Слом Немаца за само 45 дана

Објављено: 27.09.2018.год.
Војвода Живојин Мишић, Војвода Степа Степановић, Војвода Радомир Путник, Војвода Петар Бојовић / Фото Документација „Новости“ и Фото-архив „Борба“

Напредовање српских регуларних трупа у великој мери су олакшавали устаници по читавој земљи. Српску Врховну команду није поколебала техничка надмоћност противника


После испадања Бугарске из рата, генерал Шолц је добио задатак да са остацима немачких јединица, које су се налазиле на македонском фронту, уз помоћ појачања која су му стизала са других фронтова (укупно шест дивизија), а у тесној вези са аустроугарским снагама које су се повлачиле из Албаније, организује нов одбрамбени фронт на линији: Пирот-Ниш-Прокупље-Митровица-Пећ, како би се зауставила савезничка офанзива и обезбедила комуникација Београд-Софија-Цариград. То би омогућило да се настави подршка Турској и заштите извори нафте у Румунији, као и да се осигура одбрана јужног бока Аустроугарске. Од успешне реализације тог плана зависио је наставак рата.


Међутим, догађаји су се развијали изузетном брзином, тако да нису допустили непријатељу да реализује своје планове. Наиме, српска 1. армија, грабећи према Нишу, није допустила непријатељу да доврши прикупљање и консолидацију на новој одбрамбеној линији. Одмах после проласка кроз Куманово, она је 3. октобра разбила аустоугарску 9. дивизију на линији Бујановац-Гњилане и, незадрживо надирући на север, 4. октобра ослободила Врање, а 5. октобра Владичин Хан. Следећег дана она се пробила кроз Грделичку клисуру и одатле упутила француску Коњичку бригаду преко Власотинца ка Пироту, да би са главним снагама наставила надирање ка Нишу.

Лесковац је ослобођен 7. октобра, а два дана касније армија је избила пред непријатељске положаје јужно од Ниша. На линији Пасјача-Селичевица-Пирот непријатељ је груписао 47 батаљона и 55 батерија, док је српска 1. армија располагала са свега 27 батаљона, 24 ескадрона и 29 батерија, преморених у дугим маршевима и непрекидним борбама и са готово утрошеном артиљеријском муницијом. Пошто се избијањем пред Ниш 1. армија удаљила 180 километара од осталих савезничких снага и српске 2. армије, која се налазила у покрету са бугарске границе према Скопљу, генерал Д"Епере је с разлогом био забринут за њену безбедност. Због тога је упутио српској Врховној команди у Скопљу следећи телеграм: "Прва српска армија срља у авантуру и она ће компромитовати цео наш успех, зато апсолутно обуставите њено даље напредовање према Нишу."

Међутим, српску Врховну команду није поколебало то наређење, нити бројност и техничка надмоћност противника. Ценећи да српска војска, која ослобађа своју земљу и ужива свестрану подршку свога народа, има огромно морално-политичко преимућство над непријатељским трупама чији је борбени морал јако уздрман, а да би чекање на пристизање савезничких трупа, које су се веома споро кретале, омогућило непријатељу да постигне свој циљ, српска Врховна команда је одобрила војводи Бојовићу да отпочне операцију за ослобођење Ниша и настави гоњење непријатеља према Сави и Дунаву.

У Тродневној жестокој бици која је почела 10. октобра, српска 1. армија је, комбинујући обухватни маневар преко Пасјаче са пробојем преко Селичевице, сломила одбрану надмоћније немачке 11. армије и присилила је да напусти Ниш. У зору 13. октобра трупе Моравске дивизије су победоносно ушле у град и заплениле велике количине ратног материјала. Истог дана француска Коњичка бригада ослободила је Белу Паланку, а један српски коњички пук Прокупље.

У међувремену, за новог команданта заједничких немачких и аустроугарских снага на Балкану одређен је фелдмаршал Кевеш, који је кокетно, уз своје име, истицао атрибут "освајач Београда". После губитка Ниша, немачка 11. армија се повукла на линију Сокобања-Бован-Крушевац и даље Западном Моравом до Чачка, где јој је пристигла у помоћ аустроугарска 30. дивизија и делови 51. дивизије. Упорном одбраном свога фронта, та армија је требало да послужи као спона између немачке Групе армија фелдмаршала Макензена у Румунији и аустроугарске армијске групе "Албанија", која се повлачила кроз Црну Гору да би зауставила напредовање српске војске, омогућила што дужу експлоатацију животних намирница из Србије и заштитила јужну границу Аустроугарске.

Аустроугарска врховна команда, да би омогућила извршење тако амбициозног задатка, одредила је још десетак нових пешадијских и коњичких дивизија, као и низ артиљеријских група, које су са италијанског фронта и из Украјине упућене на српски фронт. Убрзо се показало да су све те мере одоцниле.

Немачко-бугарски штабови рачунали су да ће српске снаге, после тако великог удаљавања од својих база и због порушених комуникација, успорити своје напредовање, како би побољшале своје снабдевање. Међутим, српске трупе су те тешкоће у великој мери брзо савладале благодарећи свестраној помоћи становништва, које је износило пред своје ослободиоце и последње залихе хране сачуване после трогодишње окупације. "Све што је остало од становника у Србији - старци, жене и деца" - забележио је француски капетан Дега - "све се то стављало нама на располагање, трудило се да нам учини услугу и пружи помоћ, Они преносе наше телеграме и наредбе, они нам служе као извиђачи, у тој земљи сваки становник је истовремено и војник."

Напредовање српских регуларних трупа у великој мери су олакшавали устаници. У извештајима немачких и аустроугарских штабова, из дана у дан се говори да су устанички одреди и групе прекрили целу земљу. Нападајући непријатељске трупе у покрету и на положајима, кидајући им везе и ометајући њихов саобраћај, устаници су отежавали њихову борбу на фронту.

Устанички покрет нарочито је био снажан и масован на Косову, у Метохији и у Црној Гори. Благодарећи помоћи устаника Косова, који су сами ослободили низ градова и заробили стотине аустроугарских војника, комбиновани француски одред генерала Транијеа успео је, такорећи у једном даху, да од 10. до 17. октобра ослободи Косово и избије на линију Рашка - Нови Пазар. To је омогућило српској 2. армији да се без тешкоћа прегрупише лево од 1. армије и предузме марш преко Косова и долином Ибра на фронт према Дрини.

У исто време француска група дивизија генерала Патеа упутила је железницом истурене одреде ка Видину и Неготину, који су, пошто их непријатељ није очекивао, 17. октобра стигли на десну обалу Дунава и хицима из својих топова прекинули саобраћај непријатељске флотиле.

У таквим околностима српска Врховна команда је позитивно одговорила на захтев војводе Бојовића да, после неколико дана одмора у долини Западне Мораве, његова армија поново крене у напад. У тродневним жестоким борбама које су почеле 18. октобра дуж целе линије фронта од Сокобање до Чачка, противничка одбрана је најпре сломљена код Ражња, где су Моравска и Коњичка дивизија извршиле пробој. Одмах затим цела армија је прешла у гоњење. Већ 25. октобра Дринска дивизија је ослободила Крагујевац.

ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕОГРАДА

Српска Прва армија је, гонећи у стопу разбијеног непријатеља, незадрживо надирала према Сави и Дунаву. Тачно 45 дана од почетка победоносне солунске офанзиве, 1. новембра у 10 часова, војвода Петар Бојовић је на челу Дунавске дивизије ушао у Београд. Напаћена престоница Србије, која је претрпела велика разарања и чији су житељи тешко страдали, дочекала је своје ослобођење. У то време 2. армија је челом стигла у рејон Ужица и упутила предње одреде на фронт према Дрини.

Петар Опачић, Новости

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Како су немачке „камиказеˮ терорисале Црвену армију

2020-10-18 17:50:33

Сви су чули за јапанске пилоте-самоубице, такозване „камиказеˮ, који су обарали америчке авионе забијајући се у њих и тако одлазили у смрт. Али ретко ко зна...

Како је Русија 1995. године за длаку избегла да започне нуклеарни рат

2020-10-17 08:19:25

Инцидент са норвешком метеоролошком ракетом остао је све до данас једини случај када је руски председник активириао свој нукларни коферчић. Двадесет петог јануара 1995. године свету је...

Како је формирана Руска империја

2020-10-10 07:11:34

Русија је била трећа по величини империја у историји човечанства. Како је она настала?

Маршал Жуков о неуспешном походу Александра Македонског на Индију

2020-10-03 10:45:27

Улазак трупа Александра Македонског у Индију оцењује се као велика победа Запада у борби против дезорганизованог Истока. Међутим, по речима маршала Георгија Жукова, Александрова армија је тамо више страдала него Наполеонова у Русији.

Од Арарата до Београда: Осмех богиње освете

2020-09-30 13:00:32

Мало је познато да је један од највећих јерменских националних јунака добар део живота провео у Србији. Овако је то било...

Лажна демократија

2020-09-21 11:08:02

Западна демократија је лажна демократија. Западни систем, чији је једини циљ да се овековечи власт највећих злочинаца и пљачкаша, шампиона у одступању од најважније људске одлике –...

Како су Руси учинили Кремљ „невидљивим“ у Другом светском рату?

2020-09-20 09:39:27

У Другом светском рату је извршено 8 интензивних ваздушних напада на Кремљ. На средњевековну московску тврђаву бачено је 15 различитих авионских бомби и преко 150 запаљивих...

Изборск, тврђава која је спасла Русију

2020-09-20 09:28:27

Данас је то мало село у Псковској области, а некада је био важан стратешки град Старе Русије, који је више пута одбијао нападе различитих непријатеља и...

Како је пробијен Солунски фронт

2020-09-15 14:13:05

"Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати – без починка до крајњих...

Како је из пепела Руске империје никао СССР?

2020-09-13 07:58:07

Лењинова замисао је била да СССР има чланице широм света, али се то није остварило јер је Стаљин имао другачије планове. Погледајмо како и зашто је...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: