Четири руска хероја – од средњовековног кнеза до чувара писте у 21. веку

Објављено: 23.11.2018.год.
Александар Невски, фото: Павел Корин/Sputnik/Russia beyond


У историји Русије било је много храбрих људи који су се жртвовали ради отаџбине и својих сународника. Наводимо четворо најистакнутијих међу њима.

1. Александар Невски

Кнез Александар Невски је једна од најважнијих личности у историји Русије. Није ни чудо што је он пре неколико година победио на телевизијском гласању „Најпознатије име у Русији“, тј. што је од 500 учесника народ изабрао њега.

Александар Невски

Овај руски кнез је живео у 13. веку. Касније га је канонизовала православна црква. У великој мери је популаран захваљујући филму Сергеја Ајзенштајна, снимљеном крајем 1930-их у коме Невски парафразира речи Новог Завета: „Ко нам дође са мачем, од мача ће и погинути!“ Та фраза је имале велики одјек у Совјетском Савезу. Главни догађај у филму је борба Александра Невског против Тевтонских витезова у Бици на леду 1242. године.

Невски је зауставио продор Тевтонских витезова у средњовековну Русију, а пре тога и продор Швеђана. „Те битке су биле пресудне у одбрани и очувању православља“,
 рекао је историчар Игор Данилевски, нагласивши да је завојевачима било важније да шире католицизам него да заузму нове територије. Црква и народ су прославили Невског као лидера који је успео да очува православну веру.

2. Иван Сусањин

„Ниједна императорска династија није основана на тако необичан начин као династија Романов. Она је на самом почетку обележена подвигом у коме је испољена велика љубав. Последњи и најнижи поданик у држави жртвовао је живот да би нам дао цара, и том чистом жртвом је нераскидиво повезао цара са поданицима“, написао је у 19. веку Николај Гогољ о Ивану Сусањину.

Иван Сусањин

Сусањин је свој јуначки подвиг извршио 1613. године, у такозвано Смутно доба. У хаосу који је настао услед ранијих догађаја Пољско-литванска државна заједница се интензивно мешала у руске послове. Пољаци су неко време чак контролисали и Кремљ. Међутим, 1613. године су протерани из Москве после чега су Руси изабрали новог цара Михаила Романова, оснивача нове династије. Михаил је у то време са мајком боравио на свом имању у Костромској области.

У земљи још није био успостављен ред. Поједини пољско-литвански одреди су још увек покушавали да дођу до новог цара. Наишли су на једног мештанина и приморали га да их одведе до цара. Тај мештанин је био Сусањин. Овај одважни сељак је свесно одвео непријатеља у другом правцу, не желећи да открије где се цар заиста налази, и то је платио животом.

Касније је Сусањин постао јунак драмских дела, повести и опере Михаила Глинке. Па ипак, има веома мало веродостојних података о Сусањиновом животу, због чега је изнета и претпоставка да је он измишљена личност. Постоји међутим, 
документ о поклону који су чланови Сусањинове породице 1619. године добили од цара, када су им дате извесне привилегије. Тим документом се потврђује и Сусањинов подвиг.

3. Људмила Павличенко

Људмила Павличенко је била најубојитија жена снајпериста у Другом светском рату. Опевана је у многим песмама и приказана у многим филмовима. Њен лик је два пута био и на совјетским поштанским маркама. Страни новинари су јој дали надимак „Леди Смрт“.

Севастопољ. 1942. година. Снајпериста Људмила Павличенко, Херој Совјетског Савеза, убила је преко 300 немачких војника.

Ликвидирала је 309 немачких војника. Сматра се да су у лов на Људмилу били послати најбољи немачки снајперисти, али је за 36 тих снајпериста поменута мисија била последња у животу.

Усред сурових борби било је места и за романтику. Људмила је срела снајперисту у кога се заљубила и одлучила је да се уда за њега. Међутим, он је у рату тешко рањен и умро је у болници.

Касније је и она рањена и пребачена у позадину. Затим је отпутовала у САД са совјетском омладинском делегацијом и тамо се срела са председником САД Френклином Рузвелтом и његовом женом Елеонором, која је са Људмилом путовала по целој земљи. После тог путовања један амерички музичар је саставио песму „Мис Павличенко“. Људмила Павличенко је 1943. године награђена звањем Хероја Совјетског Савеза.

4. Сергеј Сотњиков

Чувар хеликоптерске писте у једном селу усред тајге прославио се 2010. године када су захваљујући њему преживели путници и посада путничког авиона који је морао негде принудно да се спусти. Својом дугогодишњом упорношћу, одговорношћу и дисциплином Сотњиков је спасао живот 81 особе.

Он се на сопствену иницијативу бринуо о напуштеном аеродрому који 12 година није коришћен, а 7 година чак није бележен на географским картама.

Управо на тај аеродром је слетео авион Ту-154 када му је потпуно отказала електроника, а горива је остало само за 30 минута лета. Свуда унаоколо је била бескрајна тајга. Право је чудо што су пилоти усред непрегледних шума угледали авионску писту.

Касније је Сотњиков испричао
 како пилот „није могао да верује својим очима када је угледао писту која је била обележена по свим правилима, јер сам ја све време водио о томе рачуна“. Писта је била сувише кратка али је пилот ипак успео да спусти авион. „Све се догодило тако брзо да су се гуме [на точковима] запалиле. Авион није успео да се заустави на крају писте – прошао је још 160 метара“, рекао је Сотњиков. Срећом, сви путници и чланови посаде су прошли без повреда, а Сотњиков је награђен медаљом за овај необични подвиг.

Алексеј Томофејчев, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Операција Војске Републике Српске „Криваја '95“

2020-07-11 09:23:13

По трећи пут у двадесетом веку муслимани су починили страховите злочине над српским народом Подриња. Чинили су то у циљу остварења давнашње жеље да из овог подручја протерају српско становништво и тако српски народ Босне и Херцеговине заувек одвоје од Србије, његове земље матице. Предвођене потомцима злочинаца из Првог и Другог светског рата, муслиманске хорде извршиле су погром српског становништва. Подриње је било у пламену, а злочини су понегде надмашивали оне из времена турске окупације. Покушај Војске Републике Српске да 1993. године противударом заустави страдање српског народа није успео, јер је генерал Филип Морион спречио улазак Војске Републике Српске у Сребреницу. Међународна заједница је Сребреницу прогласила Заштићеном зоном, која је требало да буде демилитаризована, али то у пракси није учињено. Снаге 28. дивизије су наоружаване и тзв. Безбедносну зону користиле су као полазиште у нападима на српска села под контролом Војске Републике Српске. После тих крвавих похода, враћале су се под заштиту снага УНПРОФОР-а, које нису могле или нису хтеле да их у томе спречавају. Војска Републике Српске је била приморана да, у циљу заштите српског народа, предузме одлучну акцију и елиминише опасност која је претила и њој и српском народу. Планирана, је организована и реализована операцијa „Криваја '95“ у којој су минималне снаге поражене а далеко бројније снаге 28. дивизије напустиле су Сребреницу и кренуле у пробој ка Тузли. У том пробоју из окружења муслиманске снаге су претпеле велике губитке у сукобима са Војском Републике Српске, али и у међусобним сукобима.

Руски добровољци у бици за Беланицу

2020-07-02 07:46:07

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле напад на „ушанчене“ шиптарске терористе које су добро утврдиле насељени...

РТ: Русија је прешла дуг пут од 1993. године: Путинове уставне промене одражавају потребе ревитализоване државе

2020-07-01 17:26:09

Руски "суперпредседнички" Устав из 1993. године фалсификован је у крви након насилних превирања, у време када је земља била на коленима. Логично је било да ће...

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

2020-06-28 07:49:40

Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!

У сусрет руском референдуму

2020-06-22 08:34:59

Иако се једном дијелу грађана чини да промјене нису суштинске, оне су итекако важне и условљене новим тренутком Русије, државе која поштује и уважава цјелокупну своју прошлост, укључујући и совјетску епоху

Ауторски текст председника Путина за „Нешенeл интерест“

2020-06-20 15:36:11

"За мене и моје вршњаке важно је да наша деца, унуци, праунуци схватају кроз каква су искушења и муке пролазили њихови преци. Како, зашто су успели да преживе и победе? Одакле потиче њихова истинска гвоздена снага воље која је чудила и одушевљавала цео свет? Да, они су бранили свој дом, децу, породицу. Али све их је обједињавала љубав према домовини, према отаџбини. Овај дубоки, лични осећај у потпуности се огледа у самој суштини нашег народа и постао је један од најважнијих у својој херојској, жртвеној борби против нациста."

Како је најезда Монгола подстакла Русе да се уједине и формирају руску државу

2020-06-20 10:56:17

Немојте мислити да су Монголи и Татари извршили инвазију на Русију као јединствену државу. Русија се фактички и формирала као држава захваљујући тој најезди, тј. пружајући...

Први дан мира, 10. јун 1999. године: Из Ратног дневника команданта Треће армије генерал-пуковника Небојше павковића

2020-06-10 21:01:56

Ко је победио, а ко изгубио? (Командно место „Кишница“, 0.40 часова) Генерал Лазаревић се спрема да се врати на Командно место „Кишница“, али сам га одвратио од те намере. Није било разлога, јер су везе преусмерене у кућу где се налазимо. Хоћу да сачекам да се неко јави из ШВК и саопшти о потписаном Споразуму. Најважнија питања односе се на Трећу армију и Приштински корпус и ми смо носиоци извлачења јединица са Косова и Метохије. У 0.50 часова стиже телеграм – наређење из ШВК. Очекивао сам текст потписаног Споразума, или бар изводе који се односе на обавезе Команде Армије и тумачење најважнијих одредби. Међутим, стиже наређење. У преамбули је информација да је потписан Војнотехнички споразум који нас обавезује на прекид свих врста непријатељстава. Команди Армије наређује се: (1) Да одмах забрани отварање ватре из свих врста наоружања, како се не би створио повод да до званичне обуставе бомбардовања, која ће уследити отпочињањем повлачења јединица са Косова и Метохије у току 10. јуна 1999. године трпимо непотребне губитке и да се не дозволи да злочиначка авијација нађе повода да и даље дејствује по распореду наших јединица; (2) Да се ватра може отварати само по циљевима на земљи, у случају директног напада и угрожавања живота припадника наших јединица. На авионе, за које је добијено обећање да ће само летети, али не и дејствовати, не отварати ватру, сем у случају њиховог дејства; (3) Преговарачка страна је преузела обавезу да ће предузети њима познате мере код ОВК и пренети им истоветну забрану. У напомени је написано да потписани Споразум ступа на снагу са тренутком потписивања (9. јуна 1999. године), а објављивање обустављања бомбардовања извршиће се након проверљивог отпочињања извлачења наших снага са Косова и Метохије, које ће, према постојећим плановима, отпочети око 12.00 часова 10. јуна 1999. године.

Живела Србија

2020-06-07 17:51:25

Мали Тома се у лагеру обесио чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато: „Живела моја отаџбина Србија”

Срби на северу Африке учили француски

2020-06-06 07:38:38

У фонду старе и ретке књиге Народне библиотеке из Пожеге недавно је, у оквиру обраде тих наслова, уочена једна изузетна: „Француско-српски речник”, штампан у време Великог...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Минск

Минск