Како се идеологија у Русији мењала кроз векове?

Објављено: 09.11.2018.год.
фото: Наталија Носова / Russia beyond


Руски народ је током своје историје пролазио кроз веома тешке периоде. Идеологија и вера у нешто што је узвишеније од опипљиве стварности често су служиле као покретачка снага и инспирисале грађане Русије на велика достигнућа. Погледајмо како је еволуирала руска идеологија у протеклих пет векова.

16. век: Трећи Рим 

Икона „Москва је Трећи Рим“, 2011.

Средином 15. века пала је Византијска империја, али је нешто раније Софија Палеолог, рођака последњег византијског императора, отпутовала у Москву и удала се за великог кнеза Ивана. Неколико деценија касније, учени монах Филотеј из Пскова (1465-1542) осмислио је концепцију Москве као „Трећег Рима“. „Рим је био први, Константинопољ је био ’Други Рим’, а Москва је ’Трећи Рим’ – последњи бедем православног хришћанства“.

Москва је наследила византијски грб на коме је приказан двоглави орао као симбол очувања истините вере. Та концепција се темељила на есхатолошким идејама према којима је Москва „последње православно царство“ којим управља благочестиви и мудри монарх. Он је уједно и заштитник православне цркве. Та концепција се добро уклапала у институцију царизма, коју је у Русији увео Иван Грозни.

17. век: Симфонија цркве и државе

 

Патријарх Никон (лево) и цар Алексије (десно). Минијатура из 17. века.

Када је 1589. године Јов постао први патријарх московски, Руска православна црква је постала независна од константинопољског патријарха. Средином 17. века је патријарх Никон покренуо своје црквене реформе, и тада су он и цар Алексеј користили византијску концепцију „симфоније“, тј. хармоничног односа између црквене и световне власти. Поменуте реформе су на крају изазвале раскол у руском православљу, а самом патријарху Никону је одузета црквена власт. У сваком случају, Црква је крајем 17. века заузимала врло значајно место у руском друштву.

18. век: Служење држави и лојалност цару

 

„Зерцало“ је дрвени оквир са текстовима три закона Петра Великог о државној служби. То је до 1917. године био обавезан атрибут руске државне институције.

Петар Први је у току својих реформи створио нову државну идеологију са далекосежним последицама. После посете Европи он је донео законе који сваког племића обавезују да служи држави и да се без поговора потчињава царским наредбама, и уједно да се придржава грађанског права на коме се темељила држава. Када је проглашен за императора, Петар је укинуо место патријарха у Руској православној цркви и у својим рукама концентрисао световну и црквену власт.

19. век: Православље, аутократија и народност

 

Сергеј Уваров (1786-1855), министар образовања Русије (1833-1849), аутор „тријаде“.

„За веру, цара и отаџбину“ – то је био полузванични мото и позив да се узме оружје у руке током Наполеонове најезде, што је био одговор на паролу француских републиканаца „Слобода, једнакост, братство“. Министар образовања Сергеј Уваров увео је 1833. године тријаду „Православље, аутократија и народност“, што је свакако била новија верзија чувеног ратног поклича.

Била је то прва званична идеологија коју је подржао цар Николај I, а са њим и многи руски интелектуалци, међу њима и писац Николај Гогољ. Том идеологијом су уједињене раније националне идеје. Тријада је подразумевала: 1) очување православне вере и заштиту Цркве, 2) лојалност држави у њеном аутократском уређењу, где је цар био врховни владар и отац земље и народа, 3) очување националне традиције и једнаких грађанских права за све народе у Русији. Тријада је била званична идеологија све до пада империје 1917. године.

20. век: Пролетери свих земаља, уједините се! 

Карл Маркс, Фридрих Енгелс и Владимир Лењин: совјетска застава.

Бољшевици су осмислили потпуно нову идеологију и наметнули је руском народу. Православну веру су потиснуле комунистичке идеје. Комунисти су уместо Свете Тројице прослављали Лењина, Маркса и Енгелса. Лењин је после смрти проглашен за вечитог лидера („Лењин је живео, Лењин је жив, Лењин ће живети вечно!“). Комунистичка партија је уместо цркве постала орган који би требало да уједини све људе овога света („Пролетери свих земаља, уједините се!“). Партија је била својеврсно отеловљење „народне власти“, а аутократија је званично укинута. Међутим, власт је, као и раније, и даље била у рукама једног лидера.

Концепција „народности“ је трансформисана у представу о СССР-у као светској држави која уједињује различите народе који теже за слободним и праведним светом („СССР је бедем мира“). За разлику од „тријаде“, ова нова идеологија је имала глобалне амбиције. Совјетски Савез је дуго гајио наде на организовање светске социјалистичке револуције.

21. век: Јединство, патриотизам, независност 

Владимир Путин за говорницом. Црвени трг, Москва.

Комунистичка идеологија је доспела у ћорсокак када је током 1980-их економска и политичка криза уздрмала СССР, после чега се он изненада распао. Застарела совјетска идеологија је завршила у „старом гвожђу“ историје, а новопечена Руска Федерација је годинама била без икакве званичне идеологије. То је тако трајало све док Владимир Путин није преузео одговорност по овом питању. Данашња руска идеологија се готово у потпуности заснива на његовим говорима и вредностима које он истиче, а међу њима је најважније благостање руског народа. Тај циљ се, по Путиновом мишљењу, може постићи помоћу концепције коју чине три императива.

Први је јединство руског народа (владајућа политичка странка се зове „Јединствена Русија“). То је у неком смислу васпостављање концепције „народности“. „Наше јединство је најчвршћи темељ будућег развоја“, рекао је Путин 2018. године у свом гошишњем обраћању Федералној скупштини.

Други императив је патриотизам. Он „треба да се заснива на нашој историји“ и да се потврђује „развојем здравог начина живота који подразумева физичке активности и спорт“, како би се „дошло до високих резултата и победе“.

И треће, све то није могуће постићи без чврсте спољне политике: „Русија је земља са историјом која траје преко хиљаду година. Она је скоро увек имала ту привилегију да води независну спољну политику“. Руски председник је такође у више наврата истакао да је данашњи свет мултиполаран и да је немогуће вратити се на биполарно доба Хладног рата. Укратко, данашња руска идеологија је развијена и модерна верзија „тријаде“ из 19. века, која је у периоду од неколико протеклих векова у Русији најдуже била на снази.

Георгиј Манајев, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Добровољац Радован Перић

2020-02-15 05:53:58

Заборављени херој са Кошара

Шта се данас налази на месту логора Гулага?

2020-02-09 07:10:03

Када се говори о трагичним збивањима из 1930-их и 1940-их, често се помињу Соловки, Воркута и Колима. Многима, међутим, није познато шта се тамо данас дешава. 1....

Ленка у рату неустрашива, у слободи седморо родила

2020-02-04 06:46:21

Међу српским хероинама Великог рата Ленка Пјевић Рабасовић, родом из ужичког села Биоска, заузима значајно место. Као млада девојка, под окупацијом неустрашива, поносна, слободољубива, а после...

Како један амерички пилот умало није започео нуклеарни рат са СССР

2020-01-22 09:35:40

Совјетски Савез није дочекао извињење и одштету од Американаца за оборени авион, али је наплатио на свој начин. „Они су се једноставно нашли на погрешном месту у...

Караџић: Највећи део наших проблема су остаци империјалне власти над овим простором

2020-01-19 12:50:03

Први председник Републике Српске за "Новости", о новом империјализму и копчи између кризе у БиХ и стања у свету

Шта је све Радио-телевизији Србије било важније од Дана Републике (Српске)

2020-01-13 07:31:44

НА Дан Републике Српске, 9. јануара, Јавни сервис Србије није директно преносио свечаност у Бањој Луци, коју је званично подржала Република Србија, а у програму учествовали изасланик председника Србије, председница и чланови српске владе, начелник Генералштаба Војске Србије и, наравно, Његова светост патријарх српски господин Иринеј, дакле српска држава у пуном државном и конфесионалном капацитету, како и доличи.

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

2020-01-09 06:55:30

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Укинути Републику Српску

2020-01-08 20:08:09

Пише Бошко Козарски То је сан већине грађана Босне и Херцеговине. Додуше, једни би да је избришу гумицом за дејтонска пенкала, а други да је накалеме на...

„Експлозија осјећања са црногорских планина, из градских небодера, станова, приградских кућа, спустила се на улице“

2020-01-06 12:57:25

Људска емоција је чудесна муња, а постаје још чуднија када се утопи у мистичну масу! Експлозија осјећања са црногорских планина, из градских небодера, станова, приградских кућа,...

РТ: Није угњетавање ако то ради „прозападни демократа“?: Црногорски закон о верској слободи је подла и незаконита лакрдија

2019-12-29 12:03:19

Усвајање закона о „верској слободи“ који отвара врата прогону одређене вере обично би се посматрало као застрашујуће кршење људских права, али када се то чини православним...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: