знањима стеченим за време школовања, слушаоци Школе нациионалне одбране су се нашли на високим војним дужностима – командовали су елитним јединицама Војске Југославије, радили у Генералштабу и командама армија, корпуса и бригада, а један део је образовао нови кадар за савремену војску, каква мам је у наредном периоду требала. Нажалост, ангажавање на дужностима за које су оспособљени највећем броју је прекинуто прераним пензионисањем, што би требало бити тема једног другог реферата.

КЉУЧНА УЛОГА КОМАНДНОГ КАДРА

На почетку школовања 43. класе Школе националне одбране, у својој беседи тада начелник Генералштаба Војске Југославије генерал армије Драгољуб Ојданић одао је признање слушаоцима и Школи за учешће у рату.

«Лично сматрам да су кључну улогу у извршавању задатака у овом рату имали патриотски опредељени и морално чврсти официри, школовани у нашим војним школама. Војска Југославије је успешно извршила своје задатке зато што је на челу имала људе високих професионалних вредности. Сваки припадник Војске Југославије који је бранио националне интересе и који је показао спремност да се жртвује за слободу свога народа и своје државе треба да се сматра херојем».

На маргини мог рукописа «Ратни дневник – ПЕРОМ ПРОТИВ НЕВИДЉИВИХ», рецензент адмирал Милан Зец је написао: «Несумњива је улога командног кадра у Војсци, тиме је несумњив допринос људи који су те људе школовали, па тако и аутора који је одшколовао добар део командног кадра Војске Југославије, који се истакао у рату». 

Поводом Дана Војске Југославије одата су признања припадницима Војске Југославије, пре свега за учешће у рату и допринос отпору непријатељу. Међу унапређеним и одликованим доста је слушалаца и припадника Школе националне одбране у време док сам ја био начелник класе или Школе.

У чин генерал-потпуковника унапређени су: Владимир Лазаревић, командант Приштинског корпуса, и Љубиша Стојимировић, начелник Штаба Команде 3. армије (оба слушаоци 38 класе Школе националне одбране).

У чин генерал-мајора унапређени су: Илија Исак, начелник Штаба Београдског корпуса и Драган Војновић, начелник Штаба Новосадског корпуса (оба слушаоци 38. класе Школе националне одбране).

Орденом Народног хероја одликована је 125. моторизивана бригада чији је командант пуковник Драган Живановић (слушалац 39. класе Школе националне одбране) и 549. моторизивана бригада чији је командант пуковник Божидар Делић (слушалац 40. класе Школе националне одбране).

Орденом за храброст одликовани су пуковници Драган Лаловић и Новак Паприца, слушаоци 42. класе Школе националне одбране, и пуковник Светислав Мадић, наставник на Катедри стратегије.

Медаљом је одликован потпуковник Младен Божић, који је теже рањен, док је лакше рањен пуковник Драган Лаловић – оба на Косову и Метохији.

Начелник класе је одликован Орденом Војске Југославије трећег степена, Орденом витешког мача одликовани су пуковници Томсилав Каличанин и Јоже Сивачек (наставници са катедри оператике и стратегије), а Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности другог степена пуковници Радовин Шарчевић, Миодраг Вукмировић, Жарко Мишковић и Недељко Пејчић (сви слушаоци 42. класе Школе националне одбране).

За учешће у овој херојској одбрани од злочиначке агресије НАТО-а на дужности начелника Штаба 2. армије начелник Школе генерал-мајор Јагош Стевановић је постао командант 2. армије.

ЕПИЛОГ

И овог пута потврдиле су се речи славног војводе Живојина Мишића да »нема рата кога српски војник не може добити и српски политичари изгубити».
 
Школа националне одбране је добила нову организацију и формацију. Сада се састоји од Команднооштабног усавршавања (бивша Генералштабна школа) и Генералштабног усавршавања (бивша Школа националне одбране). Усвојени су и нови наставни планови и програми. 

"На нашој Високој школи националне одбране, гдје смо школовали најспособније генерале, уиграван је сценарио напада на СРЈ. У тренутку када се десила агресија на војним дужностима су били распоређени официри који су тај напад „проигравали“. Касније, послије агресије, у анализи Генералштаба Војске Југославије, а читав посао је водио уважени генерал Бошко Антић, утврдило се да смо у 85% случајева и тачно предвидјели њихове војне ударе. Наша одбрана је била ефикасна, подсјетићу, НАТО је тврдио да ће уништити потенцијале Војске Југославије за 72 сата. У тим данима нису успјели да направе никакву војну штету - и онда су почели да бјесне, када су схватили да ће остати без својих послова, јер су лоше одрадили свој војнички задатак. Тада наступа бесомучна и злочиначка фаза бомбардовања цивилних циљева."
Момир Булатовић, Russia Beyond 27. март 2019.

Приредио Бошко Антић, контрадамирал у пензији,
начелник класе и заменик начелника Школе националне одбране, а у току агресије преседник Суда за поморски плен, саветник команданта Ратне морнарице и координатор Службе информисања Ратне морнарице.
 
 

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Патриотизам прирођене Српкиње

2019-06-16 16:24:12

Jелисавета Христић је по роду и народности припадала Ирској, а по ономе како је живела и делала, свим срцем Србији. Благодарна Јелисавета, удата је била за...

Руси долазе: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-06-15 06:53:15

Из ратног дневника команданта Треће армије генерала Небојше Павковића

РТ: Идолопоклонство албанских милитаната Клинтону и Олбрајтовој

2019-06-12 08:21:03

Бивши амерички председник Бил Клинтон и бивши државни секретар Медлин Олбрајт су међу западним лидерима који пристижу на Косово како би примили почасти од стране албанских...

Лажима пораженог прогласили победником, а победника пораженим

2019-06-10 17:30:07

Команданти НАТО-а који су бесомучно бомбардовали Трећу армију, посебно Приштински корпус, били су шокирани када се са Косова и Метохије повлачила Војска Југославије у колонама које су потвдиле да је лаж да је НАТО „нанео велике губитке српским снагама“. Слика које је отишла у свет показала је да ја Војска Југославије на Косову и Метохији само мало окрзнута. Силницима није преостало ништа него да новим лажима и манипулацијама прогласе сами себе победником свесни да су поражени. Међутим, истина је полако угледала светло дана!

Херојска смрт „генерала свих генерала“: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-06-02 07:10:28

Из ратног дневника команданта Треће армије генерала Небојше Павковића

Паштрик –  гробница и споменик хероја: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-05-26 08:10:01

"Битка за Кошаре била је страшна. Уз велике жртве, од 9. априла до 14. јуна зауставили смо пробој терориста ка Дреници. Али, битка на Паштрику, која је трајала од 26. маја до 14. јуна, у нашим борбеним документима забележена је као најтежа. Поред припадника терористичке ОВК и регуларне војске Албаније, тукли смо се и против стратешке авијације САД која је само 16, 27. и 31. маја на наше положаје изручила око 200 најразорнијих бомби који су планину претвриле у „месечeво тло“. На Космету смо издржали ударе из стратосфере.", Генерал Небојша Павковић, Новости, 20.6 2017.

Кад Даринка оца и мајку замени карабином и камом

2019-05-25 07:44:39

У рат је 1912. добровољно отишла са тринаест година и била трипут рањавана. На ратишту се удала и породила и вратила након седам година као победница...

„Црногорски режим се покрио ушима, јуначки ћути и шени пред НАТО државама које праве Велику Албанију и на територији Црне Горе“

2019-05-21 19:03:03

Пише: Протојереј Јован Пламенац Након подоста времена у суботу 18. маја одслужили смо Литургију на врху Румије. Нијесмо служили у цркви, него поред ње.   Румијска црква је оваплоћена,...

Јуриш кроз терористичку заседу: Из Ратног дневника команданта Треће армије

2019-05-18 11:28:49

Прошло је 20 година од јуначке одбране Приштинског корпуса и Треће армије на Косову и Метохији. На жалост, међу онима који негирају херојство, па чак и боравак команданта Треће армије на овом простору, прихватајући ставове оних који омаловажавају све постигнуто у овој јуначкој борби, генерала Небојше Павковића, су и многи бивши припадници Војске. Мисле ако умање нечију вреднист да ће је себи приписати. Ево им одговора!

„САД су последње које треба да нам држе придике о моралним начелима”

2019-05-12 09:57:50

"Ако екселенција мисли да су грађани Србије у „Бесмртном пуку” одавали почаст америчким, британским, или француским војницима који су изгинули у Другом светском рату, морам га разочарати – греши."

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: