Ходочашће на Крф

Објављено: 21.10.2018.год.
Фото „Ходочашће на Крф” / Политика


Сањао је крофне. Вруће крофне. Ништа друго, само то. Чак ни тањир на коме су. Један дуг, велики сан о врућим крофнама, о њиховом осветљеном, жутом, зрачном облику, окруженом неким ореолом, о њиховом мирису, о жудњи да и унутрашњошћу уста осети њихов укус… - тек неколико је реченица из романа „Дан шести”, у коме Растко Петровић описује како је као шестогодишњи дечак прешао са српском војском Албанију.

Растко је био само једно од 20.000 пропале деце и голобрадих дечака, према подацима Врховне команде Српске војске, који су се нашли у вихору Првог светског рата. Уочи сукоба, у страху да јој непријатељ кад дође у земљу, не мобилише омладину, Команда је наредила да сви дечаци старији од 12 година крену за војском, „а како то бива у несрећним ратним околностима дечаци и још нестасали младићи делили су судбину војске, неретко без одеће и обуће и најчешће, гладни, поднели су страшне тешкоће. Најгори правац пута (преко Албаније) пао је у део овом несрећном српском подмлатку!”.

„У борби за слободу, Србија је жртвовала најдрагоценије, младост. Залихе своје интелигенције ставила је на жртвеник отаџбине, ђаке и студенте. Али, ти млади људи који су из школских клупа, после само два месеца обуке, кренули у борбу, нису се сматрали жртвама”, бележи у књизи „Ходочашће на Крф”, Љубомир Сарамандић, даље наводећи да се процене о броју учесника у повлачењу преко Албаније разликују, али и да се може претпоставити да је крајем новембра 1915. године на пут кренуло око 220.000 војника и официра и готово исто толико цивила. Међу њима, кроз албански крш и гудуре пробијала се и читава српска држава, краљ, чланови владе… Деца су страховито патила али ти мали хероји успели су да почетком 1916. године угледају море.

Уточиште је било грчко острво Крф, које су Французи окупирали како би имали куда да сместе изгнанике. По доласку распоређени су у транзитне центре, одакле су их после слали у иностранство на лечење и на школовање о чему је бринуло и организовало Министарство просвете у избеглиштву. Школе за српску децу формиране су и на самом Крфу. Ђачке вежбе биле су и дневници и писма родитељима, која су путовала тамо далеко…

„Мили мој оцо, ја сам здрав, ништа не брини. У школи сам добро. Већ сам почео да парлам по мало француски. Када прођем времена и неправилне глаголе, моћи ћу лепо да се споразумевам. Бићемо распоређени у класе по свом знању… Села су им уређена. Овде живимо лепо, само да ме не мори брига за вама и нашима, осећао бих се срећан. Колико ми пута дође да бих плакао, као мало дете, али опет имам наду у Бога и у нашу војску. Дневник водим редовно. Трудим се да опишем цео пут мој од Лазаревца довде. Овде се чују топови од Вердена, као да смо у Србији. Љуби те и поздравља твој син Бата.”

А и министар просвете Љубомир Давидовић, писао је писма са грчког острва. Једно, пуно речи захвалности, послато је 10. маја 1917. године француској влади, али и на још 4.000 адреса француских мајки, које су прихватиле српску децу.

„Ступајући, ојађене душе на ваше тло, наша деца нашла су другу отаџбину која је умела да утре њихове сузе и она се сада ту припремају да би сутра била генерација достојна жртава својих очева. Ви сте учествовали у једном делу, јединственом у историји и ја имам част да Вам у име Владе Краљевине Србије изразим искрену захвалност родитеља осталих у Србији, који ће знајући да су њихова деца заштићена, са више наде носити свој крст патњи”, пише министар Давидовић чији се син јединац није вратио са Кајмакчалана.

Олга Јанковић, Политика

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Мушка Марија

2019-11-17 10:25:56

У оно доба када се Савезници нису могли договорити да нам помогну што у људству, муницији и свему осталоме, Краљевина Србија је, крајем 1915, пропала. У...

Битка на Батини

2019-11-09 09:27:34

Пре 75 година одвијала се најжешћа битка при форсирању Дунава на нашем подручју. Јединице Трећег украјинског фронта и Главног штаба Војводине су херојски јуришали преко ове велике реке, над којом су доминирали висови изнад Батине које је држао неприијатељ. Имао сам част да упознам доста бораца који су учествовали у бици на Батини, а један од њих ми је рекао: “Децо моја, дивне бродове имате данас, а ја сам Дунав на овом месту прешао на вратима од штале".

НАТО агресија на Републику Српску и српски народ током рата у БиХ

2019-10-29 08:20:28

Увод - Бомбардовање Републике Српске (агресија НАТО на РС) које је спроводио НАТО пакт током рата у БиХ, као тема није широко присутна у домаћој, а још мање у страној јавности, осим у различитим званичним и незваничним извештајима ОУН, те самог НАТО пакта и у одређеним новинским текстовима, научним радовима и историјским уџбеницима, под различитим именима и различитим тумачењима. У последњих неколико година у РС се обележава дан НАТО бомбардовања РС, а као датум је одређен 9. септембар. О ангажовању НАТО пакта током рата у БиХ не зна се довољно, нити се о томе довољно говори. На западу се „ангажман НАТО пакта“ посматра искључиво са „хуманитарне стране“, као „изнуђена и неопходна мера“ у циљу „спречавања и елиминисања хуманитаране катастрофе“. Мало се говори и пише о односу УНПРОФОР-а – мировних снага УН и самог НАТО пакта који је био врло домимантан у БиХ. Додељени мандат мировних снага УН и изнуђено спровођење тога мандата, супротно основним начелима деловања мировних снага УН, од стране САД, блиско савезништво са НАТО пактом и сврставање снага УН на страну Бошњака и заузимање непријатељског става према Србима и РС, нису радо разматране теме ни у домаћој ни у страној јавности. Ретки су аутори и политичари који агресију НАТО пакта на РС посматрају као предходну фазу агресије НАТО пактан на СРЈ и својеврсну припрему за коначни ударац на српскуе земље. Агресија НАТО пакта на Републику Српску, Србију и српски народ може се посматрати са мноштва аспеката и анализирати и изучавати са становишта многих научних дисциплина. За овај феномен свакако су заинетресване пре свих војна наука, геополитика, затим историја, наука о међународним односима, али и социолошке, психолошке па и медицинске науке. Министарство одбране Србије и Медија центар "Одбрана" су предузели важне кораке у оквиру своје издавачке делатности да кроз едицију РАТНИК расветле многе од набројаних аспеката агресије НАТО против српског народа у целини. У том смилу је и на овогодишњем сајму књига организован трибина под називом „Искустав из одбране током НАТО агресије“ – Памтимо књигом, на којој се на бази чињеница отворено говорило, о различитим аспектима поменуте агресије, са тежиштем на изучавању војних искустава и извлачења различитих поука за будућност, како ради политичког деловања, тако и ради усваршавања војнодоктринарних знања и знања из сфере одбране и безбедности.

Братство по атому од науке до нуклеарке

2019-10-29 07:35:56

У сарадњи с Руском Федерацијом, у Србији ће бити изграђен центар за нуклеарну науку, технологије и иновације. Наша научна заједница ће добити трансфер знања и...

Гулаг: Главни логори совјетског казнено-поправног система

2019-10-27 09:08:33

Систем Гулаг је у Стаљиново доба покривао целу територију СССР-а, од Поларног круга до Казахстана и од западних граница до руског Далеког истока. Данас се на Западу...

Невидљиви командант „операције Слатина”

2019-10-26 08:10:52

Нови заменик министра одбране Русије Јунус Бек Јевкуров био је у делегацији премијера Дмитрија Медведева, али мало ко је препознао специјалца који је пре две деценије заузео аеродром у Приштини

Дејства Дунавске флотиле СССР-а у Београдској операцији

2019-10-19 09:21:55

Пише: Бошко Антић, контраадмирал у пензији У другој половини септембра 1944. године, у току борбених дејстава у Румунији и Бугарској, команда Дунавске флотиле предузела је више...

Српски и руски шпијун у акцији: Како су Бранко Вукелић и Рихард Зорге спасли Москву

2019-10-17 07:51:34

Информација да Јапан неће напасти Совјетски Савез била је пресудна да се делови Црвене армије повуку и помогну у одбрани

РТ: Критичари бесни на добитника Нобелове награде Петера Хандкеа јер „негира геноцид“, али сматрају да је бити нацист сасвим у реду

2019-10-14 16:35:38

Ове године Нобелова награда за књижевност припала је Петeру Хандкеу, драмском писцу са неупитним књижевним остварењима. Међутим, случајно се десило да његов политички став противречи западном...

Солунац Велин и регент Александар

2019-10-13 08:04:09

Данима је Велин седео у ћелији пун гнева, размишљајући како ће његови кући мислити да је погинуо. Онда се сетио да напише писмо престолонаследнику Александру. Написао му је и представио се ко је, описао целу ситуацију која га је снашла, са молбом да му помогне и ослободи га. Писмо је послао кришом п

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: