Кубура и љути руж за Хајдук Вељка

Објављено: 16.10.2018.год.
Аутор: Војислава Беца Танурџић / Новости

Чучук Стана је опевана у народним песмама као супруга Хајдук Вељка, који је због ње "изгубио главу", али и као жена војник која је четири пута рањавана у име слободе Србије


Стана је рођена око 1795. године у селу Сиколе, код Неготина. Отац је желео да она и њене две сестре, током школовања у Белој Цркви, носе мушку одећу, јер је породица патила за наследником. Брат Михајло стигао је много касније, али Стана ни тада, нити икада касније, није скинула то одело. Можда је баш оно одредило судбину наше хероине. Иако физички нежна, могла је да се претвара да је веома снажна.


Малена, крхка лепотица у мушком оделу, са кубуром и јатаганом сигурно и хитро јахала је коње у неустрашивим походима на Турке. Устаничка Србија с почетка 19. века имала је жену која је пушком баратала као да је рођена ратница. Непогрешиво је погађала сваку мету. Наша Чучук Стана је телом била мања од најмање девојке, а храброшћу већа од најхрабрије свога доба. Због своје сићушности, добила је надимак Чучук, а приче о величини њене личности остале су да се преносе са колена на колено. Опевали смо је у народним песмама као супругу Хајдук Вељка, који је због ње "изгубио главу", али и као жену војника четири пута рањавању у име слободе Србије, једном чак и турским јатаганом у потиљак.

Девојка са Дели Јована била је увек корак испред других. Писмена и продуховљена у времену у којем то није полазило за руком ни мушкарцима, а камоли женама, у првој половини 19. века говорила је руски, пољски, румунски и грчки језик. Била је изузетно храбра, и увек је говорила све што мисли, непоколебљива да уради све што науми. Притом, била је заносна лепотица којој је тешко било одолети.

Једна таква "икона" духовне и физичке лепоте није могла да не западне за око прослављеном Хајдук Вељку. Легенда каже да је наш јунак остао без даха када је у његов логор ујахала Чучук Стана и пркосно га питала:

- Господару, зар ови твоји момци не знају Турке убијати, већ девојачке дарове красти?

Док му је причала да су његови хајдуци опљачкали кућу њеног оца на Дели Јовану, а да је међу отетим стварима била чак и девојачка спрема Стане и њених сестара, једна љубав се рађала. Хајдук Вељко је наредио да јој се врати украдено и пред њу ставио гомилу дуката, уз речи:

- Сад сам те даривао, сад си моја.

Није Стана одмах пала на његове речи, али није прошло ни много времена када су она и Хајдук Вељко почели да се састају, од Пореча до Сокобање. Трећу годишњицу брака "прослављали" су на коњима, борећи се против Турака у устаничкој Србији. Причало се да су Неготинску крајину заједнички бранили од непријатеља. Раме уз раме. Као ратни, па тек онда брачни другови.

Иста та ратница је, говоркало се, "патентирала" руж који је стављала да би Хајдук Вељку била још лепша. Црвену љуту папричицу је ситнила у авану, мешала са медом и латицама руже, па када одстоји, наносила на усне да би биле пуне и јарке.

Тешка времена за српски народ, пресудила су љубави Чучук Стане и Хајдук Вељка. Он је погинуо 10. августа 1813. године, када је, иако скрхана од бола, команду преузела његова храбра супруга. Тек када ју је погодио четврти метак, на наговор Вељковог брата Милутина, сишла је са коња и одложила пушку.

У данима које је проводила у избегличким карантинима у Банату, срела је побратима Хајдук Вељка, грчког јунака и политичара Георгакиса Николауа Олимпиоса. Чучук Стана и Капетан Јоргаћ или Мали Ђорђије, како га је назвала, венчали су се три године касније и постали родитељи Милана, Александра и Јевросиме.

Георгакис је наставио да ратује са српским хајдуцима против Турака, све док није настрадао 1821. године. Наша јунакиња је по други пут била удовица, а имала је тек 26. година Колико се само буре и животних вратоломија "улило" у то мало година и обрушило на та малена леђа. Стану је стигла и трагедија да надживи своје синове.

Хероина које су се плашили Турци, истовремено јој се дивећи, преминула је у Атини 1849. године. Жена са четири ратничке ране и ко зна колико духовних, последње године живота је провела у тешком сиромаштву. Тужно је што данас вероватно не бисмо успели да јој пронађемо гроб, јер после ћеркине смрти није имао ко да га чува.

Татјана Лош, Милена Марковић, Новости

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Руски добровољци у бици за Беланицу

2020-07-02 07:46:07

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле напад на „ушанчене“ шиптарске терористе које су добро утврдиле насељени...

РТ: Русија је прешла дуг пут од 1993. године: Путинове уставне промене одражавају потребе ревитализоване државе

2020-07-01 17:26:09

Руски "суперпредседнички" Устав из 1993. године фалсификован је у крви након насилних превирања, у време када је земља била на коленима. Логично је било да ће...

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

2020-06-28 07:49:40

Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!

У сусрет руском референдуму

2020-06-22 08:34:59

Иако се једном дијелу грађана чини да промјене нису суштинске, оне су итекако важне и условљене новим тренутком Русије, државе која поштује и уважава цјелокупну своју прошлост, укључујући и совјетску епоху

Ауторски текст председника Путина за „Нешенeл интерест“

2020-06-20 15:36:11

"За мене и моје вршњаке важно је да наша деца, унуци, праунуци схватају кроз каква су искушења и муке пролазили њихови преци. Како, зашто су успели да преживе и победе? Одакле потиче њихова истинска гвоздена снага воље која је чудила и одушевљавала цео свет? Да, они су бранили свој дом, децу, породицу. Али све их је обједињавала љубав према домовини, према отаџбини. Овај дубоки, лични осећај у потпуности се огледа у самој суштини нашег народа и постао је један од најважнијих у својој херојској, жртвеној борби против нациста."

Како је најезда Монгола подстакла Русе да се уједине и формирају руску државу

2020-06-20 10:56:17

Немојте мислити да су Монголи и Татари извршили инвазију на Русију као јединствену државу. Русија се фактички и формирала као држава захваљујући тој најезди, тј. пружајући...

Први дан мира, 10. јун 1999. године: Из Ратног дневника команданта Треће армије генерал-пуковника Небојше павковића

2020-06-10 21:01:56

Ко је победио, а ко изгубио? (Командно место „Кишница“, 0.40 часова) Генерал Лазаревић се спрема да се врати на Командно место „Кишница“, али сам га одвратио од те намере. Није било разлога, јер су везе преусмерене у кућу где се налазимо. Хоћу да сачекам да се неко јави из ШВК и саопшти о потписаном Споразуму. Најважнија питања односе се на Трећу армију и Приштински корпус и ми смо носиоци извлачења јединица са Косова и Метохије. У 0.50 часова стиже телеграм – наређење из ШВК. Очекивао сам текст потписаног Споразума, или бар изводе који се односе на обавезе Команде Армије и тумачење најважнијих одредби. Међутим, стиже наређење. У преамбули је информација да је потписан Војнотехнички споразум који нас обавезује на прекид свих врста непријатељстава. Команди Армије наређује се: (1) Да одмах забрани отварање ватре из свих врста наоружања, како се не би створио повод да до званичне обуставе бомбардовања, која ће уследити отпочињањем повлачења јединица са Косова и Метохије у току 10. јуна 1999. године трпимо непотребне губитке и да се не дозволи да злочиначка авијација нађе повода да и даље дејствује по распореду наших јединица; (2) Да се ватра може отварати само по циљевима на земљи, у случају директног напада и угрожавања живота припадника наших јединица. На авионе, за које је добијено обећање да ће само летети, али не и дејствовати, не отварати ватру, сем у случају њиховог дејства; (3) Преговарачка страна је преузела обавезу да ће предузети њима познате мере код ОВК и пренети им истоветну забрану. У напомени је написано да потписани Споразум ступа на снагу са тренутком потписивања (9. јуна 1999. године), а објављивање обустављања бомбардовања извршиће се након проверљивог отпочињања извлачења наших снага са Косова и Метохије, које ће, према постојећим плановима, отпочети око 12.00 часова 10. јуна 1999. године.

Живела Србија

2020-06-07 17:51:25

Мали Тома се у лагеру обесио чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато: „Живела моја отаџбина Србија”

Срби на северу Африке учили француски

2020-06-06 07:38:38

У фонду старе и ретке књиге Народне библиотеке из Пожеге недавно је, у оквиру обраде тих наслова, уочена једна изузетна: „Француско-српски речник”, штампан у време Великог...

Херојска смрт „генерала свих генерала“: Из Ратног дневника команданта Треће армије

2020-06-02 06:58:28

"Храбар и поносан војник, пркосио је НАТО авијацији да би подигао борбени морал припадницима ПВО и херојски дао живот за отаџину на првој борбеној линији"

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: