Како је московски Кремљ постао главни симбол власти у Русији?

Објављено: 05.01.2019.год.
фото: Александар Новиков/Global Look Press / Russia beyond


Пре више од два века Наполеон је планирао да уништи главни симбол Русије, московски Кремљ. Само захваљујући силама природе и становницима Москве ова трагедија је избегнута.

Старе руске тврђаве, познате под називом „кремљ”, добро су очуване у десетинама руских градова. Међутим, само једна од њих је постала симбол и срце нације: тврђава у Москви.

Московска тврђава није увек изгледала као данас и током последњих 800 година неколико пута је потпуно изменила свој изглед. Све до 14. века московски кнежеви су живели у дрвеној тврђави од огромних храстових брвана, чија величина изненађује археологе. 

Ово дрвено утврђење, међутим, није могло Москви да гарантује поуздану одбрану, па је 1367-1368. замењено тврђавом од белог кречњака. Тада је Кремљ постао познат као једна од најтеже освојивих тврђава у Европи.

Међутим, бели кречњак није дуговечан материјал и ускоро је почео да се ломи. Уморни од честих поправи Кремља, московски кнежеви су одлучили да га потпуно реконструишу. Тако се у другој половини 15. века појавила она тврђава коју познајемо и данас. Део по део, куле и зидови су рушени и замењивани новим од црвене цигле. Али све до почетка 20. века зидине Кремља биле су бојене у бело.

За време политичке кризе почетком 17. века Кремљ је доживео најдужу страну окупацију у својој историји. Пољско-литванске трупе су тврђаву држале две године, од 1610. до 1612. године, пре него што их је коначно поразила руска добровољачка војска.

Међутим, у руској држави која се убрзано ширила Москва је временом остала дубоко у унутрашњости земље. Тако је Кремљ изгубио свој војни значај. Сви топови су уклоњени, а куле су добиле декоративну улогу.

Почетком 18. века престоница земље је премештена у Санкт Петербург, па Кремљ више није био царска резиденција. Челници државе вратили су се у Кремљ након што су бољшевици 1918. године престоницу вратили у Москву.

Само двапут у историји са кула Кремља су скинуте црвене звезде. Први пут то се догодило у Другом светском рату, јер су могле да послуже као оријентир за немачке бомбардере, а други пут 90-их година, када је редитељ Никита Михалков снимао филм „Сибирски берберин”.

 

Данас је московски Кремљ изванредна колекција јединствених грађевина из различитих епоха. Средњовековне цркве налазе се у непосредној близини грандиозних палата из времена Руског царства и Совјетског Савеза.

Борис Јегоров, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Историја у објективу војног свештеника

2020-08-09 15:54:37

 „У историји српске фотографије ретке су личности које су иза себе оставиле значајан траг, а да се о њиховом животу мало зна. Такву судбину уметника фотографије,...

Десет великих војсковођа од оснивања Русије до данас

2020-08-08 07:59:06

Једни су допринели да Русија опстане као независна држава, а други да постане једна од највећих светских сила. 1. Свјатослав Игоревич Свјатослав Игоревич Лео Хао Владар Кијевске Русије, кнез...

Срећа коју је донела слобода

2020-08-08 07:51:35

Швајцарац Арчибалд Рајс, један од првих који је ушао у ослобођени Београд, водио је дневник о победоносном походу српске војске. После четири крваве ратне године српска војска...

Непријатељ мора бити заустављен: Како је одбијен први масовни ваздушни напад на Москву

2020-08-02 09:36:54

У ноћи између 21. и 22. јула 1941. године одиграла се Битка за Москву – једна од најдраматичнијих ваздушних битака у Другом светском рату. На град...

Двоје заборављених

2020-08-02 08:55:38

Двоје старих још су живи и сваког јутра и вечери излазе на станицу, чекају воз и жељно загледају у вагоне. Траже својега Милана, надају му се. Чекају га тако дуго и сваким даном све су блеђи, а боре на њиховим лицима постају све дубље, док њихове добре душе траже утехе своме болу и молитви богу. И у тихом, непрекидном јецању, које изумире у заглушном добу послератнога живота...

Како су кинеске банде пола века харале Русијом

2020-08-01 07:21:41

Деценијама ни Русија ни Кина нису могле да изађу на крај са суровим и немилосрдним хунхузима. Ти бандити су поред уобичајеног разбојништва учествовали и у судбоносним...

Први дан рата

2020-07-28 13:50:54

Велики рат

„Аустрија нам је објавила рат. То је њен крај. Бог ће нам дати победу.”

2020-07-28 08:37:20

  Председник српске владе Никола Пашић изговорио је ове јечи пре тачно 106 година, 28. јула 1914. у некој кафани у Нишу, у којој се нашао и...

Одговор Србије на аустроугарски ултиматум

2020-07-26 21:24:48

Српска краљевскa владa одговорила је на аустроугарски ултиматум 25 јула. Одговор су написали Стојан Протић и председник владе Никола Пашић, који га је лично уручио аустроугарском...

Ултиматум који је шокирао свет

2020-07-26 08:00:52

То је "најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави" оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: