Радоване, сиђи са тапете – прекоманду имаш међу свете

Објављено: 24.03.2019.год.
фото: фронтал.срб

Као писац збирке приповједака Интервју са Радованом Караџићем, имам готово личан однос према човјеку који већ одавно више живи у легенди, него на јави.


(Колумну први пут објављену 24.03.2016. године, репризирамо поводом „коначне“ пресуде естрадног суда у Хагу. Ништа се, ни у свијести Срба, нити њихове околине, није промијенило по овом питању, прим.
Фронтал.СРБ)

И Србија и Српска су биле под ужасним притисцима, зато што се Радован Караџић није предавао шоумејкерском, хохштаплерском квазисуду у Низоземској. Његов живот у бјекству је узрастао у оправдање за већ безочно злостављање српског народа у цјелини. Ужасна неправда која нам се наносила, од Призрена до Глине, правдана је преко медија преуморном плебсу Караџићем и Младићем. Ето, само да се њих двојица предају, па ће НАТО закопчати шлиц.

Омамљено кметство није се знало побунити ни кад су члановима Радованове породице одузимани лични документи. Људска права која би могли сутра одузети и њима. Само ако им дође.

И тако, док је дане проводио под именом Драган Дабић, на крају трамвајских линија 7, 9 и 11, на Новом Београду, један мој колега, Србијанац, не знајући да је ту негдје међу нама, узвикнуо је за кафанским столом:

– Ушао си, бре, у песму! Шта више човек може да очекује од живота? Пуцај себи у главу, или узми онај појас са експлозивом и предај им се!

ХУМАНИСТИЧКА ЋЕЛЕ-КУЛА

Овакав став, да чудовишном змају који мучи село не требамо жртвовати дјевицу, краљеву кћер, већ бившег краља главом; била је веома раширена у непрепознатљиво разглављеном српском идеолошком бићу. Такав канибалски порив за преживљавањем већине, дугорочно, као историјска чињеница, растаче самопоуздање. Оног ко је у будућности буде водио, и нације у цјелини. Остаје као срамота, коју смо на прелазу вијекова урадили превише пута.

Ликови свих оних официра, генерала, министара и предсједника; које смо предали непријатељу као да им шаљемо одсјечене главе у ћуповима за Стамбол, исто ће тако бити упамћени у српској повијести. Као мученици и праведници. Ововијековне главе за Ћеле-кулу, којој смо грађевински материјал обезбиједили добровољно.

Младића се добро и уживо сјећам из рата, док ми је Радован свјежије урезан у посљератном памћењу. Као биће иза стакла. Изложбени експонат, на које западноевропске екскурзије у Хаг клинцима уперују прстом. Показују како изгледа зли, зли чика. Геноцидер и непослушник.

Тако ће проћи свако ко не буде слушао.



Шта год да је неко, лично или објективно, имао против Радована Караџића – данас то престаје.

Пресудом ће бити изречена завршна ријеч у претварању истог у свеца.

Наравно, не његовом кривицом и заслугама. Већ одавно он више нема права на сопствени живот. С које год сране да се погледа, Радован више није појединац са јединственим матичним бројем, већ симбол једног покрета, времена и циља. Иста ствар се десила и са Слободаном Милошевићем и Војиславом Шешељем, као естрадно најексплоатисанијим личностима у хашкој представи за дјецу до пет година. Дата им је прилика за искупљење гријеха пред сопственим народом. То је основни резулат лажног суда у Хагу.

ВЈЕРУЈЕШ ЛИ МЕНИ, ИЛИ СОПСТВЕНИМ ОЧИМА?

Пресуда Караџићу ће завршити на ђубришту историје као аргумент у међунационалној препирци, који једној страни звучи као „земља је равна плоча, пресудио Хашки трибунал“.

Мало је ова развучена тема данас и досадна. Повећава се само број година у пјесми која Рашу позива да сиђе са планине. Све друго је речено, што се рећи могло. Позиције су непомјерљиве и, заправо, изрицањем праворијека од непријатељске стране у сукобима деведесетих, која је врло расположено убијала Србе готово читаву деценију, плански их протјерујући осиромешеним уранијумом са њихових етничких територија, неће се десити ништа ново.

Сањају шовинистички романтици да ће новим медијским Маркалама и Васе Мискина, узгибати озбиљнију инситуционалну и међународну расправу о државно-правном статусу Републике Српске. Нема од тих сватова ништа. Као што и 09.01. остаје Дан Републике. Проглашен 1992. године, док је у позадини позорнице била окачена српска застава и југословенска тробојка са петокраком.

Треба, евентуално, мало спремити желудац. Прегрмити медијску онанију из Ефбиха и Енерха. Њихово тровање млађих нарашаја неискреном и мржњотворачком визијом почетка и тока рата у бившој Социјалистичкој Републици БиХ.

За три дана ће осванути нови.

Фронтал.СРБ


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

На командном месту кад је најтеже

2019-04-21 18:55:58

Неумитна судба све више нам проређује и иначе већ јако проређене редове наших хероја из минулих ратова - пише помен свом саборцу, ратном другу Петру М....

„Могло је да се догоди и да ученици избубетају екселенцију Скота”

2019-04-21 18:05:40

„Шта би се догодило да је неки основац залепио шамар екселенцији Скоту”

Битка за Берлин: Велики окршај на самом крају великог рата

2019-04-17 05:52:52

Битка за Берлин је била последња велика војна операција Другог светског рата у Европи. То је поред Стаљинградске битке био један од највећих окршаја у историји човечанства.

Како танкери превозе руски течни гас преко Северног леденог океана

2019-04-14 09:53:41

Посада од тридесет чланова (мушкараца и жена) опслужује транспорт 172.000 кубних метара течног гаса танкером у Европу. Тај подухват није дечија игра. У питању су стотине...

Драгачевцу похвала војводе Мишића

2019-04-14 09:25:04

Mислило се да је погинуо, те је Радомир Станојевић, грешком добио споменик 1915. године – још за живота. А овај Драгачевац, свој овоземаљски пут окончао је...

О „грађанском браку“ и другим полним слободама

2019-04-13 17:39:18

У борби против човека или друштва довољно је само да се разврати (или човек, или друштво). Остале ствари које се тичу његовог распада и уништења развраћени...

 Смртоносна заседа – очи у очи са ОВК

2019-04-13 11:34:14

У секунди смо се, са даљине од 40 до 50 метара, погледали очи у очи. Већ следећег тренутка подижу пушке, почињем да трчим, чује се пуцњава, погађају ме меци, сећа се Душко Шљиванчанин

Рат на Кошарама почео је 30. септембра 1998.

2019-04-11 21:04:02

До 24. марта 1999. године нисмо предузимали никакве посебне нове мере, јер смо их предузели још 1998. године, објашњава пуковник Душко Шљиванчанин кога је почетак НАТО агресије затекао у Ђаковици

Кошаре: Јачи од ОВК пешадије и НАТО авијације

2019-04-10 21:26:54

У борбама учествовале многе јединице Војске Југославије, али су током прва два дана напад непријатеља зауставили припадници 53. граничног батаљона – младићи на одслужењу војног рока и неколико старешина

Копнена агресија НАТО је извршена - контраадмирал Бошко Антић

2019-04-09 11:58:01

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији Копнене агресије је итекако било! Тврдње разноразних аналитичара да копнена агресија на СР Југославију није извршена, па чак ни планарана, су нетачне. Из само...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: