Последњи лет хероја

Објављено: 04.04.2019.год.
Зоран Радосављевић, фото: Википедија / Политика


У предвечерје последњег дана марта, године ове, осећам снажну потребу да уз помоћ писаних речи предочим посебан угао гледања на последњи лет нашег хероја пилота Зорана Радосављевића.


Ваздухопловци с правом могу овај месец назвати и „црни март”, јер су у историји забележене огромне и ненадокнадиве жртве. Да подсетим, 20. март 1913. године, прва наша жртва – пилот Михаило Петровић; 25. март 1999. године – Живота Ђурић; 26. март 1999. године – Зоран Радосављевић; 13. март 2015. године – катастрофа хеликоптера са седам жртава.

Тог сунчаног поподнева, 26. марта 1999. године, пут неба винула су се брзо, храбро и сигурно два авиона типа „миг 29”. У први мах, такав чин је изгледао као мирна, стандардна, рутинска вежба два ловачка авиона. Ми, очевици, учесници и сведоци таквог догађаја, без речи, посматрали смо како наше колеге, на малој висини и великом брзином, нестају иза хоризонта. Ни слутили нисмо да посматрамо последњи лет нашег младог хероја пилота Зорана Радосављевића.

Када је громогласни звук снажних мотора ловачких авиона утихнуо, ми, пријатељи, колеге, сарадници и инструктори Зоранови, дуго и немо, без речи, с погледима негде у даљини, постављали смо безброј питања себи, а и другима: Ко, како, зашто, због чега?... Балканско буре барута експлодирало је тек два дана раније, у свој својој жестини. Систем уздрман, људи шокирани, општа ситуација веома тешка, НАТО агресор напада свом жестином, стандардни начин комуникације прекинут. А два ловца пресретача полетела на борбени задатак, као да је све нормално!

Оловно тешка фаза неизвесности, са много људске и колегијалне стрепње, трајала је веома дуго. А онда, као гром из ведра неба, стигла је тужна, тешка и жалосна вест: „Пилот Зоран Радосављевић је оборен у неравноправној ваздушној борби. Није спасио живот катапултирањем.” Међу нама, саборцима и ратним друговима Зорановим, завладаше тада очекивани мук, тешка неверица и неразумна тишина, која траје и до данашњих дана, двадесет година после, са главним, трајним и непролазним питањем: Да ли је тако морало бити?

Марта, године ове, многи су на разне начине обележили тужни јубилеј, 20 година од НАТО агресије. Академије, изложбе, говори, медијски наступи, скупови народа, полагање венаца на споменике многобројним невиним жртвама...

У таквим околностима, херојско дело пилота Зорана Радосављевића остало је скрајнуто, вољно или невољно. Медаља за храброст, виши чин постхумно и улица у Батајници нису довољно признање, поштовање, захвалност, незаборав...

Да чудо буде веће, борбени задатак пилота Зорана Радосављевића никада није квалификовано и стручно анализиран са циљем да се извуку драгоцена искуства и поуке за будуће генерације. Последњи лет хероја олако је препуштен пепелу заборава и тамном талогу времена у наивном веровању да балканско буре барута више никад неће експлодирати.

Ни двадесет година после не мирим се са чињеницом да је „онако морало бити”, није морао да буде изгубљен један млади живот, изузетно перспективног официра и веома способног пилота надзвучних авиона. Неизмерна жртва пилота Зорана Радосављевића стална је опомена и дежурно питање изнад наших глава: Где смо данас и шта нам ваља чинити да нам се историја не понови?

Бориша Мандић, Политика
пилот инструктор

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Операција Војске Републике Српске „Криваја '95“

2019-12-08 13:35:15

По трећи пут у двадесетом веку муслимани су починили страховите злочине над српским народом Подриња. Чинили су то у циљу остварења давнашње жеље да из овог подручја протерају српско становништво и тако српски народ Босне и Херцеговине заувек одвоје од Србије, његове земље матице. Предвођене потомцима злочинаца из Првог и Другог светског рата, муслиманске хорде извршиле су погром српског становништва. Подриње је било у пламену, а злочини су понегде надмашивали оне из времена турске окупације. Покушај Војске Републике Српске да 1993. године противударом заустави страдање српског народа није успео, јер је генерал Филип Морион спречио улазак Војске Републике Српске у Сребреницу. Међународна заједница је Сребреницу прогласила Заштићеном зоном, која је требало да буде демилитаризована, али то у пракси није учињено. Снаге 28. дивизије су наоружаване и тзв. Безбедносну зону користиле су као полазиште у нападима на српска села под контролом Војске Републике Српске. После тих крвавих похода, враћале су се под заштиту снага УНПРОФОР-а, које нису могле или нису хтеле да их у томе спречавају. Војска Републике Српске је била приморана да, у циљу заштите српског народа, предузме одлучну акцију и елиминише опасност која је претила и њој и српском народу. Планирана, је организована и реализована операцијa „Криваја '95“ у којој су минималне снаге поражене а далеко бројније снаге 28. дивизије напустиле су Сребреницу и кренуле у пробој ка Тузли. У том пробоју из окружења муслиманске снаге су претпеле велике губитке у сукобима са Војском Републике Српске, али и у међусобним сукобима.

РТ: НАТО са 70 година: Склеротични и бирократски зомби би требало да буду пензионисан

2019-12-07 13:07:57

Седамдесет година се обично сматра зрелом старошћу у којој би људи требали уживати у пензији, а НАТО савез, који је у Лондону прославио своју годишњицу, требало...

Главни командант српске војске, „лав од Ташкента“: Ко је био генерал Михаил Черњајев?

2019-12-07 08:17:21

У Србији име генерала Черњајева заувек ће бити везано за српско-турски рат у коме је под његовом командом учествовало преко 5000 руских добровољаца. Међутим, Михаил Григорјевич...

РТ: Хвала, али задржаћемо „мајку“ и „оца“: Путин у потпуности одбацио замену терминима „родитељ 1“ и „родитељ 2“

2019-11-30 11:05:51

„Надам се да се то овде никада неће догодити“

Индијанци су га поштовали као божанство: Како се бели руски генерал борио за Парагвај

2019-11-30 07:40:13

Генерал Иван Бељајев (1875-1957) изгубио је током бољшевичке револуције све што је имао у отаџбини и зато се преселио у Латинску Америку где је остварио своје...

РТ: САД се жале на „дестабилизујуће руско присуство“ у Либији, разореном НАТО променом режима

2019-11-27 12:55:29

Бојите се да би Москва то могла поправити?

Чеченија: Земља кула од камена и стакла

2019-11-25 10:24:49

Главни град руске федеративне републике Чеченије, Грозни, нешто је као комбинација, рецимо, Ростова на Дону и Техерана. Величине Сарајева, а у појавном обличју Дубаиа.

Сарајевски атентатор Цветко од 18 лета

2019-11-24 10:02:04

  Утицајних и значајних личности било је међу професорима чије биографије описује недавно објављена књига „Знаменити професори Ужица” аутора Слободана Радовића. У њој су животописи 29 просветара...

Како је Крим постао део Руске империје?

2019-11-24 07:34:04

Кримско полуострво је у 18. веку одвојено од Османлијског царства и припојено Руској империји. Овде објашњавамо тај сложени процес у девет једноставних корака, наводи се у...

„Руска ракија“: Како Руси пеку самогон у кућним условима?

2019-11-22 09:31:04

Каква алкохолна пића Руси праве сами и у којој мери је то противзаконито? „Овај казан за печење самогона направисмо за мале паре, а доноси нам зараду, братијо,...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: