Седамнаест главних градова у које је ушла руска војска

Објављено: 26.02.2019.год.
фото: Јевгениј Халдеј / Sputnik / Russia beyond


Многи од ових градова су дочекали руске војнике са радошћу. Многи, али не сви.

Ово је списак страних престоница које још увек памте руску војску (негде звану, а негде незвану). Руски и совјетски градови нису на списку.

1. Стокхолм (1743)
 

Шведска и Русија су у 18. веку много пута ратовале једна против друге, али је био и случај када су руски војници ушли у главни град Шведске, а становништво их дочекало раширених руку. Шведској је претила опасност од данске инвазије, а шведски сељаци су подизали бунтове, тако да су се власти обратиле бившем непријатељу и замолиле Русију да гарантује безбедност Стокхолма. Око 12.000 руских војника ушло је у шведску престоницу у новембру 1743. године. Руси су остали тамо до лета наредне године.

2. Берлин (1760, 1945) 

Црвена армија прославља победу испред срушеног здања Рајхстага, Берлин, Немачка, мај 1945. г.

Када је руска армија први пут ушла у Берлин, овај град је тада био престоница Пруске, а Пруска је била непријатељ Русије у Седмогодишњем рату (1756-1763). Док је пруски краљ Фридрих II ратовао против Аустрије у Шлезији руска армија је напала и заузела лоше заштићену престоницу. Није се у њој дуго задржала, али је мисија била успешна.

Други пут су руске трупе ушле у Берлин са далеко већим тријумфом. У једној од најкрвавијих борби у Другом светском рату (80.000 погинулих совјетских војника) Црвена армија је заузела главни град Трећег рајха и тако закуцала последњи ексер у мртвачки сандук нацистичке Немачке.

3. Рим (1799) 

Наполеон Бонапарта је 1796. и 1797. контролисао Италију, што је била непосредна опасност за остали део Европе. Русија је реаговала организовањем италијанске и швајцарске експедиције у којој је војсковођа Александар Суворов напао Французе. Током експедиције је поручник Петар Балабин неочекивано из Напуља кренуо према Риму са 800 војника и приморао француски гарнизон на повлачење. Руси су се „ширили“ по Риму неколико недеља.

4. Амстердам (1813) 

Када је Наполеон изгубио рат против Русије 1812. године, његова позадина је притерана уза зид. Коалиција је победила завојевача и европски градови са Наполеоновом заставом су падали један за другим, укључујући бивше и будуће престонице независних држава. Једна од њих је био Амстердам. Руски генерал Александар фон Бенкендорф је у децембру 1813. ослободио овај град, подржао холандски устанак и топло дочекао принца Вилијема II који се вратио из изгнанства.

5. Париз (1814) 

Улазак руске војске у Париз.

У марту 1814. коалиција је коначно заузела Наполеонову сопствену престоницу. Руски император Александар I одиграо је одлучујућу улогу у заузимању Париза. Он је осмислио план према коме је Наполеонова пажња била усмерена на југ Француске, где се борила против незнатних снага, док је главнина била усредсређена на Париз. После жестоког окршаја генерал Огист Мармон се предао, Париз је пао, а Наполеон се одрекао престола.

6. Истанбул (1833) 

Руско-турски рат.

И Османлијско царство се, као и Шведска, обратило Русији за помоћ без обзира на раније конфликте са овом земљом. Москва се одазвала. Мухамед Али Египатски, који је устао против султана, имао је 1833. године прилику да нападне Истанбул и сруши империју. Међутим, руска флота је у фебруару 1833. упловила у Босфор и остала тамо пет месеци. Мухамед Али је одустао од плана не желећи да ратује против Русије.

7. Пекинг (1900) 

Пекинг после борбених дејстава.

У Кинеској империји је 1900. године после Боксерског устанка завладао хаос и зато су се умешале моћне стране силе – Русија, Велика Британија, Француска, Немачка, Јапан, САД и Аустроугарска. Ове земље су заједничким снагама победиле кинеску армију, ушле у Пекинг и склопиле неколико једностраних споразума. Не може се рећи да је то био галантан гест. „За месец дана цивилизовани савезници су опустошили град као што су то пре много векова учинили Монголи“, написао је један руски дописник.

8. Техеран (1941) 

Смотра совјетских војника у Техерану пред генералима В.В. Новиковом и Џ. Тирксом, септембар 1941.г.

Ова епизода Другог светског рата није привукла велику пажњу, али је ипак била важна. Наиме, требало је спречити Иран да се придружи силама Осовине и зато су СССР и Велика Британија одлучиле да преузму контролу над овом земљом и приморају пронемачки настројеног шаха да се повуче са власти. Британци и њихови савезници су напали Иран са југа, а Црвена армија са севера. Тако је Техеран опкољен, шах је протеран, а Иран је до краја рата био под непосредном контролом савезника. У Техерану је 1943. одржана конференција савезничких лидера.

9. Букурешт (1944)

 

Становници Букурешта дочекују совјетске војнике.

Совјети су 1944. на Источном фронту преокренули ток Другог светског рата, ослободили се од нациста и кренули у ослобађање Источне Европе. Једна од првих земаља у коју су ушли била је Румунија чији је лидер Јон Антонеску од 1940. до 1944. био на Хитлеровој страни. Антонескуов режим није дуго опстао и Румунија је после преврата променила страну у рату. Совјетске трупе су извршиле офанзиву на Букурешт у августу 1944. године.

10. Софија (1944)

 

Житељи Софије поздрављају совјетске ослободиоце. Велики  отаџбински рат 1941-1945.г.

Бугараска је такође била принуђена да ступи у савез са Хитлером, али никада није ратовала против СССР-а (за разлику од Румуније и Мађарске). Чим се Црвена армија приближила Бугари су брзо збацили своју пронацистичку владу и нови премијер је објавио рат Немачкој, па је Црвена армија мирно ушла у Софију 16. септембра 1944.

11. Београд (1944) 

Становници ослобођеног Београда са совјетским војницима.

Окупирани Београд су Немци користили као центар војне команде. Жестоко су се борили за контролу над Балканом, али су црвеноармејци и југословенски партизани ослободили град 20. октобра 1944.

12. Будимпешта (1945, 1956) 

Припадник јединица за уклањање мина са псом испред Сечењијевог ланчаног моста, Будимпешта/Јевгениј Халдеј

Будимпешта је третирана као један од најважнијих градова сила Осовине и зато је Хитлер чак окупирао Мађарску како би спречио промену стране у рату услед приближавања Црвене армије. Битка код Будимпеште је била веома тешка. Трајала је три месеца (од октобра до фебруара 1945). Црвена армија је изгубила око 80.000 војника, али је ипак победила, заузела град и ослободила око 70.000 затвореника будимпештанског гета.

Други улазак Совјета у Будимпешту није био праћен толиким јунаштвом. Када су се грађани Мађарске успротивили просовјетским властима Москва је послала трупе да угуше устанак. Окршај је трајао од 23. октобра до 9. новембра 1956. године. 
Погинуло је 669 совјетских војника и 2.500 Мађара.

13. Братислава (1945) 

Рушевине утврђења у Братислави, 1945.г.

Совјетске трупе су наставиле свој победоносни пут на запад преко Европе, а нацистичка Немачка је била под све већим притиском. Црвена армија је 4. априла ослободила Братиславу, престоницу будуће независне државе. Словаци су са радошћу дочекали улазак совјетских војника у град.

14. Беч (1945) 

Совјетски војници испред зграде Парламента у Бечу, април 1945.

Немачка је 1938. године анектирала престоницу Аустрије. То је био кључни град Хитлерове империје и један од последњих који је пао 1945. После двонедељних борби Совјети су 13. априла ослободили град од нациста, заузели важан индустријски рејон и спремали се за финалну офанзиву на Берлин. Аустрија се одмах после рата изборила за своју независност.

15. Праг (1945, 1968) 

Завршетак „Прашког пролећа“. Чешка деца се играју на совјетском тенку оштећеном у борби. Април 1968. г.

Другог маја 1945. Берлин је пао, а неколико дана раније, 30. маја, Хитлер је извршио самоубиство. Праг је био једино жариште отпора и последња препрека која је СССР одвајала од победе у Европи. Совјетске трупе су од 6. до 11. маја јуришале на град, а Немци су се борили и против њих и против чешких устаника који су се успротивили нацизму. Падом Прага рат у Европи је најзад окончан.

Двадесет три године касније совјетске трупе су поново ушле у Праг не дозволивши Чесима да промене своју политику и приморавши их да се придржавају социјализма. Заједно са савезницама из Варшавског блока (Мађарском и Бугарском) Совјетски Савез је послао трупе да контролишу суверенитет Чехословачке. Тако су демократске реформе одложене за следећих 20 година.

16. Пјонгјанг (1945) 

Три месеца после победе над Немачком СССР је 8. августа 1945. објавио рат Јапану и брзо збрисао Квантунску армију са континента. Совјети су 20. августа ослободили корејски град Пјонгјанг који ће убрзо затим постати престоница просовјетске Северне Кореје. Корејци нису имали независност од 1910. године и дочекали су Црвену армију раширених руку. Тада нису могли ни претпоставити да проблеми Кореје тиме нису решени, да ће доћи до поделе Севера и Југа и крвавог Корејског рата.

17. Кабул (1979)
 

Совјетски тенк партолира улицом у Кабулу, Авганистан.

У Авганистану је 1979. било доста нереда. Побуњеници су контролисали већину територије ове земље, стално је долазило до преврата који су уништили владајућу просовјетску партију и колале су гласине да авганистански лидер може прећи на страну САД. Одлука о слању трупа је била тешка, а испоставило се да није била ни добра. Учешће СССР-а у Авганистанском рату животима је платило 15.000 совјетских војника, а просовјетска влада у Авганистану пала је убрзо после повлачења совјетских трупа 1989. године.

Олег Јегоров,
Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Генерал Павковић: Стали смо на браник земље и храбро се супротставили непобедивој сили која није поштовала ни право, а ни Божије законе

2019-03-20 09:17:57

Порука генерала павковића припадницима Треће армије Војске СР Југославије

Ратна срећа

2019-03-17 21:25:18

Ка­да при­ча­мо о чој­ству и ју­на­штву срп­ске вој­ске, би­ли би­смо гре­шни а да не по­ме­не­мо и јед­ног од на­ших ве­ли­ких ју­на­ка из Бал­кан­ских и Ве­ли­ког ра­та...

Битка изнад Ниша: Како су Совјети и Американци „укрстили копља“ у Другом светском рату?

2019-03-02 21:01:14

  Сваки нациста би једва дочекао вест о овом сукобу, и зато је необичан окршај америчких и совјетских трупа одмах „гурнут под тепих“, што даље од очију...

Три Хитлерова тајна оружја која су завршила у служби СССР-а

2019-03-02 08:12:06

С падом нацистичке Немачке, совјетски пилоти добили су приступ Хитлеровом „чудесном оружју“ - Wunderwaffen-у. Три револуционарна немачка борбена авиона, створена да спрече пораз Трећег Рајха, завршила...

Седамнаест главних градова у које је ушла руска војска

2019-02-26 20:25:36

Многи од ових градова су дочекали руске војнике са радошћу. Многи, али не сви. Ово је списак страних престоница које још увек памте руску војску (негде...

Кад српски судија малтретира српског генерала да би се додворио Хрватима

2019-02-21 08:40:51

„Ја ћу господине судија одговарати само суду своје државе и свога народа“ – био је јасан одговор генерала Бајића

Шпијун Омега који је волео Србију

2019-02-17 08:51:38

Мустафа Голубић, припадник Младе Босне, одликован орденом Обилића, борио се на Церу, Колубари и Солунском фронту, на студијама у Швајцарској повезао се са Коминтерном, а његов живот и крај обавијени су велом тајни

РТ: Ветеран ГРУ-а добио орден јер је донео „стингере“ које су САД испоручивале муџахединима

2019-02-16 09:42:21

Извор: Восток / РТ Пензионисани совјетски припадник специјалних снага, који је запленио и представио доказе о америчким испорукама противавионских ракета муџахединима током совјетске војне кампање у Афганистану, са закашњењем је...

Цариградска патријаршија и расколничка интернационала

2019-02-14 09:41:27

Мешање Цариградске патријаршије у црквене прилике у Украјини, стварањем нове јерархијске структуре преко неколико јуридичких потеза, уз садејство политичких елита савремене Украјине, оптеретило је црквене односе...

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из ратног дневника команданта Треће армије

2019-02-11 14:55:46

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: