Ноћ кад се усијало небо над Београдом

Објављено: 22.10.2018.год.
фото: Меморијални дефиле припадника Војске Србије „Кораком победе до слободе“, фото: Танјуг/Ф. Краинчанић / Политика

Тих дана се пуцало по целом граду, али је кључна тачка борбе за престоницу била Авала, сећа се Јован Радовановић (96), учесник Београдске операције 1944. године


Пред мрак, после пораза Немаца, небо над Београдом се усијало од светлећих ракета. Нико није могао да заустави почасну паљбу у центру ослобођеног града. Није било ни оног – „чувај муницију”.

Овако Јован Радовановић описује славље партизанских и совјетских бораца у ноћи између 19. и 20. октобра 1944. по завршетку седмодневне Београдске операције, у којој је учествовао као борац Друге пролетерске бригаде.

Тада је имао 22 године и већ трогодишње ратно искуство. Данас има 96 година, а осим што је пуковник у пензији, такође је и дугогодишњи новинар, публициста, књижевник и историчар НОБ-а.

Присећајући се за „
Политику” детаља ослобођења Београда од немачког окупатора, Радовановић истиче да је његова дивизија 14. октобра, с почетком борби, најпре одређена за резервни састав. Тако је писало у наређењу које је командант Љубиша Веселиновић, примивши га, одмах поцепао и отишао у штаб са захтевом да се он и његови подређени боре.


                                                         Јован Радовановић некада...

„На крају нам је дат задатак да одемо у борбу, али је то била једна од лакших борби јер су остале дивизије већ измориле Немце. Ми смо их практично довршили и заробили око 300 Немаца, које смо држали у заточеништву на Бањици, на месту дотадашњег логора”, говори Радовановић.

Тих дана се пуцало по целом граду, али кључна тачка борбе за престоницу је била Авала. Зауставивши механизацију на Смедеревском друму код Малог Мокрог Луга, Немци су наставили пробој с лаким наоружањем и запосели ту планину.

„И кад су гинули као луди, Немци нису одустајали и чудили смо се одакле им толика упорност, жилавост и истрајност”, присећа се Радовановић.

Осим немачких јединица, предвођених генералом Валтером Штетнером, који ће такође погинути у борбама, на Авали је била и седма СС дивизија, сачињена од подунавских Шваба, који су знали српски. Отуд је било напетих ситуација кад митраљези утихну, а ти у мрклом мраку наиђеш на војника који ти се обраћа на твом језику, а не знаш чији је, каже Радовановић.

„Уз партизанске снаге, руски тенкови и пешадија су својим гранатама решили исход борбе за Београд, у којој је погинуло 24 руских тенкиста. Њихова сахрана је организована два-три дана после ослобођења, на Тргу републике. Посмртна поворка је чинила 24 тенка, а на сваком од њих је био по један сандук с телима погинулих. Кренули су од Славије, уз почасну пратњу батаљона црвеноармејаца и НОВЈ. Грађани су се окупили и испратили их у тишини. Чуле су се само тенковске гусенице”, говори Радовановић. Неколико година касније, посмртни остаци руских тенкиста с Трга републике су премештени на Гробље ослободилаца Београда.


                                                             ...и данас (Фото лична архива)     

Када је 1941. почео рат у нашој земљи, Јовану је било свега 19 година. Прикључио се Чачанском партизанском одреду у свом завичају. Из тих дана, живо памти прославу годишњице Октобарске револуције у Ужичкој републици 1941. године – једину у окупираној Европи.

„Тада је одржана и војна парада уз учешће бораца, установа, фабрика, грађана али и два заплењена тенка којима су партизани и четници, док су били у савезу, нападали Краљево. Ми борци смо били толико одушевљени и самоуверени да је слобода на видику. Нисмо ни слутили да ће немачка сила добити појачање и у офанзиви крајем новембра поразити Ужичку републику”, истиче Радовановић.

По ослобођењу Београда, саговорник Политике је отишао на Сремски фронт. Тамо му се децембра 1944. збила вероватно најдраматичнија епизода у читавом рату.

„На положају код Шида, у једној улици, моју јединицу су напали Немци из минобацача. Граната је пала у блато поред нас. Командир је рекао да легнемо. Али, испоставило се да је граната била ’ћорак’ Узвратили смо напад, гађали док се Немци нису повукли. Тек увече, по повратку на положај, приметио сам да је мој џепни сат, надомак срца, погођен метком који је пробио поклопац и зарио се у казаљке. А ништа нисам осетио”, говори Радовановић.

Носилац Путиновог ордена

Јован Радовановић је рођен на Јовањдан, 20. јануара 1922. у Трешњевици код Ариља. Учитељску школу је завршио у Ужицу, а Војнополитичку у Београду. Студирао је на Новинарској и дипломатској академији. Био је дописник, новинар и уредник у „Народној армији”, „Гардисту”, „Граничару”, „Партизановом веснику”, „Фронту”, „Експрес Политици”... Сребрну плакету за новинарство, коју је добио 1971, третира као мајсторско писмо.

Написао је близу 40 књига – махом с тематиком рата и историје НОБ-а – као и три романа. Члан је Удружења књижевника Србије. Међу бројним признањима истиче одликовање које му је додељено 2015. указом председника Русије Владимира Путина поводом 70. година од победе над фашизмом.



Све што је написао, откуцао је на писаћој машини коју је добио служећи у мисији УН на Синају 1957. и 1958. године. На њој управо довршава допуњену аутобиографију „Дописани мемоари једног Јована”. А на питање до када планира да се бави писањем, одговара да му је рок важења нове личне карте до 2054. године.

Почасна паљба из 324 топа

Истог дана кад је ослобођен главни град, борцима су подељене „Заповести маршала Стаљина и маршала Тита ослободиоцима Београда”. У тој џепној књижици зелених корица, обима 14 страница, наводи се: „Данас, 20. октобра, у 22 часа, престоница наше домовине Москва поздравиће, у име домовине, херојске трупе Трећег украјинског фронта и НОВЈ, које су ослободиле престоницу Југославије Београд – с 24 артиљеријска плотуна из 324 топа.”

Потпис: „Врховни командант, маршал Совјетског Савеза Ј. Стаљин.” Ту је и Титов проглас у којем се истиче да су НОВЈ и јединице „херојске Црвене армије раме уз раме” ослободиле „јуначки и напаћени” Београд, уз позив да се предложе за одликовања они који су се највише истакли у борби.

Димитрије Буквић, Политика


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Случај Младић: Жртвени јарац за ратне злочине НАТО савеза почињене у Југославији

2020-07-13 08:55:35

"Пресуда помаже НАТО-у да учврсти свој положај на Балкану држећи Србе погнуте и даље. Генерал Младић је жртвени јарац за ратне злочине НАТО савеза почињене у Југославији, које МКСЈ прикрива и тако помаже НАТО-у у чињењу још више ратних злочина, као што смо видели од тада."

Операција Војске Републике Српске „Криваја '95“

2020-07-11 09:23:13

По трећи пут у двадесетом веку муслимани су починили страховите злочине над српским народом Подриња. Чинили су то у циљу остварења давнашње жеље да из овог подручја протерају српско становништво и тако српски народ Босне и Херцеговине заувек одвоје од Србије, његове земље матице. Предвођене потомцима злочинаца из Првог и Другог светског рата, муслиманске хорде извршиле су погром српског становништва. Подриње је било у пламену, а злочини су понегде надмашивали оне из времена турске окупације. Покушај Војске Републике Српске да 1993. године противударом заустави страдање српског народа није успео, јер је генерал Филип Морион спречио улазак Војске Републике Српске у Сребреницу. Међународна заједница је Сребреницу прогласила Заштићеном зоном, која је требало да буде демилитаризована, али то у пракси није учињено. Снаге 28. дивизије су наоружаване и тзв. Безбедносну зону користиле су као полазиште у нападима на српска села под контролом Војске Републике Српске. После тих крвавих похода, враћале су се под заштиту снага УНПРОФОР-а, које нису могле или нису хтеле да их у томе спречавају. Војска Републике Српске је била приморана да, у циљу заштите српског народа, предузме одлучну акцију и елиминише опасност која је претила и њој и српском народу. Планирана, је организована и реализована операцијa „Криваја '95“ у којој су минималне снаге поражене а далеко бројније снаге 28. дивизије напустиле су Сребреницу и кренуле у пробој ка Тузли. У том пробоју из окружења муслиманске снаге су претпеле велике губитке у сукобима са Војском Републике Српске, али и у међусобним сукобима.

Руски добровољци у бици за Беланицу

2020-07-02 07:46:07

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле напад на „ушанчене“ шиптарске терористе које су добро утврдиле насељени...

РТ: Русија је прешла дуг пут од 1993. године: Путинове уставне промене одражавају потребе ревитализоване државе

2020-07-01 17:26:09

Руски "суперпредседнички" Устав из 1993. године фалсификован је у крви након насилних превирања, у време када је земља била на коленима. Логично је било да ће...

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

2020-06-28 07:49:40

Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!

У сусрет руском референдуму

2020-06-22 08:34:59

Иако се једном дијелу грађана чини да промјене нису суштинске, оне су итекако важне и условљене новим тренутком Русије, државе која поштује и уважава цјелокупну своју прошлост, укључујући и совјетску епоху

Ауторски текст председника Путина за „Нешенeл интерест“

2020-06-20 15:36:11

"За мене и моје вршњаке важно је да наша деца, унуци, праунуци схватају кроз каква су искушења и муке пролазили њихови преци. Како, зашто су успели да преживе и победе? Одакле потиче њихова истинска гвоздена снага воље која је чудила и одушевљавала цео свет? Да, они су бранили свој дом, децу, породицу. Али све их је обједињавала љубав према домовини, према отаџбини. Овај дубоки, лични осећај у потпуности се огледа у самој суштини нашег народа и постао је један од најважнијих у својој херојској, жртвеној борби против нациста."

Како је најезда Монгола подстакла Русе да се уједине и формирају руску државу

2020-06-20 10:56:17

Немојте мислити да су Монголи и Татари извршили инвазију на Русију као јединствену државу. Русија се фактички и формирала као држава захваљујући тој најезди, тј. пружајући...

Први дан мира, 10. јун 1999. године: Из Ратног дневника команданта Треће армије генерал-пуковника Небојше павковића

2020-06-10 21:01:56

Ко је победио, а ко изгубио? (Командно место „Кишница“, 0.40 часова) Генерал Лазаревић се спрема да се врати на Командно место „Кишница“, али сам га одвратио од те намере. Није било разлога, јер су везе преусмерене у кућу где се налазимо. Хоћу да сачекам да се неко јави из ШВК и саопшти о потписаном Споразуму. Најважнија питања односе се на Трећу армију и Приштински корпус и ми смо носиоци извлачења јединица са Косова и Метохије. У 0.50 часова стиже телеграм – наређење из ШВК. Очекивао сам текст потписаног Споразума, или бар изводе који се односе на обавезе Команде Армије и тумачење најважнијих одредби. Међутим, стиже наређење. У преамбули је информација да је потписан Војнотехнички споразум који нас обавезује на прекид свих врста непријатељстава. Команди Армије наређује се: (1) Да одмах забрани отварање ватре из свих врста наоружања, како се не би створио повод да до званичне обуставе бомбардовања, која ће уследити отпочињањем повлачења јединица са Косова и Метохије у току 10. јуна 1999. године трпимо непотребне губитке и да се не дозволи да злочиначка авијација нађе повода да и даље дејствује по распореду наших јединица; (2) Да се ватра може отварати само по циљевима на земљи, у случају директног напада и угрожавања живота припадника наших јединица. На авионе, за које је добијено обећање да ће само летети, али не и дејствовати, не отварати ватру, сем у случају њиховог дејства; (3) Преговарачка страна је преузела обавезу да ће предузети њима познате мере код ОВК и пренети им истоветну забрану. У напомени је написано да потписани Споразум ступа на снагу са тренутком потписивања (9. јуна 1999. године), а објављивање обустављања бомбардовања извршиће се након проверљивог отпочињања извлачења наших снага са Косова и Метохије, које ће, према постојећим плановима, отпочети око 12.00 часова 10. јуна 1999. године.

Живела Србија

2020-06-07 17:51:25

Мали Тома се у лагеру обесио чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато: „Живела моја отаџбина Србија”

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Минск

Минск