Како су жене у совјетским тенковима „прашиле“ нацисте

Објављено: 06.10.2018.год.
Совјетски тенк Т-34 на улицама Севастопоља после ослобођења од нацистичке окупације у Другом светском рату, фото: ТАСС / Russia beyond


У совјетској армији током Другог светског рата борило се преко 800.000 жена, а само неколико десетина припадница слабијег пола било је ангажовано у јединицама совјетске тенковске армаде. Тенкистима је у сваком погледу било тешко, а жене тенкисти су имале додатну потешкоћу која се огледала у неповерењу сабораца мушког пола.

Није било нимало лако служити у тенковским јединицама током Другог светског рата. За разлику од посада садашњих тенкова, у оно време су тенкисти трпели велико физичко оптерећење, а за управљање тенком била је потребна велика концентрација. То је било тешко чак и мушкарцима, тако да је и сама идеја да жена управља тенком изгледала потпуно апсурдно.

 

И поред свега, поједине жене су успеле да се изборе са предрасудама, савладају све препреке на свом путу (у буквалном смислу) и стекну право да се боре на фронту као чланови тенковске посаде. Многе тенкисткиње су награђене звањем Хероја Совјетског Савеза и другим високим признањима.

Освета по сваку цену

 

Када јој је муж погинуо у борби на почетку Великог отаџбинског рата, телефонисткиња Марија Октјабрскаја одлучила је да се пријави у армију као добровољац и освети мужа. Међутим, у војном одсеку је одбијена јер није била довољно млада (36 година) и имала је проблема са здрављем.

Октјабрскаја ипак није одустала. Продала је све што је имала како би приложила новац за прављење тенка Т-34, па је чак лично Стаљину написала писмо са молбом да јој се омогући учешће у рату у посади тенка који је спонзорисала. Стаљин је неочекивано испунио њену молбу.

Тако је у октобору 1943. после петомесечне обуке Марија Октјабрскаја примљена у совјетску армију као тенкиста, у посади тенка који је на њену молбу добио назив „Ратна другарица“. Тако је она постала прва жена за управљачем совјетског тенка.

Марији је понуђено да управља командантским тенком који никада није учествовао у борбеним дејствима, али је она одлучно одбила. На бојном пољу је ликвидирала артиљеријско оруђе, неколико митраљеза и преко 70 непријатељских војника. Сестри је написала: „Бијем гадове. Не могу очима да их гледам“.

Нажалост, Маријина сјајна ратна каријера кратко је трајала. Рањена је 18. јануара 1944. године, када ју је погодио гелер. Умрла је неколико месеци касније у болници.

Из Стаљинграда у Кијев

Јекатерина Петљук је целог живота маштала да постане пилот, а када је избио рат одлучила је да буде тенкиста. „У тенку ћу далеко брже протерати Немце из Украјине“, говорила је.

Јекатерина је била члан посаде лаког тенка Т-60 „Малютка“ („Малени“), направљеног од прилога који су скупила деца из сибирског града Омска. Касније је тај тенк постао веома познат.

Јекатерина Петљук је додавала муницију и износила рањенике са бојног поља, али је учествовала и у борбама. Ликвидирала је многе утврђене положаје, војнике и блиндирана возила у борбама за Стаљинград и Украјину.

Једном је спасла живот неколицини официра за које је добила наређење да их превезе у тенку. Усред ноћи је неким чудом приметила минско поље и зауставила тенк три метра од прве мине. Много година касније капетан Лепечин је испричао следеће: „Уплашио сам се када ми је речено да ће тенком управљати жена. Помислио сам да је боље ићи пешке... Али како је она могла да осети минско поље?“

На ово питање Јекатерина никада није могла дати јасан одговор.

„Нема назад“ 

Александра Самусенко је била везиста, командир посаде тенка Т-34 и једина жена заменик команданта тенковског батаљона.

Имала је 19 година када је почео рат. У ратним годинама учествовала је у многобројним сукобима на различитим фронтовима. Три пута је била рањена и двапут је морала да напусти запаљени тенк.

У Курској бици њен тенк је наишао на три немачка „Тигра“. И поред легендарне брзине и маневарских могућности Т-34 се није смео приближити немачким чудовиштима јер се посада успаничила. Тада је Александра умирила другове хладнокрвним и одлучним гласом рекавши: „Нема назад!“

Први „Тигар“ је одмах избачен из строја. Затим је уследила вишечасовна борба са друга два тенка, после чега је совјетски Т-34 успешно напустио бојно поље.

Нажалост, Александра Самусенко није дочекала крај рата. Убијена је на северозападу Пољске, само 70 километара од Берлина.

Борис Јегоров,
Russia beyond

 


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Служење војног рока, спас за Србију

2018-10-16 15:57:23

У последње време стално се истиче да нам је неопходна војска регрута. У спроведеној анкети, 74 одсто грађана Србије изјаснило се да поново треба увести обавезно служење...

Кубура и љути руж за Хајдук Вељка

2018-10-16 06:13:26

Чучук Стана је опевана у народним песмама као супруга Хајдук Вељка, који је због ње "изгубио главу", али и као жена војник која је четири пута рањавана у име слободе Србије

Слиједи ли Вукотино крунисање на Тргу?

2018-10-14 23:00:51

На брзину, али помпезно најављени Народни протест одржан је у суботу увече на бањолучком Тргу Крајине.

Први војник први гине: Подсећање на подморничара Крсту Ђуровића

2018-10-14 07:10:45

приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији У првом борбеном реду погинуо је командант Војнопоморског сектора Бока капетан бојног брода Крсто Ђуровић. Тог дана сазнао је да је...

Шест ратова које је Русија „за длаку“ избегла

2018-10-12 06:08:47

У руској историји је било неколико међународних конфликата за које није постојало друго решење осим рата. Па ипак, руска дипломатска виртуозност и професионализам руске армије у...

Како је британски краљ Џорџ V издао последњег руског цара?

2018-10-10 05:00:56

Последњи руски цар Николај II, кога су бољшевици стрељали заједно са породицом, могао је да избегне тако мрачан крај и да напусти Русију после одрицања од...

Немачким топовима тукао Немце

2018-10-08 22:51:51

Mиљков синовац и мој пријатељ Аца, просто дотрча и донесе фотографију свог стрица. Рече да не жели да хвали свога „чичу” иако с поносом наглашава да...

Заборављени тенковски батаљон Руске православне цркве

2018-10-08 17:04:22

Након свих прича о бољшевичком прогону православне вере, могло би да изненади да је баш у Стаљиново време Руска православна црква имала, ни мање ни више...

Mајор Драгутин Гавриловић: Војници, јунаци!

2018-10-08 12:22:59

„Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда...

Јуриш у поробљену отаџбину

2018-10-07 21:19:30

Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге... – заповедио је војвода Живојин Мишић својим јунацима, спремним за напад на Солунски фронт

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: