Како је Руска православна црква преживела 70 година атеизма у Совјетском Савезу

Објављено: 20.10.2018.год.
фото: Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ)/Московски дом фотографије / russiainphoto.ru / Russia beyond


У СССР-у је убијено или ухапшено неколико хиљада свештеника, али је Руска православна црква ипак успела да постигне компромисе са окрутним совјетским лидерима и преживи тешке године комунизма.

Руска Империја је ушла у 20. век као највећа православна земља на свету. Према попису из 1897. године, од укупно 125 милиона становника, 90 милиона су били православни хришћани. Тада је у Русији било око 50.000 цркава.

 

Храм Рођења Христовог. Фотографија из 1900–1915 .

Са друге стране, руска црква је стално имала проблеме. Од 1721. године није имала свог патријарха и потчињавала се Светом синоду који је фактички представљао државни орган.

Део интелигенције је критиковао цркву за зависност од државе и тобожњу летаргију. Нека духовна лица су делила то мишљење. „У нама није било духовног огња. Како смо могли да загрејемо душе других, кад ни наше душе нису биле загрејане?”, забележио је митрополит Венијамин у својим мемоарима.

Свети Тихон (Белавин), патријарх Московски и целе Русије. Снимак из 1920-их.

После Фебруарске револуције 1917. године, када је монархија срушена, чинило се да ће православље доживети реформу. После скоро 200 година помесни сабор православне цркве је обновио патријархат и изабрао патријарха московског и целе Русије. Требало је да патријарх Тихон стане на чело свих православних Руса, али су времена била тешка, поготово за Цркву. У новембру исте године револуција је отворила пут антирелигијској комунистичкој политици у Русији.

„Клањање било каквом богу је идеолошка некрофилија”, писао је Максиму Горком лидер бољшевика Владимир Лењин. У октобру 1917. године на власт су дошли бољшевици, радикални атеисти и марксисти. Главни део њиховог политичког програма било је уништавање сваке религије, укључујући и православље.

Бољшевици, међутим, никада нису потпуно забранили цркву, него су је „само” угњетавали. За почетак су одузели свештеницима право гласања и затворили неколико манастира и храмова.

Патријарх Тихон се 1918. године супротставио власти осудивши „безбожнике”. Није се директно обратио власти, него је осудио оне „моћнике који су обећали да ће успоставити правду и истину, а демонстрирају само насиље ка свему, а поготово према светој Православној цркви”.

Лењин је 1922. године наредио да се конфискује црквена имовина у целој Русији у циљу помоћи гладнима. Насилно одузимање имовине изазвало је конфликте. Како наводи историчар Алексеј Беглов, стрељано је око 200 свештеника и других људи који су штитили цркве. Бољшевици су ухапсили патријарха Тихона. Он је са њима био у конфликту све до своје смрти 1925. године.

Током 1920-их и 1930-их држава је и даље водила „крсташке ратове“ против цркве. Однос према религији био је суров. Према совјетском закону, грађанима је било дозвољено да верују, али не и да промовишу своја убеђења, док је у исто време антирелигијска пропаганда била легална и широко распрострањена.

Савез милитантних безбожника, основан 1925. године, користио је сва доступна средства, укључујући предавања, новине и филмове, како би становнике Совјетског Савеза информисао о томе да је религија штетно наслеђе прошлости. До 1941. године Савез је бројао око 3,5 милиона чланова. То је било и више од пропаганде – током 1930-их је репресирано најмање 100.000 људи, осуђених за случајеве који имају везе са црквом, пише Андреј Беглов.

1943.г.

Велики отаџбински рат је променио став Јосифа Стаљина према Православној цркви. После Стаљиновог сусрета са митрополитима 1943. године дозвољено им је да изаберу новог патријарха уз подршку и финансирање из државног буџета, а верницима је дозвољено да обележавају Вскрс, Божић и друге празнике. Тако је Стаљин поново легализовао православље.

Сергиј (Старогородски)

Али то није било совјетско просветљење, него само успостављање баланса између предности и недостатака „црквене политике“.

Председник САД Френклин Рузвелт је 1941-1942. године поручио Стаљину да становницима СССР-а мора омогућити више верских слобода. Ако то не учини, Америка ће ускратити своју економску и војну помоћ у ратно време.

У међувремену су Немци отварали цркве на окупираним територијама, како би придобили поверење православних верника. Стаљин је схватио да ће поновно рушење цркава упропастити ауторитет совјетске власти, па му се чинило као добро решење да извојује победу у рату науштрб пропаганде атеизма. Осим тога, нови патријарх Сергеј био је одан властима. „Доказаћемо да најпобожнији православни верник може бити лојалан грађанин СССР-а”, – писао је он.

Однос према цркви променио се након Стаљинове смрти 1953. године. Нови совјетски лидер Никита Хрушчов спроводио је од 1958. до 1965. године нову антирелигијску политику. Међутим, времена нису била тако окрутна као пре рата. Историчар Владислав Ципин је писао да је у новом таласу репресија било веома мало хапшења, а да крвопролића није било уопште. Углавном се радило о економским питањима. На пример, држава је подигла порез на име пружања подршке цркви. Православље је и то преживело.

Генерални секретар ЦК КПСС Михаил Горбачов и Патријарх Московски и целе Русије Пимен за време сусрета поводом 1000-годишњице од примања хришћанства у Русији.

Наредних 20 година црква је живела у сенци, скоро без помоћи, али и без прогона. Совјетски верници су могли да посећују храмове, али то није било „пожељно“. Ситуација се променила када је на чело ЦК КПСС дошао Михаил Горбачов (на власти од 1985. до 1991.).

Иако је био атеиста, Горбачов је за време перестројке дозволио верницима да врше верске обреде, а 1988. године је одобрио свенародно обележавање хиљадугодишњице хришћанства у Русији. Влада је 1991. године донела закон о верским слободама којим су поништена сва совјетска ограничења. Ближило се ново столеће, а са њим и ново доба у историји руског православља.

Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Ових дана сви су амерички савезници, што показује колико такви савези заиста мало значе

2019-11-19 07:40:31

Али, ако је тако, и Русија, и Србија, и ниједна од тих земаља никада није добила статус "савезника САД-а"

Мушка Марија

2019-11-17 10:25:56

У оно доба када се Савезници нису могли договорити да нам помогну што у људству, муницији и свему осталоме, Краљевина Србија је, крајем 1915, пропала. У...

Битка на Батини

2019-11-09 09:27:34

Пре 75 година одвијала се најжешћа битка при форсирању Дунава на нашем подручју. Јединице Трећег украјинског фронта и Главног штаба Војводине су херојски јуришали преко ове велике реке, над којом су доминирали висови изнад Батине које је држао неприијатељ. Имао сам част да упознам доста бораца који су учествовали у бици на Батини, а један од њих ми је рекао: “Децо моја, дивне бродове имате данас, а ја сам Дунав на овом месту прешао на вратима од штале".

НАТО агресија на Републику Српску и српски народ током рата у БиХ

2019-10-29 08:20:28

Увод - Бомбардовање Републике Српске (агресија НАТО на РС) које је спроводио НАТО пакт током рата у БиХ, као тема није широко присутна у домаћој, а још мање у страној јавности, осим у различитим званичним и незваничним извештајима ОУН, те самог НАТО пакта и у одређеним новинским текстовима, научним радовима и историјским уџбеницима, под различитим именима и различитим тумачењима. У последњих неколико година у РС се обележава дан НАТО бомбардовања РС, а као датум је одређен 9. септембар. О ангажовању НАТО пакта током рата у БиХ не зна се довољно, нити се о томе довољно говори. На западу се „ангажман НАТО пакта“ посматра искључиво са „хуманитарне стране“, као „изнуђена и неопходна мера“ у циљу „спречавања и елиминисања хуманитаране катастрофе“. Мало се говори и пише о односу УНПРОФОР-а – мировних снага УН и самог НАТО пакта који је био врло домимантан у БиХ. Додељени мандат мировних снага УН и изнуђено спровођење тога мандата, супротно основним начелима деловања мировних снага УН, од стране САД, блиско савезништво са НАТО пактом и сврставање снага УН на страну Бошњака и заузимање непријатељског става према Србима и РС, нису радо разматране теме ни у домаћој ни у страној јавности. Ретки су аутори и политичари који агресију НАТО пакта на РС посматрају као предходну фазу агресије НАТО пактан на СРЈ и својеврсну припрему за коначни ударац на српскуе земље. Агресија НАТО пакта на Републику Српску, Србију и српски народ може се посматрати са мноштва аспеката и анализирати и изучавати са становишта многих научних дисциплина. За овај феномен свакако су заинетресване пре свих војна наука, геополитика, затим историја, наука о међународним односима, али и социолошке, психолошке па и медицинске науке. Министарство одбране Србије и Медија центар "Одбрана" су предузели важне кораке у оквиру своје издавачке делатности да кроз едицију РАТНИК расветле многе од набројаних аспеката агресије НАТО против српског народа у целини. У том смилу је и на овогодишњем сајму књига организован трибина под називом „Искустав из одбране током НАТО агресије“ – Памтимо књигом, на којој се на бази чињеница отворено говорило, о различитим аспектима поменуте агресије, са тежиштем на изучавању војних искустава и извлачења различитих поука за будућност, како ради политичког деловања, тако и ради усваршавања војнодоктринарних знања и знања из сфере одбране и безбедности.

Братство по атому од науке до нуклеарке

2019-10-29 07:35:56

У сарадњи с Руском Федерацијом, у Србији ће бити изграђен центар за нуклеарну науку, технологије и иновације. Наша научна заједница ће добити трансфер знања и...

Гулаг: Главни логори совјетског казнено-поправног система

2019-10-27 09:08:33

Систем Гулаг је у Стаљиново доба покривао целу територију СССР-а, од Поларног круга до Казахстана и од западних граница до руског Далеког истока. Данас се на Западу...

Невидљиви командант „операције Слатина”

2019-10-26 08:10:52

Нови заменик министра одбране Русије Јунус Бек Јевкуров био је у делегацији премијера Дмитрија Медведева, али мало ко је препознао специјалца који је пре две деценије заузео аеродром у Приштини

Дејства Дунавске флотиле СССР-а у Београдској операцији

2019-10-19 09:21:55

Пише: Бошко Антић, контраадмирал у пензији У другој половини септембра 1944. године, у току борбених дејстава у Румунији и Бугарској, команда Дунавске флотиле предузела је више...

Српски и руски шпијун у акцији: Како су Бранко Вукелић и Рихард Зорге спасли Москву

2019-10-17 07:51:34

Информација да Јапан неће напасти Совјетски Савез била је пресудна да се делови Црвене армије повуку и помогну у одбрани

РТ: Критичари бесни на добитника Нобелове награде Петера Хандкеа јер „негира геноцид“, али сматрају да је бити нацист сасвим у реду

2019-10-14 16:35:38

Ове године Нобелова награда за књижевност припала је Петeру Хандкеу, драмском писцу са неупитним књижевним остварењима. Међутим, случајно се десило да његов политички став противречи западном...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: