Четири пресудна догађаја руске средњовековне историје

Објављено: 18.01.2019.год.
фото: „Позивање Варјага“ Виктора Васњецова. Mузеј Виктора Васњецова / Russia beyond

На великим раскршћима руске средњовековне историје народ се определио за оно што дефинише Русију какву данас познајемо.


На великим раскршћима руске средњовековне историје народ се определио за оно што дефинише Русију какву данас познајемо.

1. Позивање Варјага (Скандинаваца) 

„Позивање Варјага“ Виктора Васњецова.

Средњовековне руске хронике бележе да је 862. године легендарни „варјашки“ (скандинавски) вођа Рјурик заједно са својом браћом и пратиоцима дошао на север Русије и владао Новгородом (заједно са Кијевом на југу Новгород је био један од два центра ране руске државности). Према изворима, словенска племена су замолила Рјурика да влада њиховом земљом јер је „међу њима владала неслога“. Он је прихватио позив и постао први познати владар Русије. Период његове владавине се третира као почетак историје руске државе.

Познати руски историчар 19. века Сергеј Соловјов је написао: „Позивање првих кнезова има велики значај за нашу историју. То је догађај који се тицао целе Русије и треба га схватити као почетак њене историје“. Први пут су различита словенска племена уједињена под једном влашћу, у овом случају под влашћу „Варјага“, тј. Скандинаваца.

Поједини историчари сматрају да „Варјази“ нису позвани у мирнодопским условима, него да је Рјурик ангажован као најамни ратник и војсковођа, али је он затим извео пуч, збацио са власти локалне старешине и тако дошао на власт у северним словенским земљама. Касније је његова династија проширила своју власт на све стредњовековне руске територије, укључујући и Кијев, који је затим постао главни град нове државе. Постепено су Варјази, по речима једног јудејског путописца, „прихватили свој [словенски] језик и стопили се са Словенима“.

2. Христијанизација 

„Крштавање Русије“ Виктора Васњецова.

Кијевска Русија, велика средњовковна словенска држава која је заузимала огромну територију на простору данашње Русије, Украјине и Белорусије, примила је хришћанство 988. године за време великог кнеза Владимира. Сматра се да је он изабрао православље пре свега због интензивних контаката Старе Русије са Византијом. Ти контакти се нису прекидали све до краја 15. века, после чега се Москва декларисала као Трећи Рим, наследник Византије. Тако је одлука кнеза Владимира дефинисала путању развоја руске историје.

Поред тога, хришћанство је постало важан фактор који је ујединио подељене словенске територије. „Примањем хришћанства у Русији почиње развој руске националне заједнице. Она се формирала сједињавањем племенских заједница, социјалних слојева и појединаца у јединственом духовном простору Хришћанске цркве“, 
рекао је пре пар година руски митрополит Иларион Алфејев на конференцији посвећеној светом кнезу Владимиру.

Владимир је канонизовани светитељ. Овом кнезу је пре две године подигнут монументални споменик близу Кремља.

3. Куликовска битка против Монгола 

„Куликовска битка“ Сергеја Присекина.

Постоји мишљење да и Куликовска битка, која се одиграла 400 година касније, такође спада међу догађаје који су ујединили руску нацију. Руси су 1380. године под командом московског кнеза Дмитрија победили трупе кана Мамаја, моћног војсковође монголске Златне хорде.

Најезда Монгола средином 13. века опустошила је Русију. Од тада су кнезови у Русији зависили од монголских владара Златне хорде. Дмитриј је окупио велику војску из скоро свих руских кнежевина и жестоко се супротставио Мамајевим трупама. Кнез Дмитриј је лично био у првим борбеним редовима. После ове победе добио је надимак „Донски“.

„Руси су отишли на Куликово поље као житељи различитих кнежевина, а вратили се као представници уједињене руске нације“, написао је Лав Гумиљов, чувени руски историчар 20. века.

4. Подвиг Мињина и Пожарског 

„Кузма Мињин и Дмитриј Пожарски“

„Крајем 1611. године московска власт је била готово потпуно уништена. Пољска војска је заузела Смоленск. Пољаци су спалили Москву и запосели Кремљ. Швеђани су заузели Новгород и предложили свог кандидата за московски престо“, писао је историчар Василиј Кључевски о такозваном „Смутном времену“.

Када је изгледало да се цела земља распада, средњи и доњи слојеви друштва су се ујединили и кренули у борбу за ослобођење Русије. Кузма Мињин, трговац месом и чиновник у Нижњем Новгороду (400 км од Москве), и кнез Дмитриј Пожарски као војсковођа, основали су народну добровољачку армију. Она је ослободила Москву и створила услове за крунисање цара Михаила, оснивача нове династије (Романов), и самим тим сачувала државни суверенитет Русије.

Алексеј Тимоејчев,
Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Др Ненад Стевандић: Корона пред Стаљинградом у Републици Српској или усред 4. недјеље епидемије

2020-03-31 12:10:53

Постојале су многе битке у свјетској историји које су захтијевале велике жртве. Сви су морали да дају живот у Термопилском кланцу да би остатак земље и...

Из Ратног дневника „Ратни дани Ратне морнарице“

2020-03-26 19:07:48

”Оно што није забележено као да се није ни догодило”, приредио контраадмирал Бошко Антић

Први дан пакла: Из Ратног дневника команданта Треће армије

2020-03-25 19:55:14

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији

Први дан пакла: Из Ратног дневника команданта Треће армије II

2020-03-25 19:30:23

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији

Српска санитетска служба зауставила кугу из Цариграда

2020-03-23 10:24:19

Народ на нашим просторима мучиле су од давнина којекакве заразе и пошасти, а уз мере државе бранио се колико је знао и могао. Затварању граница Србије...

Кустурица: То је била цивилизација за коју се чинило да може све, а сада смо свједоци да не може ништа

2020-03-19 18:39:05

"Џаба им паре, немају рјешење за сићушног ковида"

Совјетска доминација на небу: Пет најбољих авиона из Другог светског рата

2020-03-15 09:00:58

Победа над Трећим Рајхом без сумње не би била могућа без совјетских храбрих пилота и авиона који су по многим параметрима надмашили немачке. 1. Јак-3 Јак-3 Юрий Королев/Sputnik Јак-3, јача...

Мендељејев није измислио формулу за вотку

2020-03-13 10:12:32

То сам сазнао на Универзитету у Санкт Петербургу гдје се овај чувени научник спавао и будио. У другом руском граду по величини, који је за вријеме царева био столица Мале, Велике и Бијеле Русије Самодршца.

Дамјановић: Хоће ли Његош добити бисту у Санкт Петерсбургу?

2020-03-10 13:52:20

Санктпербуршки државни универзитет (СПбГУ) најстарија је високошколска институција у Русији. Основан је у вријеме цара Петра Великог, 1726. године. Популарни СПбГУ старији је 29 година од...

Зашто је Наполеон напао Русију?

2020-03-08 13:49:25

Наполеонова инвазија на Русију била је његова највећа и најубојитија кампања, али је то уједно био и крах његове армије и крај његове владавине. Наводимо четири...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: