Ходочашће на Крф

Објављено: 21.10.2018.год.
Фото „Ходочашће на Крф” / Политика


Сањао је крофне. Вруће крофне. Ништа друго, само то. Чак ни тањир на коме су. Један дуг, велики сан о врућим крофнама, о њиховом осветљеном, жутом, зрачном облику, окруженом неким ореолом, о њиховом мирису, о жудњи да и унутрашњошћу уста осети њихов укус… - тек неколико је реченица из романа „Дан шести”, у коме Растко Петровић описује како је као шестогодишњи дечак прешао са српском војском Албанију.

Растко је био само једно од 20.000 пропале деце и голобрадих дечака, према подацима Врховне команде Српске војске, који су се нашли у вихору Првог светског рата. Уочи сукоба, у страху да јој непријатељ кад дође у земљу, не мобилише омладину, Команда је наредила да сви дечаци старији од 12 година крену за војском, „а како то бива у несрећним ратним околностима дечаци и још нестасали младићи делили су судбину војске, неретко без одеће и обуће и најчешће, гладни, поднели су страшне тешкоће. Најгори правац пута (преко Албаније) пао је у део овом несрећном српском подмлатку!”.

„У борби за слободу, Србија је жртвовала најдрагоценије, младост. Залихе своје интелигенције ставила је на жртвеник отаџбине, ђаке и студенте. Али, ти млади људи који су из школских клупа, после само два месеца обуке, кренули у борбу, нису се сматрали жртвама”, бележи у књизи „Ходочашће на Крф”, Љубомир Сарамандић, даље наводећи да се процене о броју учесника у повлачењу преко Албаније разликују, али и да се може претпоставити да је крајем новембра 1915. године на пут кренуло око 220.000 војника и официра и готово исто толико цивила. Међу њима, кроз албански крш и гудуре пробијала се и читава српска држава, краљ, чланови владе… Деца су страховито патила али ти мали хероји успели су да почетком 1916. године угледају море.

Уточиште је било грчко острво Крф, које су Французи окупирали како би имали куда да сместе изгнанике. По доласку распоређени су у транзитне центре, одакле су их после слали у иностранство на лечење и на школовање о чему је бринуло и организовало Министарство просвете у избеглиштву. Школе за српску децу формиране су и на самом Крфу. Ђачке вежбе биле су и дневници и писма родитељима, која су путовала тамо далеко…

„Мили мој оцо, ја сам здрав, ништа не брини. У школи сам добро. Већ сам почео да парлам по мало француски. Када прођем времена и неправилне глаголе, моћи ћу лепо да се споразумевам. Бићемо распоређени у класе по свом знању… Села су им уређена. Овде живимо лепо, само да ме не мори брига за вама и нашима, осећао бих се срећан. Колико ми пута дође да бих плакао, као мало дете, али опет имам наду у Бога и у нашу војску. Дневник водим редовно. Трудим се да опишем цео пут мој од Лазаревца довде. Овде се чују топови од Вердена, као да смо у Србији. Љуби те и поздравља твој син Бата.”

А и министар просвете Љубомир Давидовић, писао је писма са грчког острва. Једно, пуно речи захвалности, послато је 10. маја 1917. године француској влади, али и на још 4.000 адреса француских мајки, које су прихватиле српску децу.

„Ступајући, ојађене душе на ваше тло, наша деца нашла су другу отаџбину која је умела да утре њихове сузе и она се сада ту припремају да би сутра била генерација достојна жртава својих очева. Ви сте учествовали у једном делу, јединственом у историји и ја имам част да Вам у име Владе Краљевине Србије изразим искрену захвалност родитеља осталих у Србији, који ће знајући да су њихова деца заштићена, са више наде носити свој крст патњи”, пише министар Давидовић чији се син јединац није вратио са Кајмакчалана.

Олга Јанковић, Политика

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Храбри официр у „престоници земље смрти”

2020-05-25 21:39:31

Мајор др Милан Пецић био је надуправник свих војних болница у Ваљеву, „граду болници” 1915. године у време епидемије пегавог тифуса, пише Политика

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

2020-05-24 12:34:30

Из књиге „Кошаре и Паштрик – српски Термопили“, аутора генерал-пуковника Небојше Павковића и контраадмирала Бошка Антића, која је у припреми за штампу

Странкиње о српском војнику у Великом рату

2020-05-24 05:37:11

Сведочења „туђинки” о готово митској снази и праведном циљу наших војника, сабрана у књизи, доказ су о непристрасном и искреном виђењу српског ратног страдалништва

РТ: Миса за нацистичке убице у Сарајеву: Токсична мешавина ревизионизма  Другог светског рата и модерне политике

2020-05-16 09:35:55

Амбасада САД: "Као што смо управо обележили Дан победе над фашизмом, сви се морамо фокусирати на праве вредности демократије, помирења и међурелигијског дијалога."

РТ: Западни медији забринути „зашто коронавирус није убио више Руса“

2020-05-15 10:09:35

Изгледа да су амерички и друди сродни медији фрустрирани што пандемија није усмртила довољно Руса, па тврде да је број смртних случајева већи, упркос недостатку доказа, док се...

Зашто Јапан није напао СССР у Другом светском рату?

2020-05-11 07:38:06

Москва би била у великом проблему да је Токио 1941. године кренуо у офанзиву и отворио фронт на Истоку. Јапан је, међутим, после тоталног пораза 1939....

Где се Црвена армија борила против нациста после немачке капитулације?

2020-05-10 06:43:17

Док су совјетске трупе јуришале на Берлин део територије Совјетског Савеза је још увек био под немачком окупацијом. „После капитулације нацистичке Немачке наш пук је још пет...

Где су се Совјети, Американци и Британци борили раме уз раме током Другог светског рата?

2020-05-03 08:50:35

И поред тога што су многе заједничке ратне операције западних савезника и СССР-а биле успешне, једна од њих се толико лоше завршила да је покварила њихове...

Битка за Берлин: Велики окршај на самом крају великог рата

2020-05-02 08:37:54

Битка за Берлин је била последња велика војна операција Другог светског рата у Европи. То је поред Стаљинградске битке био један од највећих окршаја у историји човечанства.

Нова Србија у степама Дивљег поља: Историја једне маште

2020-05-01 10:23:51

У првој половини 18. века Србија је пролазила кроз тешка времена: под чизмом Османске империје Срби су били приморани да напусте родна огњишта и преселе се...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Москва

Москва