Први војник први гине: Подсећање на подморничара Крсту Ђуровића

Објављено: 14.10.2018.год.
Крсто Ђуровић (десно) са Николом Видаковићем (лево ) и Бруном Грубером (у средини) на подморници


приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији

У првом борбеном реду погинуо је командант Војнопоморског сектора Бока капетан бојног брода Крсто Ђуровић. Тог дана сазнао је да је ванредно унапређен у чин контраадмирала „за изузетно држање и поступање у извршењу борбених задатака од посебног значаја за оружане снаге и одбрану земље, као и за успешно камандовање и руковођење, иницијативу и личну храброст“. Очински је чувао животе својих људи у борбама на овом фронту, а пао је као прва жртва јединица којима је успешно командовао.

Крсто је био референт за оперативно – наставне послове у  88. дивизиону подморница и командант резервне посаде подморнице П-831 “Сава”.


Савезни секретаријат народне обране саопштио је да је 5. септембра 1991. у 15.15  часова на ширем подручју аеродрома Чилипи, у висини села Поповићи,  погођен и оборен хеликоптер газела у којем су се налазили генерал-потпуковник Јеврем Цокић и капетан бојног брода Крсто Ђуровић. Том приликом тешко је озлеђен капетан бојног брода КрстоЂуровић који је од задобивених рана преминуо. Генерал-потпуковник Јеврем Цокић и чланови посаде капетан Нервин Тобунчић, пилот и водник прве класе, и Илија Радуловић, копилот, озлеђени су и ван животне опасности су.

Породици премунулог капетана бојног брида Крсте Ђуровића изразе саучешћа упутио је савезни секретар за народну одбрану генерал армије Вељко Кадијевић. 

Породици и Команди Војнопоморског сектора Бока стижу телеграми саучешћа из Херцег Новог,  целе Црне Горе и из других крајева земље.

Чувао своје борце

Колико јуче Крсто је изјавио новинарима да Сектор којим командује беспрекорно извршава све задатке више команде, као и то да међу припадницима овог Сектора нема погинулих.

Тај високи Црногорац, рођен на Цетињу 1940. године, деловао је мирно и сталожено и само два дана пре смрти на вест коју је, као и обично лажно,  објавио хрватски радио о његовом „смењивању”  одговорио ми  jе када сам га телефоном о том обавестио: „Само нека они мене љуте”.

У „Народној армији“, објављен је текст под насловом „Капетан бојног брода Крсто Ђуровић - У ПРВОМ БОРБЕНОМ РЕДУ“, у коме, између осталог стоји:

Стручан и марљив, храбар и одговоран, хуманиста и патриота, командант Ђуровић је блиставо водио операцију разбијања јаких и изузетно агресивних неонацистичких снага хрватске солдетеске на правцу Превлака–Дубровник, сматрајући да нема право да из штаба руководи борбама и бојевима својих морнара и војника, већ да мора бити са трупама, у првом борбеном реду, тамо где се јуриша и побеђује, уз ризик да се изгуби живот. Он је и тај ризик, надахнут примерима чојства и јунаштва из историје своје домовине, васпитан на подвигу хероја Спасића и Машере, ношен командантском и личном храброшћу, с достојанством која пристоји човеку што држи до сопственог образа, традиције народа и угледа официрске професије – спремно понео. И погинуо усред оружаног окршаја, надгледајући из хеликоптера стрељачки строј својих бораца понетих јуришима према Дубровнику.

Као мудар и приципијелан преговарач, дуго је покушавао да са челницима Дубровника нађе језик договора зарад очувања мира пред насртајима усташких оружаних формација, пре свега, пред злогласном 'црном легијом' и 'гардистима', који су угрожавали слободу бокељских слободара. Истовремено је енергично чистио штабове својих јединица на копну и мору од издајника и колебљиваца, јачајући морал и одржавајући борбену готовост на највишем нивоу. У операцији којом је сјајно данима руководио одбио је непријатеља од војних објеката и направио дубок продор на запад, осокољен храброшћу и оданошћу своји сабораца и љубављу и поштовањем народа. Очински је чувао животе својих војника и старешина и остаће у историји овог злосрећног рата да је пао као прва жртва јединица којима је поуздано и самопрегорно командовао.»

Зрачећи људским квалитетима и резултатима рада, Крсто Ђуровић је управо требало да понесе заслужене адмиралске ознаке. Јуначка смрт на ратном задатку онемогућила га је у томе. Свеједно, он је снагом и лепотом свог последњег животног чина потврдио да је био адмирал части и угледа, пример онима који су га ожалили,  који ће га следити. Посмртно унапређење то би само потврдило и поспешило улазак  његовог примера у легенду ЈНА и њене Ратнем орнарице.

Погинуо на фронту

Сјајно је руководио операцијама на свом делу ратишта,  заштитио је своје војне објекте, потиснуо непријатеља према западу и сачувао животе својих људи. Нажалост, свој живот није сачувао: погинуо је на фронту,  на коме се нашао у хеликиоптеру вршећи командантско извиђање. Хтео је Крсто да све има у својим рукама,  да зна тачно распоред непријатеља, да уочи његове слабости и то искористи у циљу очувања сваког живота у својим јединицама.

На мој предлог одржана је комеморација у Сектору заменика начелника Генералштаба за Ратну морнарицу, за коју сам написао говор: 

„Окупили смо се да одамо пошту погинулом капетану бојног брода Крсти Ђуровићу, команданту Војнопоморског сектора Бока, који је погинуо  5. октобра извршавајући задатак са групом старешина.

Сви смо ми познавали Крсту Ђуровића,  јер смо се са њим сретали током службе у Ратној морнарици.

Обављао је низ дужности у Ратној морнарици – био је укрцан на разарачима,  био је дугогодишњи подморничар, обављао је дужност начелника везе у Команди Војнопоморске области и последње две године је био командант Војнопоморског сектора Бока. Управо се налазио пред одбраном адмиралског рада. Није стигао да теоретски одбрани тај рад, али наш Крсто је свој адмиралски рад одбранио у пракси вешто командујући јединицама свог Сектора,  тако да и поред низа дејстава његове јединице нису имале погинулих,  а сви задаци су успешно извршени . Први војник Бококоторског сектора је и први пао у борби против усташких злочинаца скупљених из свих крајева света.

Иако сви познајемо ово дивног човека,  подсетимо се да је био цењен и омиљен у свим срединама у којима је службовао и радио. У његове вредности смо се многи од нас могли уверити из разговора са његовим потчињеним у Војнопоморском сектору Бока,  из високог јединства у овој јединици.

Иако миран и тих човек,  смогао је снаге да реагује по свим прописима када је покушана издаја у његовој јединици, сасвим ми је озбиљно рекао ‘нека ме они само љуте’, када је хрватски радио јавио да је ухапшен.

Ратна морнарица је много изгубила,  јер нас је један већи део одговорних старешина напустио и чак прешао на другу страну, један део је ‘изненада’ пензионисан,  али све нас то обавезује, па и смрт нашег друга Крсте, на још већи рад и залагање.

Капетан бојног брода Ђуровић ће бити сахрањен сутра у Котору. Ми не можемо присуствовати, али ће нас представљати наши другови који су сада доле на терену.

Нека је слава палом капетану бојног брода Крсти Ђуровићу!”

Испраћајући Ђуровића из Херцег Новог, градоначелник овог града Велимир Ђурђевић, је рекао:  „Остаће записано у историји ратовања да је прва жртва дивизије командант,  а то се могло догодити само старешини у чијем је људском и храбром срцу било места за сваког војника. Сачувао је животе својих војника,  али не и свој. Борба која траје,  наша је заједничка и неће јој бити краја до пораза оних који су насрнули на Југославију и од којих је пао бранећи је. Твоја смрт још више је зближила народ и гарнизон Бока”. Испраћају посмртних остатака капетана бојног брода Крсте Ђуровића присуствовало је више хиљада грађана Херцег Новог.

Велики човек у миру велики и у рату

Крсту Ђуровића сам упознао када смо били на заједничком школовању у Командноштабној академији Ратне морнарице. У класи је импоновао својом висином и сталоженим реаговањем на све што се око њега догађало. Био је најстарији по чину и поштован и од слушалаца и од наставника.

Када се приближио крај школовања и када је већ било јасно да ћу ја бити први по рангу понудили су му да накнадно полаже испите како би то изменили,  јер није се смело дозволити да слушалац из Речне ратне флотиле буде најбољи. И то још најмлађи по чину у класи. Крсто је то одбио и потврдио своје поштење у које ни у току школовања,  ни када сам сазнао за тај покушај, ни касније, никада нисам посумњао. Остали смо пријатељи до краја.

Крсто је био велики човек у миру и остао велики и у рату.

приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији
 
 

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Учитељ који постаде војвода

2018-11-18 17:13:06

Jован С. Стојковић (1875–1920), познатији као војвода Бабунски, био је један од најславнијих старих четника. Основну школу је започео, са закашњењем од две године, у селу...

Сећања руског добровољца на рат 90-их: Нашао сам Бога у молитвама на српском језику

2018-11-17 23:41:39

Александар Кравченко, козачки атаман, оснивач организације „Косовски фронт“ и сајта Српска.ру у интервјуу за Russia Beyond присећа се рата на територији бивше Југославије и тога како...

Велики Ниш у Великом рату

2018-11-16 08:46:42

Варош на Нишави била је ратна престоница, ту су донете важне одлуке о формирању нове државе, а био је то и први град који је српска војска ослободила након пробоја Солунског фронта

Гробови Солунаца зарасли у шумарку између салаша

2018-11-12 05:10:17

Овде је заборављено и салашарско српско гробље које ће можда бити предмет истраживања археолога који ће се једног дана чудити одакле гробље у тој пустари

Хвала деди на побједи

2018-11-11 07:39:39

После 104 године, породица Савићевић из Ивањице открила податке о свом претку, мајору српске војске, Милану Савићевићу, који је погинуо у бици на Дрини 1914. Подигли му и освештали традиционални споменик крајпуташ. Податке нашли уз помоћ продуценткиње РТС-а, историчара и војног архива.

Дневник официра се вратио у отаџбину

2018-11-10 06:33:06

Војевао је храбро за отаџбину официр Драгољуб Т. Вуковић (1880–1930), а кад битке утихну водио ратни дневник. Бележница је чувана у породици дуго после Драгољубове смрти,...

Биолошки рат против Русије: Пентагон заиграо на последњу карту у циљу очувања глобалне доминације

2018-11-09 19:29:57

На територији бившег СССР-а, Министарство одбране САД активно ради на формирању мреже биолошких лабораторија, у циљу стварања напредних сојева патогених микроорганизама који ће послужити за израду савременог биолошког оружја масовног уништења. Уопште није случајно што се ове лабораторије граде баш на подручју бивших република СССР-а, где су финансијери целог овог пројекта кренули од две кључне тачке: прво, потребно је да се што ближе руској граници, направи мрежа референтних биолошких лабораторија и станица мониторинга одакле се ефективно може управљати стратешким правцима потенцијалног биолошког удара, и друга ништа мање значајна тачка је присуство локалног становништва, које је генетски веома блиско са Русима, и које захваљујући сервилним властодржцима које САД “на овај или онај начин држе у шаци” представља практично неограничен људски ресурс за експериментисање на “живом месу” а све у циљу креирања ултимативног патогена који ће са лица земље збрисати комплетну људску популацију која има било какву ДНК везу са “архетипским непријатељем” САД, тачније са Русима.

Како се идеологија у Русији мењала кроз векове?

2018-11-09 10:20:06

Руски народ је током своје историје пролазио кроз веома тешке периоде. Идеологија и вера у нешто што је узвишеније од опипљиве стварности често су служиле као...

Власт брани и право на сећање

2018-11-05 14:40:16

Забрана преласка државне границе групи српских интелектуалаца је само наставак кампање коју државни органи уз помоћ парадржавних, анонимних структура воде у сусрет обележавању великог јубилеја 100....

Како су у Чачку забрањени ћирилица и шљивовица

2018-11-05 13:06:07

Јула 1916. године окупационе власти у Чачку претресле су књижаре тражећи читанке на ћирилици - без успеха. Два дана касније, у поновљеном претресу, у књижари Миливоја Жиловића...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: