Четири пресудна догађаја руске средњовековне историје

Објављено: 18.01.2019.год.
фото: „Позивање Варјага“ Виктора Васњецова. Mузеј Виктора Васњецова / Russia beyond

На великим раскршћима руске средњовековне историје народ се определио за оно што дефинише Русију какву данас познајемо.


На великим раскршћима руске средњовековне историје народ се определио за оно што дефинише Русију какву данас познајемо.

1. Позивање Варјага (Скандинаваца) 

„Позивање Варјага“ Виктора Васњецова.

Средњовековне руске хронике бележе да је 862. године легендарни „варјашки“ (скандинавски) вођа Рјурик заједно са својом браћом и пратиоцима дошао на север Русије и владао Новгородом (заједно са Кијевом на југу Новгород је био један од два центра ране руске државности). Према изворима, словенска племена су замолила Рјурика да влада њиховом земљом јер је „међу њима владала неслога“. Он је прихватио позив и постао први познати владар Русије. Период његове владавине се третира као почетак историје руске државе.

Познати руски историчар 19. века Сергеј Соловјов је написао: „Позивање првих кнезова има велики значај за нашу историју. То је догађај који се тицао целе Русије и треба га схватити као почетак њене историје“. Први пут су различита словенска племена уједињена под једном влашћу, у овом случају под влашћу „Варјага“, тј. Скандинаваца.

Поједини историчари сматрају да „Варјази“ нису позвани у мирнодопским условима, него да је Рјурик ангажован као најамни ратник и војсковођа, али је он затим извео пуч, збацио са власти локалне старешине и тако дошао на власт у северним словенским земљама. Касније је његова династија проширила своју власт на све стредњовековне руске територије, укључујући и Кијев, који је затим постао главни град нове државе. Постепено су Варјази, по речима једног јудејског путописца, „прихватили свој [словенски] језик и стопили се са Словенима“.

2. Христијанизација 

„Крштавање Русије“ Виктора Васњецова.

Кијевска Русија, велика средњовковна словенска држава која је заузимала огромну територију на простору данашње Русије, Украјине и Белорусије, примила је хришћанство 988. године за време великог кнеза Владимира. Сматра се да је он изабрао православље пре свега због интензивних контаката Старе Русије са Византијом. Ти контакти се нису прекидали све до краја 15. века, после чега се Москва декларисала као Трећи Рим, наследник Византије. Тако је одлука кнеза Владимира дефинисала путању развоја руске историје.

Поред тога, хришћанство је постало важан фактор који је ујединио подељене словенске територије. „Примањем хришћанства у Русији почиње развој руске националне заједнице. Она се формирала сједињавањем племенских заједница, социјалних слојева и појединаца у јединственом духовном простору Хришћанске цркве“, 
рекао је пре пар година руски митрополит Иларион Алфејев на конференцији посвећеној светом кнезу Владимиру.

Владимир је канонизовани светитељ. Овом кнезу је пре две године подигнут монументални споменик близу Кремља.

3. Куликовска битка против Монгола 

„Куликовска битка“ Сергеја Присекина.

Постоји мишљење да и Куликовска битка, која се одиграла 400 година касније, такође спада међу догађаје који су ујединили руску нацију. Руси су 1380. године под командом московског кнеза Дмитрија победили трупе кана Мамаја, моћног војсковође монголске Златне хорде.

Најезда Монгола средином 13. века опустошила је Русију. Од тада су кнезови у Русији зависили од монголских владара Златне хорде. Дмитриј је окупио велику војску из скоро свих руских кнежевина и жестоко се супротставио Мамајевим трупама. Кнез Дмитриј је лично био у првим борбеним редовима. После ове победе добио је надимак „Донски“.

„Руси су отишли на Куликово поље као житељи различитих кнежевина, а вратили се као представници уједињене руске нације“, написао је Лав Гумиљов, чувени руски историчар 20. века.

4. Подвиг Мињина и Пожарског 

„Кузма Мињин и Дмитриј Пожарски“

„Крајем 1611. године московска власт је била готово потпуно уништена. Пољска војска је заузела Смоленск. Пољаци су спалили Москву и запосели Кремљ. Швеђани су заузели Новгород и предложили свог кандидата за московски престо“, писао је историчар Василиј Кључевски о такозваном „Смутном времену“.

Када је изгледало да се цела земља распада, средњи и доњи слојеви друштва су се ујединили и кренули у борбу за ослобођење Русије. Кузма Мињин, трговац месом и чиновник у Нижњем Новгороду (400 км од Москве), и кнез Дмитриј Пожарски као војсковођа, основали су народну добровољачку армију. Она је ослободила Москву и створила услове за крунисање цара Михаила, оснивача нове династије (Романов), и самим тим сачувала државни суверенитет Русије.

Алексеј Тимоејчев,
Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Како је Немцима пропао блицкриг код Москве 1941. године

2020-11-28 06:58:13

Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.

РТ: Под Бајденом очекујте још више бомбардовања и промена режима: Записи Тони Блинкена говоре сами за себе

2020-11-25 13:01:18

"Никада овај аксиом није био сликовитије приказан него током дуготрајног рата Клинтонове администрације против Срба током 1990-их. Клинтонова администрација, чији је Блинкен био важан члан, омогућила је долазак међународних џихадистичких терориста, укључујући једног Осаму бин Ладена, у Босну."

Зашто Русија не одустаје од редовног служења војног рока

2020-11-22 08:17:57

Захваљујући редовним војницима земља у случају потребе може мобилисати два милиона обучених бораца, али да ли је то једини разлог? Два пута годишње руска армија организује пријем...

Рат у Нагорно-Карабаху је једна велика лекција за нас Србе

2020-11-18 12:58:41

Пише: Владимир Пребирачевић Директор Српско-Руског центра „Мајак“ Замрзнути конфликт који је у Нагорно-Карабаху трајао пуних тридесет година скоро је решен за непуних тридесет дана од поновне бруталне ескалације....

Глумац из Србије прихватио улогу генерала Младића у антисрпском филму

2020-11-18 10:39:58

Док иза филма о „геноциду“ у Сребреници стоје Бакирова Босна, НАТО и Европска унија са огромним капиталом, ми се овде прегањамо са покушајима да се „Битка за Кошаре“ онемогући. И ко нам је онда крив?

Непријатељ терао српске цивиле пред пушке српских војника

2020-11-15 21:02:29

У касну јесен 1915, док непријатељ свом силином надире на Србију, повлаче се житељи севернијих српских вароши ка јужним крајевима. У Краљевo се тада слива више...

Четири сјајне победе руске армије у Првом светском рату

2020-11-15 20:50:23

Учешће у светском конфликту завршило се фатално по Русију. Она није само доживела пораз, него и хаос, распад армије и револуцију. Па ипак, у том рату је било и сјајних тријумфалних момената.

„Водила се борба за место на броду“: Како су милиони Руса бежали из Русије после револуције

2020-11-15 07:45:39

Већина оних који су у време Грађанског рата напустили Русију долазак на власт бољшевика доживљавали су као привремени несрећни неспоразум и били сигурни да ће се...

Како је пропуштена последња шанса за рушење бољшевика у Русији

2020-11-02 07:09:26

Мало је недостајало да антибољшевичке снаге у јесен 1919. године униште бољшевике. Само неколико стотина километара их је делило од Лењина и других црвених вођа у Кремљу.

Како су немачке „камиказеˮ терорисале Црвену армију

2020-10-18 17:50:33

Сви су чули за јапанске пилоте-самоубице, такозване „камиказеˮ, који су обарали америчке авионе забијајући се у њих и тако одлазили у смрт. Али ретко ко зна...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: