Почетак краја крвавог рата

Објављено: 23.09.2018.год.
Авијација је имала широку примену на Солунском фронту / Фото: Документација „Новости“ и Фото-архив „Борба“
Када је стигла вест да су Бугари потписали примирје, немачки цар Виљем II упутио је телеграм краљу Фердинанду пун жучи: "62.000 Срба одлучило је исход рата, Срамота!" .Сва светска штампа писала је о пробоју Солунског фронта


За време напредовања српских армија према Штипу и Велесу и преласка савезничких снага у општи напад 25. септембра, британска авијација је одиграла крупну улогу: тукући бугарску 1. армију у повлачењу, она је потпуно сломила њен борбени морал. Занимљиво је подсетити да је само неколико дана пре тога, та иста армија сломила британско-грчки напад у бици код Дојрана. Док су бугарски парламентарци водили преговоре у савезничкој Главној команди у Солуну, савезничке армије су се, гонећи разбијене непријатељске трупе, брзо примицале бугарској граници.


Српска 2. армија је 29. септембра избила на бугарску границу код Царевог Села, спремна да крене на Софију; српска 1. армија је код Страцина пресекла одступницу немачкој 11. армији, која се преко Тетова повлачила ка Скопљу, последњу везу са Бугарском; француска Коњичка бригада, после одважног продора кроз планину, ушла је у Скопље и растурила бугарске јединице одређене за одбрану града; британско-грчке трупе заузеле су Високу чуку на Белашници и главним колонама напредовале према Берову и Петричу.

У таквим околностима, бугарска влада је поручила својим парламентарцима у Солуну да потпишу акт о примирју. Према том уговору четири бугарске дивизије које су се тада затекле западно од скопског меридијана разоружане су и задржане у заробљеништву. Друге две бугарске дивизије, које је српска 1. армија заробила код Куманова, такође су разоружане а људство упућено у Бугарску.

На исти начин поступљено је и са људством оних бугарских јединица које је заробила 2. армија и британско-грчке снаге. Врховни командант бугарске војске краљ Фердинанд, који је земљу ставио у службу немачког империјализма и довео је до катастрофе, абдицирао је и емигрирао из Бугарске 4. октобра.

Зараћене коалиције су дочекале капитулацију Бугарске као догађај од прворазредног значаја. Обавештавајући о томе Парламент, француска врховна команда је 1. октобра истакла:

"Балканско полуострво је од 15. септембра постало бојиште од главне важности. У року од десет дана сломљена је војна моћ Бугарске. Бугарска влада је 25. септембра била присиљена да хитно затражи примирје. Последице ових догађаја изгледа да су одлучујуће у погледу исхода и трајања рата."

Од тада је Турска, суочена са опасношћу да буде одсечена од својих савезника, очекивала исту судбину; Аустро-Угарска је била тешко угрожена, док је јужни бок Централних сила био неповратно разбијен. Познати енглески војни писац Лидл Харт наводи да "подвиг у Македонији није само скрхао један стуб Централних сила, већ је отворио пут за надирање ка аустријској позадини.

Немачка врховна команда изгубила је живце само за неколико дана. Иако стање на Западном фронту није било забрињавајуће, начелник штаба немачке врховне команде Хинденбург и његов помоћник Лудендорф су упутили 29. септембра захтев влади да тражи примирје". Крај Првог светског рата, једног од најкрвавијих у људској историји, неочекивано се брзо приближавао.

Савезнички главни командант на Балкану Д'Епере одао је српској војсци посебно признање, истакавши да је она "очију упртих ка Отаџбини, надахнута неукротивом жестином и пуна вере у своју праведну ствар, срушила утврђења у којима је непријатељ мислио да је недохватљив и, јурнувши кроз његова утврђења, за пет дана одсекла га од Вардарске долине и натерала на поразно повлачење".

Обавештен да су Бугари потписали примирје у Солуну, Виљем II је упутио телеграм краљу Фердинанду пун жучи: "62.000 Срба одлучило је исход рата, Срамота!"

Вести о пробоју Солунског фронта и бугарској катастрофи сва светска штампа је пропратила као догађаје од прворазредног значаја. Nаtburgen Nahrihten пишући о пробоју фронта, констатовао је да је "ситуација узела претеће изгледе".

"Тајмс" је писао да су "Срби, ојачани јаким контингентом Југословена, потпуно изменили целу ситуацију на Балкану". "Дејли меј" је забележио да је "победа на Балкану достојан такмац осталим савезничким успесима. Србија, за коју је Кајзер рекао да више не постоји, показала је да је још жива и то још како жива".

Лондонски "Дејли експрес" је, пишући о успесима српске војске, истицао да "резултат тих победа, који нарочито претеже, јесте тај да Срби победоносно улазе у своју земљу, што ће још једном учинити да Аустрија задрхти од ове војске".

Сличну изјаву је дао и председник Југословенског одбора Анте Трумбић у својој честитки српској влади. Он је у име Одбора "с радошћу и усхићењем поздравио победу, коју су однеле српска војска и југословенске трупе, прожете тежњом ка општој слободи и независној држави Срба, Хрвата и Словенаца. Те победе, додао је он, "довешће напаћену Србију у њено порушено огњиште. Приближава се час када ће ланци, које је Аустро-Угарска била ставила нашем народу, бити за навек раскинути".

Савезничке владе су пожуриле да искористе неочекиван обрт на Балкану: Велика Британија се окреће према Цариграду (изјављујући да је спремна да на Балкан пошаље 4 нове дивизије!), а Француска стреми према Румунији. И једна и друга су упериле своје погледе према Русији ради контрареволуционарних подухвата против младе совјетске власти.

Италијанске трупе, мада су се слабо одмицале од Валоне за непријатељем који одступа због претећег развоја догађаја у Македонији, прижељкују да поседну целу Албанију и планирају упад у Црну Гору пре српских трупа, а по могућности с краљем Николом. Српска војска, појачана француским трупама, усредсредила је своје напоре да ослободи земљу.

СРПСКА ВОЈСКА ХИТА У НИШ

Заплетене у беспутној Македонији, савезничке трупе се споро прегрупишу. Но, српска 1. армија, ојачана српском Коњичком дивизијом и француском Коњичком бригадом, хитала је према Нишу, остављајући далеко за собом све савезничке трупе. Према Косову је упућен комбиновани француски одред генерала Транијеа. Група генерала Патеа (две француске дивизије) добила је задатак да се прикупи на комуникацији Куманово - Крива Паланка за дејство источно од српске 1. армије.

Петар Опачић,
Новости

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Служење војног рока, спас за Србију

2018-10-16 15:57:23

У последње време стално се истиче да нам је неопходна војска регрута. У спроведеној анкети, 74 одсто грађана Србије изјаснило се да поново треба увести обавезно служење...

Кубура и љути руж за Хајдук Вељка

2018-10-16 06:13:26

Чучук Стана је опевана у народним песмама као супруга Хајдук Вељка, који је због ње "изгубио главу", али и као жена војник која је четири пута рањавана у име слободе Србије

Слиједи ли Вукотино крунисање на Тргу?

2018-10-14 23:00:51

На брзину, али помпезно најављени Народни протест одржан је у суботу увече на бањолучком Тргу Крајине.

Први војник први гине: Подсећање на подморничара Крсту Ђуровића

2018-10-14 07:10:45

приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији У првом борбеном реду погинуо је командант Војнопоморског сектора Бока капетан бојног брода Крсто Ђуровић. Тог дана сазнао је да је...

Шест ратова које је Русија „за длаку“ избегла

2018-10-12 06:08:47

У руској историји је било неколико међународних конфликата за које није постојало друго решење осим рата. Па ипак, руска дипломатска виртуозност и професионализам руске армије у...

Како је британски краљ Џорџ V издао последњег руског цара?

2018-10-10 05:00:56

Последњи руски цар Николај II, кога су бољшевици стрељали заједно са породицом, могао је да избегне тако мрачан крај и да напусти Русију после одрицања од...

Немачким топовима тукао Немце

2018-10-08 22:51:51

Mиљков синовац и мој пријатељ Аца, просто дотрча и донесе фотографију свог стрица. Рече да не жели да хвали свога „чичу” иако с поносом наглашава да...

Заборављени тенковски батаљон Руске православне цркве

2018-10-08 17:04:22

Након свих прича о бољшевичком прогону православне вере, могло би да изненади да је баш у Стаљиново време Руска православна црква имала, ни мање ни више...

Mајор Драгутин Гавриловић: Војници, јунаци!

2018-10-08 12:22:59

„Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда...

Јуриш у поробљену отаџбину

2018-10-07 21:19:30

Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге... – заповедио је војвода Живојин Мишић својим јунацима, спремним за напад на Солунски фронт

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: