Зашто не треба да се покоравамо узурпатору

Објављено: 20.10.2018.год.
фото: AFP 2018, Ozan Kose / pravoslavie.ru


Цариградска патријаршија је вратила канонско звање“ вођама двају украјинских расколничких групација: „патријарху“ Филарету и „архиепископу“ Макарију. Шта то значи? Објашњава богослов и публициста Сергеј Худијев.

Уколико се начини аналогија с државом, поступци Фанара представљају државни преврат уз ангажовање спољашњих снага (и под њиховим притиском).

Замислите конфедерацију са 15 равноправних лидера од којих је сваки суверен на својој територији, а питања која се тичу свих решавају заједнички. Сад замислите да се један лидер конфедерације прогласи за апсолутног диктатора који, кад су остали у питању, може да ради све што хоће, а они немају никакво право гласа. Управо то се дешава на наше очи.

Патријарх Вартоломеј се прогласио „првим без једнаких“, а затим је понадавши се да то није само звучна титула, почео демонстративно да поступа као апсолутни диктатор који може да доноси одлуке које се тичу других Помесних Цркава без икаквог договора с њима, па чак и против њихове јасно изражене воље.

Аналогија с претензијама средњовековних папа не само да се даје у алузијама, већ се и директно спроводи, и то не чине само критичари Фанара, већ и његове присталице. На пример, у чланку богослова Цариградске патријаршије Елпидофора Ламбринијадиса „Одговор на став Московске патријаршије у вези с првенством у Васељенској Цркви“ тврди се да је „дуго времена у историји Цркве првојерарх био римски епископ. Касније, кад је евхаристијско општење с Римом прекинуто, канонски првојерарх Православне Цркве постаје Архиепископ цариградски“. Односно, Патријарх цариградски заправо долази на место папе с којим је „прекинуто општење“.

    

Али само ово општење је управо и прекинуто због тога што су православци одбили претензије папа на апсолутну власт у Цркви – управо оне претензије које сад износи патријарх Вартоломеј. Ако признамо тезу коју је објавио Цариград – да Васељенска Црква треба да има првојерарха – чини се да претензије римског папе имају много више основа и остаје потпуно нејасно зашто треба да се покоримо сумњивој копији папства ако постоји много убедљивији оригинал. И зашто се онда сам Цариград не покорава Риму?

Истаћи ћемо притом да сам римски папа обично избегава тако грубе поступке.

Претензије Цариграда изгледају неубедљиво и због тога што је дуго времена признавао канонска права Московске патријаршије – и признавао је митрополита Онуфрија за јединог законитог поглавара Цркве у Украјини.

И овде долазимо до проблема који највише пада у очи, а везан је за поступке Фанара – то је етички проблем.

На чију молбу је Фанар започео процес давања аутокефалије? На молбу световних власти Украјине, што је отворено речено. Да ли је то умесно с канонске тачке гледишта? Како се црквена заједница може оснивати на молбу световних власти коју у већој мери представљају неправославни људи? Како људи који уопште не припадају Цркви – чак ни формално – могу оснивати црквене структуре? То је потпуни апсурд с црквене тачке гледишта. Али је апсурд и с тачке гледишта световних закона – формално Украјина је демократска световна држава која не може да се меша у послове верских заједница.

Да ли човек који учествује у грубом безакоњу – и са црквене, и са грађанске тачке гледишта – може претендовати на улогу првојерарха целог православног света?

И ово безакоње не представља само кршење неких формалности. У њему постоји конкретна оштећена страна. То је Украјинска Црква на челу с митрополитом Онуфријем којег је патријарх Вартоломеј донедавно признавао – а сад је престао да га признаје. Световне власти не крију да је њихов циљ да изврше притисак на УПЦ (МП) коју је председник Порошенко назвао „пипцима непријатеља“, помоћник министра унутрашњих послова Зорјан Шкирјак „вампирима који треба да бришу из украјинске земље“ или, као што је сасвим недавно изјавио министар иностраних послова Украјине Павел Климкин, да „Московска патријаршија уопште нема шта да тражи у Украјини, зато што је то канонска територија Васељенске патријаршије, а УПЦ МП је с историјске тачке гледишта основана уз кршење канона и представља резултат узурпације.“ Повици „доле московски поп“, фантастичне оптужбе за прављење „магацина оружја“ или директни позиви на убиства (каквих има, на пример, на сајту „миротворац“) представљају део атмосфере мржње и прогона у којој живи Црква у Украјини.

 

    

И Цариградска патријаршија је недвосмислено стала на страну прогонитеља Цркве. Како се савезник прогонитеља Цркве може сматрати пастирем – а да не говоримо о томе да се признаје за првојерарха целог светског православља?

Добијање „томоса“ ће, као што је потпуно очигледно, изазвати талас прерасподеле црквене имовине – расколници стално и отворено говоре о жељи да запоседну Кијевску лавру, а и обични храмови ће се новоствореној фанарској структури предавати по истој шеми која је већ добро разрађена приликом запоседања храмова од стране „Кијевске патријаршије“ – уз ангажовање насилника из „десничарског сектора“.

Свака прерасподела својине кад се група А истерује из просторија и кад се оне предају групи Б представља тежак и ружан конфликт. Тим пре кад просторије имају важан симболички значај. Кад држава не може да изврши своје обавезе и да одржи ред, као што је то било у Русији почетком 1990-их година или данас у Украјини, и кад се сукоби решавају уз примену недржавног насиља, апсурдна ситуација у потпуности измиче контроли. Кад је сцена пуна насилника који отворено и без оспоравања државе желе смрт члановима групе А, насиље, које авај, већ постоји, поприма велике размере.

У овој ситуацији спровођење пројекта аутокефалности, који ће неизбежно довести до добро познатих последица, значи пружање подршке масовном насиља против Цркве и придруживање насилницма.

Односно, овде се више не ради само о узурпатору – него о узурпатору који већ користи могућности које су му на располагању како би нанео штету Цркви и помогао њеним прогонитељима.

 

    

То је врло жалосна ситуација и било би бесмислено умањивати степен њене озбиљности, а рећи ћемо отворено и трагичности. Али знамо да врата пакла неће савладати Цркву, а још мање ће је савладати Порошенко, Бајден или патријарх Вартоломеј.

 

Кад неки човек претендује на духовну власт над вама ви га можете или прихватити или одбацити. А прихватање власти човека као што је патријарх Вартоломеј било би врло погрешно. Као што је рекао апостол, „купљени сте скупо, не будите робови људима“ (1 Кор. 7:23).

Сергеј Худијев
Са руског Марина Тодић
Православље и свет


Кључне речи:

Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Пропагандни НАТО видео о Косову скрива неке непријатне истине

2019-11-20 21:08:20

"Сукоб је створио тешку хуманитарну кризу, претио је стабилности и безбедности региона, па је и интервенција НАТО-а била неопходна"

РТ: Ових дана сви су амерички савезници, што показује колико такви савези заиста мало значе

2019-11-19 07:40:31

"Али, ако је и тако, и Русија, и Србија, и ниједна од тих земаља никада није добила статус `савезника САД-а`"

Мушка Марија

2019-11-17 10:25:56

У оно доба када се Савезници нису могли договорити да нам помогну што у људству, муницији и свему осталоме, Краљевина Србија је, крајем 1915, пропала. У...

Битка на Батини

2019-11-09 09:27:34

Пре 75 година одвијала се најжешћа битка при форсирању Дунава на нашем подручју. Јединице Трећег украјинског фронта и Главног штаба Војводине су херојски јуришали преко ове велике реке, над којом су доминирали висови изнад Батине које је држао неприијатељ. Имао сам част да упознам доста бораца који су учествовали у бици на Батини, а један од њих ми је рекао: “Децо моја, дивне бродове имате данас, а ја сам Дунав на овом месту прешао на вратима од штале".

НАТО агресија на Републику Српску и српски народ током рата у БиХ

2019-10-29 08:20:28

Увод - Бомбардовање Републике Српске (агресија НАТО на РС) које је спроводио НАТО пакт током рата у БиХ, као тема није широко присутна у домаћој, а још мање у страној јавности, осим у различитим званичним и незваничним извештајима ОУН, те самог НАТО пакта и у одређеним новинским текстовима, научним радовима и историјским уџбеницима, под различитим именима и различитим тумачењима. У последњих неколико година у РС се обележава дан НАТО бомбардовања РС, а као датум је одређен 9. септембар. О ангажовању НАТО пакта током рата у БиХ не зна се довољно, нити се о томе довољно говори. На западу се „ангажман НАТО пакта“ посматра искључиво са „хуманитарне стране“, као „изнуђена и неопходна мера“ у циљу „спречавања и елиминисања хуманитаране катастрофе“. Мало се говори и пише о односу УНПРОФОР-а – мировних снага УН и самог НАТО пакта који је био врло домимантан у БиХ. Додељени мандат мировних снага УН и изнуђено спровођење тога мандата, супротно основним начелима деловања мировних снага УН, од стране САД, блиско савезништво са НАТО пактом и сврставање снага УН на страну Бошњака и заузимање непријатељског става према Србима и РС, нису радо разматране теме ни у домаћој ни у страној јавности. Ретки су аутори и политичари који агресију НАТО пакта на РС посматрају као предходну фазу агресије НАТО пактан на СРЈ и својеврсну припрему за коначни ударац на српскуе земље. Агресија НАТО пакта на Републику Српску, Србију и српски народ може се посматрати са мноштва аспеката и анализирати и изучавати са становишта многих научних дисциплина. За овај феномен свакако су заинетресване пре свих војна наука, геополитика, затим историја, наука о међународним односима, али и социолошке, психолошке па и медицинске науке. Министарство одбране Србије и Медија центар "Одбрана" су предузели важне кораке у оквиру своје издавачке делатности да кроз едицију РАТНИК расветле многе од набројаних аспеката агресије НАТО против српског народа у целини. У том смилу је и на овогодишњем сајму књига организован трибина под називом „Искустав из одбране током НАТО агресије“ – Памтимо књигом, на којој се на бази чињеница отворено говорило, о различитим аспектима поменуте агресије, са тежиштем на изучавању војних искустава и извлачења различитих поука за будућност, како ради политичког деловања, тако и ради усваршавања војнодоктринарних знања и знања из сфере одбране и безбедности.

Братство по атому од науке до нуклеарке

2019-10-29 07:35:56

У сарадњи с Руском Федерацијом, у Србији ће бити изграђен центар за нуклеарну науку, технологије и иновације. Наша научна заједница ће добити трансфер знања и...

Гулаг: Главни логори совјетског казнено-поправног система

2019-10-27 09:08:33

Систем Гулаг је у Стаљиново доба покривао целу територију СССР-а, од Поларног круга до Казахстана и од западних граница до руског Далеког истока. Данас се на Западу...

Невидљиви командант „операције Слатина”

2019-10-26 08:10:52

Нови заменик министра одбране Русије Јунус Бек Јевкуров био је у делегацији премијера Дмитрија Медведева, али мало ко је препознао специјалца који је пре две деценије заузео аеродром у Приштини

Дејства Дунавске флотиле СССР-а у Београдској операцији

2019-10-19 09:21:55

Пише: Бошко Антић, контраадмирал у пензији У другој половини септембра 1944. године, у току борбених дејстава у Румунији и Бугарској, команда Дунавске флотиле предузела је више...

Српски и руски шпијун у акцији: Како су Бранко Вукелић и Рихард Зорге спасли Москву

2019-10-17 07:51:34

Информација да Јапан неће напасти Совјетски Савез била је пресудна да се делови Црвене армије повуку и помогну у одбрани

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: