Mајор Драгутин Гавриловић: Војници, јунаци!

Објављено: 08.10.2018.год.



„Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.


Војници! Јунаци!

Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.

Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!“

Овим славним речима јунак мајор Драгутин Гавриловић 8.10.1915. повео свој пук у одбрану Београда, ушавши тако са својим јунацима у легенду и уписавши се на најславније странице српске историје.

Ретко који војник је преживио тај дан, а мајор Драгутин Гавриловић је био тешко рањен. Возом је превезен у болницу у родни Чачак, гдје је оперисан.

Међутим, отпуштен је на лични захтев после неколико недеља да би се вратио на ратиште. Добио је чин потпуковника и заједно са српском војском је прешао преко Албаније.

Драгутин Гавриловић је рођен у Чачку 25. маја 1882. године. Завршио је Војну академију 1901. године, и осим чувене одбране Београда, био је учесник свих бојева српске војске у Првом свјетском рату.

Његов лични опис из службеног картона гласио је: Стас висок, лице округло, коса просиједа, очи смеђе, нос правилан, бркови проседи, подшишани, уста правилна, браду брије, особених знакова нема. Али војничких вјештина није му недостајало.

Гавриловић се истакао и током пробоја Солунског фронта. Имао је такву моћ да је његов долазак међу војнике подизао њихов борбени дух. Сматрао је да „нема рата без борбе прса у прса“ и да „нема битке без употребе бајонета“.

Војвода Петар Бојовић је након рата предложио да Гавриловић добије виши чин. Међутим, војвода Степа Степановић је то одбио јер је сматрао да је превише млад.

Непосредно по завршетку рата Гавриловић је са својим пуком био распоређиван по Банату и Македонији. У мају 1930. године, Град Крушевац је тадашњег пешадијског потпуковника Драгутина Гавриловића прогласио за свог почасног грађанина и он је уживао велики углед у војсци и народу.

Славни мајор био неподобан комунистичком режиму
Полагао је генералски испит у Штипу 1927. године, али је оборен. Када је прекомандован у Београд, више није желио да полаже тај испит. Чин генерала, као и функција министра понуђени су му након пуча 27. марта 1941. године, али је он то одбио уз речи: „Не желим ни генералски чин ни војничку фотељу, ја сам војник!“

Нова бурна епизода у животу Драгутина Гавриловића почела је са Другим светским ратом. Заробљен је после повлачења војске у Сарајеву 1941. године и одведен у концентрациони логор код Нирнберга.

Према предању, када се рат завршио, врата логора су се отворила и он је требало да први изађе, због старости и тешке болести. Међутим, није хтeо, већ је логор напустио последњи. После краћег боловања, вратио се кући и породици у свом стану на Славији. Славни официр је био ожењен Даринком, са којом је имао сина и четири ћерке.

Драгутинов син Драгош био је артиљеријски поручник. Храбро се борио 1941. против Немаца као командир батерије код Горњег Милановца. Такође је одведен у заробљеништво. После заробљеништва, емигрирао је у Чикаго, где је касније добио сина који је добио дедово име Драгутин.

„Кад је мој прадеда дошао из заробљеништва био је кост и кожа. Био је седам дана у сабирном центру на Бањици, где се мало опоравио. Дошао је кући и окупио породицу око себе. Срце му је десетог дана пукло од узбуђења. Умро је у свом стану на Славији, 19. јула 1945, у крајњој беди. Сахрањен је у одрпаној униформи пуковника Југословенске краљевске војске, у гробници своје рођаке на Новом гробљу, јер није имао своју“ казао је Милош Маринковић, син најмлађе ћерке Драгутина Гавриловића.

Постоји и предање које говори, да тих дана док је боравио у Београду, на улици су га пресрели млади комунисти, који су га зверски претукли, и на тај начин убрзали његову скору смрт.

За комунисте он је био припадник другог режима па његова породица није добијала његову пензију десет година. О команданту Гавриловићу почиње да се прича тек шездесетих година прошлог века, када је његов говор ушао у војне и историјске уџбенике.

IN4S

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Патриотизам прирођене Српкиње

2019-06-16 16:24:12

Jелисавета Христић је по роду и народности припадала Ирској, а по ономе како је живела и делала, свим срцем Србији. Благодарна Јелисавета, удата је била за...

Руси долазе: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-06-15 06:53:15

Из ратног дневника команданта Треће армије генерала Небојше Павковића

РТ: Идолопоклонство албанских милитаната Клинтону и Олбрајтовој

2019-06-12 08:21:03

Бивши амерички председник Бил Клинтон и бивши државни секретар Медлин Олбрајт су међу западним лидерима који пристижу на Косово како би примили почасти од стране албанских...

Лажима пораженог прогласили победником, а победника пораженим

2019-06-10 17:30:07

Команданти НАТО-а који су бесомучно бомбардовали Трећу армију, посебно Приштински корпус, били су шокирани када се са Косова и Метохије повлачила Војска Југославије у колонама које су потвдиле да је лаж да је НАТО „нанео велике губитке српским снагама“. Слика које је отишла у свет показала је да ја Војска Југославије на Косову и Метохији само мало окрзнута. Силницима није преостало ништа него да новим лажима и манипулацијама прогласе сами себе победником свесни да су поражени. Међутим, истина је полако угледала светло дана!

Херојска смрт „генерала свих генерала“: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-06-02 07:10:28

Из ратног дневника команданта Треће армије генерала Небојше Павковића

Паштрик –  гробница и споменик хероја: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-05-26 08:10:01

"Битка за Кошаре била је страшна. Уз велике жртве, од 9. априла до 14. јуна зауставили смо пробој терориста ка Дреници. Али, битка на Паштрику, која је трајала од 26. маја до 14. јуна, у нашим борбеним документима забележена је као најтежа. Поред припадника терористичке ОВК и регуларне војске Албаније, тукли смо се и против стратешке авијације САД која је само 16, 27. и 31. маја на наше положаје изручила око 200 најразорнијих бомби који су планину претвриле у „месечeво тло“. На Космету смо издржали ударе из стратосфере.", Генерал Небојша Павковић, Новости, 20.6 2017.

Кад Даринка оца и мајку замени карабином и камом

2019-05-25 07:44:39

У рат је 1912. добровољно отишла са тринаест година и била трипут рањавана. На ратишту се удала и породила и вратила након седам година као победница...

„Црногорски режим се покрио ушима, јуначки ћути и шени пред НАТО државама које праве Велику Албанију и на територији Црне Горе“

2019-05-21 19:03:03

Пише: Протојереј Јован Пламенац Након подоста времена у суботу 18. маја одслужили смо Литургију на врху Румије. Нијесмо служили у цркви, него поред ње.   Румијска црква је оваплоћена,...

Јуриш кроз терористичку заседу: Из Ратног дневника команданта Треће армије

2019-05-18 11:28:49

Прошло је 20 година од јуначке одбране Приштинског корпуса и Треће армије на Косову и Метохији. На жалост, међу онима који негирају херојство, па чак и боравак команданта Треће армије на овом простору, прихватајући ставове оних који омаловажавају све постигнуто у овој јуначкој борби, генерала Небојше Павковића, су и многи бивши припадници Војске. Мисле ако умање нечију вреднист да ће је себи приписати. Ево им одговора!

„САД су последње које треба да нам држе придике о моралним начелима”

2019-05-12 09:57:50

"Ако екселенција мисли да су грађани Србије у „Бесмртном пуку” одавали почаст америчким, британским, или француским војницима који су изгинули у Другом светском рату, морам га разочарати – греши."

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: