Заборављени тенковски батаљон Руске православне цркве

Објављено: 08.10.2018.год.
фото: © М. Коломиец/«Экспринт», 2003 / Russia beyond


Након свих прича о бољшевичком прогону православне вере, могло би да изненади да је баш у Стаљиново време Руска православна црква имала, ни мање ни више него свој тенковски батаљон. Ради се о славном, али популарној историографији слабо познатом тенковском батаљону „Дмитриј Донски“.

До краја 1943. су Црвена армија и руски народ великим жртвама и епском храброшћу успели да потуку нацистичке завојеваче пред вратима Москве, у рушевинама Стаљинграда, на кршовитом Кавказу, по степама око Курска и другде, и тако разбију илузију хитлероваца о уништењу Совјетског Савеза. Фронт је био стабилизован, али је пут до ослобођења окупираних руских и источноевропских земаља, као и до коначног уништења нацистичког зла био дуг. Управо у то време почиње једна од интересантнијих прича Великог отаџбинског рата – она о настанку тенковског батаљона „Дмитриј Донски“ и његовом ратном путу.

 

Пре свега, када се говори о овој јединственој формацији Црвене армије, важно је истаћи да она представља први пример сарадње између совјетске државе и Руске православне цркве. Црква је од почетка немачке агресије била уз свој народ и помагала је у одбрани руске земље јачањем борбеног духа кроз литургијску и пропагандну делатност, као и хуманитарним радом. Међутим, те активности вршене су на релацији Црква – народ, мимо совјетског државног апарата. Тако је Црква имала и свој фонд за одбрану отаџбине у коме је донацијама верника до октобра 1944. сакупљено 150 милиона рубаља. Све укупно, Руска православна црква је до краја рата, што својим средствима, што донацијама верника, уложила око 300 милиона рубаља у победу над нацистима. Ова средства придруживана су донацијама радника Совјетског Савеза за „Генерални одбрамбени фонд Црвене армије за снабдевање тенковима, авионима и бродовима“.

Увидевши патриотску улогу руске цркве и суочено са неопходношћу да уједини читав народ у борби против завојевача, совјетско државно руководство је почело да напушта свој милитантни атеизам, антицрквену пропаганду и политику репресије према Цркви и верницима. Тако је нацистички „рат истребљења“ (Vernichtungskrieg) остварио готово немогуће – измирио је бољшевичку државу са руском црквом. Врхунац тог процеса био је историјски сусрет Јосифа Стаљина са митрополитом Сергијем, 4. септембра 1943. године на којем је стари митрополит изрекао чувене речи: „Ваше победе су и наше победе“.

Неколико дана потом, 8. септембра 1943, Сабор руских јерарха изабрао је Сергија за патријарха Московског и целе Русије. Једна од главних тема о којим су (тада још увек) митрополит Сергије и Стаљин разговарали током сусрета било је формирање тенковског батаљона донацијама Руске православне цркве. То није била нова идеја. Сергије је још 30. децембра 1942, у свом обраћању пастви, позвао вернике да дају прилог за формирање тенковског батаљона који би носио име чувеног руског хероја Дмитрија Донског: „Нека наш црквени батаљон носи са собом благослов православне цркве и непрекидне молитве за победу руског оружја. Свима нама ће бити угодна свест о томе да нисмо стајали по страни, него да је свако у складу са својим могућностима и својом снагом дали допринос светом послу спасења отаџбине“.

Новац је до краја 1943. био сакупљен, па је уз Стаљиново одобрење те зиме отпочело формирање ове несвакидашње јединице. Сам назив батаљона имао је велики симболички значај јер је Дмитриј Донски био први руски велможа који је устао против монголске власти и потом потукао Монголе у чувеној бици на Куликовском пољу, 8. септембра 1380. године.

Зато је и свечаност формирања ове јединице 7. марта 1944. уприличена надомак Туле, у близини легендарног Куликовског поља. Том приликом је 40 тенкова чувеног типа Т-34 које је Руска православна црква купила предато Првој гардијској тенковској армији. Овом чину присуствовао је и митрополит крутицки и коломенски Николај, што је уједно био и први јавни сусрет руских црквених званичника са официрима и војницима Црвене армије. Он се тада обратио тенкистима следећим речима: „Терајте омраженог непријатеља из наше Велике Русије! Нека вас славно име Дмитрија Донског води у битку за свету руску земљу! Напред, ка победи, браћо војници!'' Пут ка победи, за ову јединицу, почео је већ у ноћи 23. на 24. март 1944, када се први пут сударила са непријатељем код Умана у Украјини и разбила га.

Тенковски батаљон „Дмитриј Донски“ био је квалитетно опремљен. То је била једна од првих оклопних формација Црвене армије која је добила модернизоване тенкове типа Т-34/85 (конкретно поседовала их је 19) са топом повећане пробојности и домета од 85 mm и снажнијим оклопом. Ипак, њен главни адут били су тенкови ОТ-34, што је верзија Т-34 са монтираним бацачем пламена (њих је јединица поседовала 21).

Батаљон је изразито успешно војевао и показао се достојним имена јунака које носио. Процењује се да је јединица у само прва два месеца борби ликвидирала око 1400 хитлероваца, уништила и онеспособила 40 топова, стотинак митраљеских гнезда, 38 тенкова, 17 оклопних возила и око 100 других возила. Након завршетка Другог светског рата тенкови ове јединице нашли су се у музејима Москве, Лењинграда и Туле.

Војислав Гавриловић, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Случај Младић: Жртвени јарац за ратне злочине НАТО савеза почињене у Југославији

2020-07-13 08:55:35

"Пресуда помаже НАТО-у да учврсти свој положај на Балкану држећи Србе погнуте и даље. Генерал Младић је жртвени јарац за ратне злочине НАТО савеза почињене у Југославији, које МКСЈ прикрива и тако помаже НАТО-у у чињењу још више ратних злочина, као што смо видели од тада."

Операција Војске Републике Српске „Криваја '95“

2020-07-11 09:23:13

По трећи пут у двадесетом веку муслимани су починили страховите злочине над српским народом Подриња. Чинили су то у циљу остварења давнашње жеље да из овог подручја протерају српско становништво и тако српски народ Босне и Херцеговине заувек одвоје од Србије, његове земље матице. Предвођене потомцима злочинаца из Првог и Другог светског рата, муслиманске хорде извршиле су погром српског становништва. Подриње је било у пламену, а злочини су понегде надмашивали оне из времена турске окупације. Покушај Војске Републике Српске да 1993. године противударом заустави страдање српског народа није успео, јер је генерал Филип Морион спречио улазак Војске Републике Српске у Сребреницу. Међународна заједница је Сребреницу прогласила Заштићеном зоном, која је требало да буде демилитаризована, али то у пракси није учињено. Снаге 28. дивизије су наоружаване и тзв. Безбедносну зону користиле су као полазиште у нападима на српска села под контролом Војске Републике Српске. После тих крвавих похода, враћале су се под заштиту снага УНПРОФОР-а, које нису могле или нису хтеле да их у томе спречавају. Војска Републике Српске је била приморана да, у циљу заштите српског народа, предузме одлучну акцију и елиминише опасност која је претила и њој и српском народу. Планирана, је организована и реализована операцијa „Криваја '95“ у којој су минималне снаге поражене а далеко бројније снаге 28. дивизије напустиле су Сребреницу и кренуле у пробој ка Тузли. У том пробоју из окружења муслиманске снаге су претпеле велике губитке у сукобима са Војском Републике Српске, али и у међусобним сукобима.

Руски добровољци у бици за Беланицу

2020-07-02 07:46:07

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле напад на „ушанчене“ шиптарске терористе које су добро утврдиле насељени...

РТ: Русија је прешла дуг пут од 1993. године: Путинове уставне промене одражавају потребе ревитализоване државе

2020-07-01 17:26:09

Руски "суперпредседнички" Устав из 1993. године фалсификован је у крви након насилних превирања, у време када је земља била на коленима. Логично је било да ће...

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

2020-06-28 07:49:40

Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!

У сусрет руском референдуму

2020-06-22 08:34:59

Иако се једном дијелу грађана чини да промјене нису суштинске, оне су итекако важне и условљене новим тренутком Русије, државе која поштује и уважава цјелокупну своју прошлост, укључујући и совјетску епоху

Ауторски текст председника Путина за „Нешенeл интерест“

2020-06-20 15:36:11

"За мене и моје вршњаке важно је да наша деца, унуци, праунуци схватају кроз каква су искушења и муке пролазили њихови преци. Како, зашто су успели да преживе и победе? Одакле потиче њихова истинска гвоздена снага воље која је чудила и одушевљавала цео свет? Да, они су бранили свој дом, децу, породицу. Али све их је обједињавала љубав према домовини, према отаџбини. Овај дубоки, лични осећај у потпуности се огледа у самој суштини нашег народа и постао је један од најважнијих у својој херојској, жртвеној борби против нациста."

Како је најезда Монгола подстакла Русе да се уједине и формирају руску државу

2020-06-20 10:56:17

Немојте мислити да су Монголи и Татари извршили инвазију на Русију као јединствену државу. Русија се фактички и формирала као држава захваљујући тој најезди, тј. пружајући...

Први дан мира, 10. јун 1999. године: Из Ратног дневника команданта Треће армије генерал-пуковника Небојше павковића

2020-06-10 21:01:56

Ко је победио, а ко изгубио? (Командно место „Кишница“, 0.40 часова) Генерал Лазаревић се спрема да се врати на Командно место „Кишница“, али сам га одвратио од те намере. Није било разлога, јер су везе преусмерене у кућу где се налазимо. Хоћу да сачекам да се неко јави из ШВК и саопшти о потписаном Споразуму. Најважнија питања односе се на Трећу армију и Приштински корпус и ми смо носиоци извлачења јединица са Косова и Метохије. У 0.50 часова стиже телеграм – наређење из ШВК. Очекивао сам текст потписаног Споразума, или бар изводе који се односе на обавезе Команде Армије и тумачење најважнијих одредби. Међутим, стиже наређење. У преамбули је информација да је потписан Војнотехнички споразум који нас обавезује на прекид свих врста непријатељстава. Команди Армије наређује се: (1) Да одмах забрани отварање ватре из свих врста наоружања, како се не би створио повод да до званичне обуставе бомбардовања, која ће уследити отпочињањем повлачења јединица са Косова и Метохије у току 10. јуна 1999. године трпимо непотребне губитке и да се не дозволи да злочиначка авијација нађе повода да и даље дејствује по распореду наших јединица; (2) Да се ватра може отварати само по циљевима на земљи, у случају директног напада и угрожавања живота припадника наших јединица. На авионе, за које је добијено обећање да ће само летети, али не и дејствовати, не отварати ватру, сем у случају њиховог дејства; (3) Преговарачка страна је преузела обавезу да ће предузети њима познате мере код ОВК и пренети им истоветну забрану. У напомени је написано да потписани Споразум ступа на снагу са тренутком потписивања (9. јуна 1999. године), а објављивање обустављања бомбардовања извршиће се након проверљивог отпочињања извлачења наших снага са Косова и Метохије, које ће, према постојећим плановима, отпочети око 12.00 часова 10. јуна 1999. године.

Живела Србија

2020-06-07 17:51:25

Мали Тома се у лагеру обесио чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато: „Живела моја отаџбина Србија”

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Минск

Минск