Како је британски краљ Џорџ V издао последњег руског цара?

Објављено: 10.10.2018.год.
Краљ Велике Британије Џорџ V и руски цар Николај II су били браћа од тетке и личили су један на другога. Getty Images / Russia beyond


Последњи руски цар Николај II, кога су бољшевици стрељали заједно са породицом, могао је да избегне тако мрачан крај и да напусти Русију после одрицања од престола у марту 1917. године. Његов брат од тетке, енглески краљ Џорџ V, понудио му је уточиште, али је затим неочекивано повукао своју понуду и касније покушао да сакрије ту чињеницу.

„Убиство [руске царске породице] уздрмало је веру мога оца у урођену пристојност људског рода... Мој отац је лично планирао да га спаси [цара Николаја II] помоћу британске крстарице, али је тај план у извесном смислу блокиран“. То је војвода од Виндзора писао о своме оцу Џорџу V у књизи „Прича о краљу“. Основано је, међутим, мишљење да је Џорџ Пети лично блокирао тај план.

„Енглеска не указује гостопримство док траје рат“

Ситуација у којој се након одрицања од престола нашао цар са породицом после Фебруарске револуције 1917. године била је специфична. Социјалисти који су дошли на власт страховали су да се око цара може распламсати контрареволуција, док либерално настројени парламентарци нису били заинтересовани за радикално заоштравање ситуације и сузбијали су репресије против Николаја II.

Царско Село, Руска империја, цар Николај II (лево) у кућном притвору.

Бивши цар је јасно сагледавао опасност у којој би се нашла његова породица у случају заоштравања тензије у друштву. Због тога је „замолио Привремену владу да остане у својој резиденцији близу Петрограда (Царско Село) све док му деца не прележе мале богиње, а затим да оде у луку Романов (данас Мурманск) и одатле морем отплови у Енглеску“.

Влада је држала Николаја и његову супругу у кућном притвору у Царком Селу, и, како је тврдио тадашњи министар спољних послова Русије Павел Миљуков, подржавала је идеју да се цар пошаље у Велику Британију. Миљуков се обратио амбасадору Велике Британије у Русије серу Џорџу Бјукенену, који је касније пренео спремност Лондона да прихвати Романове и да ће „у ту сврху бити послата крстарица“. Касније, када се крстарица није појавила и цар није отпутовао, Миљуков је питао амбасадора због чега се са тим одуговлачи, а овај му је одговорио да „влада више не инсистира на доласку царске породице у Енглеску“.

То је потврдио и министар правде у Привременој влади и њен будући лидер Александар Керенски. „Влада Енглеске не сматра да је могуће указати гостопримство бившем цару све док траје рат“.

Оптужена руска страна

У мемоарима из 1923. године објављеним под насловом „Моја мисија у Русији“ амбасадор је изнео супротну верзију. „Наша понуда је остала отворена и никада није повучена“, написао је Бјукенен. Он је оптужио руску страну тврдећи да Привремена влада, суочена са опозицијом социјалиста, „није смела да преузме одговорност за одлазак императора и одустала је од своје првобитне намере“.

Сер Џорџ Вилијам Бјукенен, 1915.

Када је Керенски у својим мемоарима 1927. године изјавио супротно, Министарство спољних послова Велике Британије поновило је Бјукененову тврдњу и оптужило бившег руског министра за лаж.

Истина је испливала пет година касније, када је Бјукененова ћерка Меријел објавила своју књигу „Распад империје“. Она је написала да је њен отац у своје мемоаре хтео да унесе и чињеницу да је понуда уточишта анулирана, али је био принуђен да то не чини. „У министарству спољних послова, где је отишао да провери нека документа, речено му је да уколико учини што је намерио, биће оптужен за кршење Закона о државној тајни, и да ће му бити обустављена пензија. Његова прича о обећању британске владе да ће руском императору пружити уточиште у Енглеској намерни је покушај потискивања истинитих чињеница“, написала је она.

„Истините чињенице“ су, по свему судећи биле овакве: „Он [Џорџ V] мора да вас преклиње да пренесете премијеру како из свега што се прича и пише у штампи произилази да ће трајни боравак бившег императора и императорке у овој земљи јако узнемирити јавност и да ће несумњиво угрозити положај краља и краљице, од којих је, како се претпоставља, тај позив и потекао...“ – то је почетком априла 1917. године писао министру спољних послова Велике Британије лорд Стамфордхам, лични секретар Џорџа V.

„Одговорност сносе и једни и други“

 

Краљ Велике Британије Џорџ V (1865 - 1936).

„Џорџ V је био забринут због ескалације нереда међу радницима и јачања социјализма у Великој Британији. Краљ је страховао да ће присуство ’крвавог Николаја’ у Британији угрозити и његов сопствени положај, и касније изазвати рушење монархије“, пише британски историчар Пол Гилберт, позивајући се на надимак који је цар Николај II добио када је 1905. године наредио да се пуца у мирне демонстранте у Санкт Петербургу.

Према Гилбертовој тврдњи, „Краљ Џорџ V јесте био кукавица и није желео да губи нерве и да брине због политичких последица пружања уточишта бившем цару и његовој породици... али су руског цара издали пре свега његови најближи рођаци, друге владе и руски монархисти. Према томе, одговорност треба да сносе све монархије Европе и савезници Русије у Првом светском рату“.

Алексеј Тимофејчев, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Битка на Батини

2019-11-09 09:27:34

Пре 75 година одвијала се најжешћа битка при форсирању Дунава на нашем подручју. Јединице Трећег украјинског фронта и Главног штаба Војводине су херојски јуришали преко ове велике реке, над којом су доминирали висови изнад Батине које је држао неприијатељ. Имао сам част да упознам доста бораца који су учествовали у бици на Батини, а један од њих ми је рекао: “Децо моја, дивне бродове имате данас, а ја сам Дунав на овом месту прешао на вратима од штале".

НАТО агресија на Републику Српску и српски народ током рата у БиХ

2019-10-29 08:20:28

Увод - Бомбардовање Републике Српске (агресија НАТО на РС) које је спроводио НАТО пакт током рата у БиХ, као тема није широко присутна у домаћој, а још мање у страној јавности, осим у различитим званичним и незваничним извештајима ОУН, те самог НАТО пакта и у одређеним новинским текстовима, научним радовима и историјским уџбеницима, под различитим именима и различитим тумачењима. У последњих неколико година у РС се обележава дан НАТО бомбардовања РС, а као датум је одређен 9. септембар. О ангажовању НАТО пакта током рата у БиХ не зна се довољно, нити се о томе довољно говори. На западу се „ангажман НАТО пакта“ посматра искључиво са „хуманитарне стране“, као „изнуђена и неопходна мера“ у циљу „спречавања и елиминисања хуманитаране катастрофе“. Мало се говори и пише о односу УНПРОФОР-а – мировних снага УН и самог НАТО пакта који је био врло домимантан у БиХ. Додељени мандат мировних снага УН и изнуђено спровођење тога мандата, супротно основним начелима деловања мировних снага УН, од стране САД, блиско савезништво са НАТО пактом и сврставање снага УН на страну Бошњака и заузимање непријатељског става према Србима и РС, нису радо разматране теме ни у домаћој ни у страној јавности. Ретки су аутори и политичари који агресију НАТО пакта на РС посматрају као предходну фазу агресије НАТО пактан на СРЈ и својеврсну припрему за коначни ударац на српскуе земље. Агресија НАТО пакта на Републику Српску, Србију и српски народ може се посматрати са мноштва аспеката и анализирати и изучавати са становишта многих научних дисциплина. За овај феномен свакако су заинетресване пре свих војна наука, геополитика, затим историја, наука о међународним односима, али и социолошке, психолошке па и медицинске науке. Министарство одбране Србије и Медија центар "Одбрана" су предузели важне кораке у оквиру своје издавачке делатности да кроз едицију РАТНИК расветле многе од набројаних аспеката агресије НАТО против српског народа у целини. У том смилу је и на овогодишњем сајму књига организован трибина под називом „Искустав из одбране током НАТО агресије“ – Памтимо књигом, на којој се на бази чињеница отворено говорило, о различитим аспектима поменуте агресије, са тежиштем на изучавању војних искустава и извлачења различитих поука за будућност, како ради политичког деловања, тако и ради усваршавања војнодоктринарних знања и знања из сфере одбране и безбедности.

Братство по атому од науке до нуклеарке

2019-10-29 07:35:56

У сарадњи с Руском Федерацијом, у Србији ће бити изграђен центар за нуклеарну науку, технологије и иновације. Наша научна заједница ће добити трансфер знања и...

Гулаг: Главни логори совјетског казнено-поправног система

2019-10-27 09:08:33

Систем Гулаг је у Стаљиново доба покривао целу територију СССР-а, од Поларног круга до Казахстана и од западних граница до руског Далеког истока. Данас се на Западу...

Невидљиви командант „операције Слатина”

2019-10-26 08:10:52

Нови заменик министра одбране Русије Јунус Бек Јевкуров био је у делегацији премијера Дмитрија Медведева, али мало ко је препознао специјалца који је пре две деценије заузео аеродром у Приштини

Дејства Дунавске флотиле СССР-а у Београдској операцији

2019-10-19 09:21:55

Пише: Бошко Антић, контраадмирал у пензији У другој половини септембра 1944. године, у току борбених дејстава у Румунији и Бугарској, команда Дунавске флотиле предузела је више...

Српски и руски шпијун у акцији: Како су Бранко Вукелић и Рихард Зорге спасли Москву

2019-10-17 07:51:34

Информација да Јапан неће напасти Совјетски Савез била је пресудна да се делови Црвене армије повуку и помогну у одбрани

РТ: Критичари бесни на добитника Нобелове награде Петера Хандкеа јер „негира геноцид“, али сматрају да је бити нацист сасвим у реду

2019-10-14 16:35:38

Ове године Нобелова награда за књижевност припала је Петeру Хандкеу, драмском писцу са неупитним књижевним остварењима. Међутим, случајно се десило да његов политички став противречи западном...

Солунац Велин и регент Александар

2019-10-13 08:04:09

Данима је Велин седео у ћелији пун гнева, размишљајући како ће његови кући мислити да је погинуо. Онда се сетио да напише писмо престолонаследнику Александру. Написао му је и представио се ко је, описао целу ситуацију која га је снашла, са молбом да му помогне и ослободи га. Писмо је послао кришом п

Одакле потичу симболи руске монархије?

2019-10-13 07:40:15

Како изгледају инсигније „жезал“ и „держава“ за које је руски цар Иван Грозни веровао да имају лековиту моћ? У завршној церемонији крунисања руског цара монарх је седео...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: