Сећања руског добровољца на рат 90-их: Нашао сам Бога у молитвама на српском језику

Објављено: 17.11.2018.год.
Александар Кравченко стоји трећи слева, фото: Russia beyond


Александар Кравченко, козачки атаман, оснивач организације „Косовски фронт“ и сајта Српска.ру у интервјуу за Russia Beyond присећа се рата на територији бивше Југославије и тога како је српски народ заувек променио његов живот.

„Вишеградом су се проламали јауци и плач“

„Када је 90-их година почео рат у Босни, одлучио сам да одем као добровољац. Те 1992. имао сам 20 година и управо сам одслужио армију. Упознао сам људе који су тражили руске добровољце и ускоро су ме са другим младићима послали у Босну.

Доспели смо у Вишеград, одмах поред линије фронта. Град су гађали босански муслимани и видело се да је то прави рат. Није било струје, ноћу смо седели у потпуном мраку. Нашли смо се тамо баш кад су мештани сахрањивали погинуле чланове својих породица. То су били цивили, око 20 жртава и градом су се буквално проламали јауци и плач.

Спасоносно звоно у првој бици

У правом окршају сам први пут учествовао 3. децембра 1992. И претходно је било чарки, али не тако озбиљних. Наш руски одред је имао задатак да одвуче пажњу непријатеља и да прими први ударац. Из базе смо кренули у четири ујутро, а вратили се тек сутрадан. Погинуо је наш човек, један је био тешко рањен, били смо опкољени. Непријатељ је био близу, на свега 20 метара, а нисмо могли ништа да учинимо: остало нас је четворо, рачунајући рањеног. Нашли смо се у неком шипражју и нисмо ни знали на коју страну да идемо, све док нисмо чули црквено звоно. Изгледа да је било вишеградско.  Био је то знак да смо спасени. Наш командир је пао на колена и прекрстио се: „Слава тебе, Господи!“ У том тренутку Срби су кренули у напад и могли смо да се повучемо. Био сам заиста потресен после те борбе.

Затим сам дуго размишљао да ли да останем или да се вратим. И драго ми је што сам нашао снаге да останем. Наш одред је био одличан. Било је младих, јаких, лепих људи. И дан данас се дружимо. А други разлог који ме је натерао да останем је српски народ који сам тако заволео. Мој први молитвеник био је на српском језику. Молио сам се Богу на српском. Захваљујући Србима сазнао сам шта је то духовност и нашао Бога.

„Сусрети које ћу памтити док сам жив“

Желео бих да и испричам о човеку који ми је веома драг – Мирославу Топаловићу из Пала. Тада су добровољци из Русије и сами долазили. Тражили су одреде по прочитаном у новинама. Један од тих добровољаца Роман Малишев је тако стајао касно увече на раскрсници и тражио да га неко одвезе у Сарајево. Ти су путеви били опасни и један Србин Жељко Џида му је пришао и питао га шта ту ради. Жељко га ништа није разумео и одвео га је код Мирослава који је знао мало руски. Роман је тако провео ноћ, а ујутро су га послали у одред. Тако су руски добровољци један за другим улазили у дом Мирослава Топаловића. Говорили смо о њему да је то човек који воли Русе. Био је инвалид и сам није ратовао, али нам је много помагао, посебно нама Русима. Говорио нам је ко смо ми у духовном смислу. У рату све те високе идеје не могу бити у првом плану и људима треба објашњавати да раде велику ствар, јер без тога је тешко преживети. Објаснити им да они не само ратују, већ полажу камен темељац мирног живота будућих генерација. Мирослав ми је посебно помогао да схватим ко су Срби, ко Руси и шта нас повезује. Био је одличан друг.

Ратко Младић нас је обилазио у болници на Палама. Тамо сам чекао да ме пребаце на ВМА у Београд. У болници нас је посетио и Радован Караџић.

Заглавак
Руси добровољци су гинули за српски народ

Рањен сам више пута. Једном умало нисам изгубио вид. Било је то 12. априла 1993. на узвишици Заглавак поред Вишеграда. Дуго смо држали ту позицију, а непријатељ је више пута покушавао да нас натера да се повучемо. 12. априла су нас опколили и тада је погинуло троје руских добровољаца. Мој друг Коста Богословски је имао 19 година. Погинуло је и четворо Срба, а ја сам тешко рањен у потиљак. Три дана ништа нисам видео, нисам могао да читам неколико година, а и данас имам проблеме с видом. Тај дан се у Републици Српској обележава на државном нивоу као Дан сећања на руске добровољце.
Заглавак
Заглавак
Заглавак
„Срећан сам што сам део живота провео са Србима“

За мене је све то била велика школа живота. Живео сам са Србима осам година и срећан сам што сам имао ту могућност. Срби су нас много волели. Нисмо могли мирно да прођемо улицу а да нас неко не позове у госте. На све начине су нам показивали како нас поштују. Тај однос према нама и ти људи за мене су најсветлији моменти у том рату. Дешавала се и љубав између руских добровољаца и Српкиња. Наш друг Олег се оженио са Српкињом Драганом. Свадба је била у Сарајеву. Сад већ имају одраслу децу. Ја имам шесторо: две ћерке, четири сина.
Мордовија

Понекад ме ухвати таква носталгија да ми дође да седим и плачем. Тако јако желим да се вратим у Србију, Републику Српску, да бар још једном у животу видим Босну... А моје мале ћерке све то виде па кажу: тата, немој да плачеш! 

Катарина Лане, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Кад српски судија малтретира српског генерала да би се додворио Хрватима

2019-02-21 08:40:51

„Ја ћу господине судија одговарати само суду своје државе и свога народа“ – био је јасан одговор генерала Бајића

Шпијун Омега који је волео Србију

2019-02-17 08:51:38

Мустафа Голубић, припадник Младе Босне, одликован орденом Обилића, борио се на Церу, Колубари и Солунском фронту, на студијама у Швајцарској повезао се са Коминтерном, а његов живот и крај обавијени су велом тајни

РТ: Ветеран ГРУ-а добио орден јер је донео „стингере“ које су САД испоручивале муџахединима

2019-02-16 09:42:21

Извор: Восток / РТ Пензионисани совјетски припадник специјалних снага, који је запленио и представио доказе о америчким испорукама противавионских ракета муџахединима током совјетске војне кампање у Афганистану, са закашњењем је...

Цариградска патријаршија и расколничка интернационала

2019-02-14 09:41:27

Мешање Цариградске патријаршије у црквене прилике у Украјини, стварањем нове јерархијске структуре преко неколико јуридичких потеза, уз садејство политичких елита савремене Украјине, оптеретило је црквене односе...

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из ратног дневника команданта Треће армије

2019-02-11 14:55:46

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

Бекство 12. фебруара 1942. год… логор Црвени крст и Бубањ

2019-02-11 14:05:38

После априлске катастрофе и уласка Немаца у Ниш, 9. априла 1941. године, почела су хапшења талаца. Са ширењем устанка и јачањем отпора указала се потреба немаца за стварањем...

Традиционалне вредности су данас највећи бунт

2019-02-03 10:00:17

Наш циљ је да покажемо да неко ко је рођен и одрастао у Београду може имати искрен осећај припадности са Србима на Косову и Метохији, у Црној Гори, и Републици Српској

Дунавска лепотица - осамдесет година командног брода Речне флотиле

2019-02-02 18:10:21

Приредио Бошко Антић, контраадмирaл У нашој Речној флотили, чије традиције досежу дубоко у средњи век, постоји брод за који кажу да је као вино – што старији...

Зашто Светог Саву морамо чувати да нам га поново не ,,спале“ и отргну из свести

2019-01-27 08:25:01

Приредио Ђорђе Бојанић Свети Сава је део свих нас, он се издигао негде у средини, он представља историју иза и испред себе и гледа у будућност… он...

Србија - последњи цивилизацијски савезник Русије

2019-01-22 19:05:09

Пише Лепехин Владимир, rusnext.ru Руски председник Владимир Путин угостио је председника Турске Реџепа Таипа Ердогана. Лидери Русије и Турске разговарали су о судбини Сирије. Може се чак рећи -...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: