„Козак“ значи „слободан“: историја руских козака до 20. века

Објављено: 23.09.2018.год.
Кубански козаци. Фотографија са краја 19. века. Извор: РИА „Новости“ / Russia beyond


Козаци су освајали Сибир и чували границе Русије, служили руским царевима и подизали бунтове против њих. Њиховим именом су Европљани плашили своју децу, док је козачка војна вештина одушевљавала њихове генерале. Russia Beyond представља ове необичне људе: први део текста се бави козачком историјом до Октобарске револуције.

Не може се рећи кратко и јасно: „козаштво се појавило те и те године“, мада је уобичајено да се историја козака рачуна од 15. века, када тај назив почиње често да се помиње у историјским документима.

Бекство од феудалног угњетавања, глад, суша, болести, прогони 
старообредника и друге невоље приморавале су активне и енергичне људе из целе Русије да у потрази за бољим животом одлазе на територије које фактички нису биле ничије, тј. на немирне степске границе Источне Европе, у доње токове Дњепра, Дона, Терека, Волге и Урала.

Тамо, на обалама великих река, формирале су се заједнице од по неколико хиљада козака које су имале самоуправу и стално ратовале са суседним државама и племенима. Козаци су ратовали против свих својих суседа (против Московске царевине, Кримског каната, Турске и пољско-литванске државе „Жеч Посполите“), а у случају потребе привремено су склапали савезе са дојучерашњим непријатељима. Контролисали су многе трговачке путеве и узимали данак од каравана за пролазак преко њихове територије, а понекад су их једноставно пљачкали.

Шта се може рећи о пореклу козака? Савремени истраживачи сматрају да су у њиховој етногенези поред очигледне руске и источнословенске компоненте могли учествовати и монголско-турски и кавкаски народи. И заиста, и у наше време често се срећу црномањасти потомци козака. Увек су говорили на дијалектима руског језика разумљивим за све житеље Русије, ако се изузму поједине речи. Козаци никада нису имали неки посебан национални идентитет, али је зато сталешки и верски (православни) идентитет код њих увек био веома изражен.

Православни идентитет је на крају крајева и довео козаке под окриље све моћније Московске, а затим Руске царевине, где су у почетку имали статус вазала. Козаци су на својим територијама имали своје сопствене законе, тј. својеврсну козачку демократију. Сами су себи и између себе бирали командире, и то само за време војног похода, док су у остало време сви били једнаки.

Иља Рјепин: Запорошки козаци пишу писмо константинопољском султану (1880–1891). Руски државни музеј, Санкт Петербург. 
 
 

Царска власт је у 17. и 18. веку непрекидно вршила притисак на козаке, покушавајући на све начине да ограничи њихову слободу, и сасвим је разумљиво што је то наилазило на жесток отпор. Козачки атамани су у више наврата подизали устанке против Москве, подстичући на бунт и хиљаде сеоских житеља. Најпре је 1670-1671. Степан Разин стао на чело великог устанка против цара Алексеја Михајловича, затим Кондратиј Булавин против Петра Великог, а затим Јемељан Пугачов против Катарине Велике. Запорошка Сеча је у 18. веку распуштена управо зато што је била јогунаста. Козаци лојални царици тада су се преселили у Кубањ (Северни Кавказ), а део Запорожаца је отишао на територију Османске Империје и тамо формирао Задунавску Сечу, лојалну турском султану. Поједини козаци су доспели чак и до Војводине, где су служили Хабзбурзима на аустријско-турској граници.

Ветар са Истока

Па ипак, у време мира са козацима царска власт их је и поред тако сложених односа користила за ширење територије земље. Непроцењива је била улога козака у покоравању и култивисању Урала, Сибира и руског Далеког Истока, а самим тим и Руске Империје. Козаци су основали многе данашње градове у овим подручјима, а међу њима су и престонице руских области и аутономија: ИркутскХабаровскОмск, Томск, Јакутск, Благовешченск, Петропавловск Камчатски, Оренбург, Краснојарск, Краснодар, па чак и Грозни. И то није цео списак. Козаци су дошли до Тихог океана, али он их није зауставио. Козак Дежњов је 1648. открио Америку са азијске стране и омогућио ширење Русије на Аљаску.

Заузимање огромних територија Евроазије које су данас неодвојиви део Русије и окосница њене економије (у њима су концентрисана главна налазишта нафте, гаса, злата и других руда) одвијало се са једне стране уз подршку и стратешко осмишљавање и према директном указу руског монархијског двора, а са друге је било у складу са тежњом за независним и слободним животом подаље од цара и власти, а управо такав приступ је култивисан међу козацима. Не треба заобићи ни чињеницу да су козаци због своје природне суровости (одмалена су васпитавани као ратници) били груби, па чак брутални према локалном становништву.

Са друге стране, козаци су поставили и темеље мирне коегзистенције руског народа и аутохтоних становника на колонизованим подручјима. Они никада нису истребљивали аутохтона племена, као што су то масовно чинили западноевропски завојевачи приликом освајања других делова света (обе Америке, Аустралија).

Елитни сталеж

 Када је протутњао устанак Јемељана Пугачова, Империја је одлучила да више не долази у конфликт са козацима, тако да они коначно постају моћан војни сталеж и од тада се козак постаје само рођењем. Њихова главна обавеза била је да чувају границе Империје и да учествују у војним походима. За своју службу су од цара добијали привилегије: огромне парцеле, ослобођење од пореза, као и унутрашњу самоуправу, а донски козаци поред свега и територијалну аутономију, Област Донске војске. Власти су одлучиле да не ступају у конфликт са козацима, а заузврат су од њих добиле безрезервну подршку. Од тада су козаци лојални цару и у том погледу су били један од најлојалнијих сталежа Руске Империје, а уз то су били одлично (само)организовани. Сви су били наоружани, добро обучени у руковању оружјем и увек спремни да проливају своју и туђу крв „за цара и веру православну“.

Свој највећи успон козаштво је достигло у 19. веку. Донски козаци атамана Матвеја Платова заједно са победоносном руском армијом до ногу су потукли Наполеона и заузели Париз, подаривши Европи и свету нови лик неустрашивог, непобедивог и непоштедног коњаника и руску реч „бистро“ (брзо). Козаци су били ти који су за време Николаја I угушили устанке на територији Русије (у Пољској) и још су 1848. спасавали суседну Хабзбуршку царевину од побуњених Мађара. Ту су се нашли на истој страни са Србима – аустријским поданицима лојалним Бечу. Козаци су 1878.  заједно са руском армијом разбили Турке Османлије и донели коначну победу народима Балкана: Бугарима, Србима и Румунима.

Козаци су учествовали и у гушењу народних устанака, али су и храбро ратовали на фронтовима Руско-јапанског и Првог светског рата, а од 1918. на њиховој територији се разбуктава страшан, драматичан и крвав грађански рат. Али, козаштво у 20. веку је посебна прича.

Запорошка Сеча

На Дњепру је у 16-17. веку постојала козачка „држава“ и звала се Запорошка Сеча, а европски путописци тога доба називају је „хришћанском републиком“ и налазе у њој многе сличности са витешким редовима.

Субетнос

Данас се козаци изјашњавају да су Руси, али посебни Руси. Стручњаци у таквим случајевима говоре о „субетносу“.

Коњаници

Данас је лик козака нераскидиво везан за коња, али нису сви козаци у почетку били коњаници. Одреди козачке пешадије сачувани су скоро до нашег доба.Казахстан

Козаци су заједно са руским трговцима, индустријалцима и војницима дали велики допринос култивисању подручја савременог Казахстана – основали су велики град Уралск на западу Казахстана, као и историјску престоницу Републике Алма-Ата, која се до Октобарске револуције називала Верни.

Без судбине Индијанаца

Ниједан аутохтони народ Урала, Сибира или руског Далеког Истока није истребљен током руске (првобитно управо козачке) колонизације.

Младићка опрема

Сваком младом донском козаку његова родбина је била дужна да купи коња, копље, сабљу, пушку, јатаган, два пиштоља и по два комплета летње и зимске униформе.

„Слободан“


Реч „козак“ у монголско-турским језицима значи „слободан човек, авантуриста, луталица“. Од истог корена потиче и назив данашњих Казаха, народа који живи у Казахстану.

Списак козачких армија у Руској Империји

Амурска козачка војска

Астрахањска козачка војска

Донска козачка војска

Забајкалска козачка војска

Кубањска козачка војска

Оренбуршка козачка војска

Семиреченска козачка војска

Сибирска козачка војска

Терска козачка војска

Уралска козачка војска

Усуријска козачка војска

Козаци Иркутске и Јенисејске Губерније


Занимљиве чињенице:

 

  • - Руски император Павел I је био Наполеонов савезник и послао је козаке да освајају Индију, али је после његове смрти тај авантуристички поход прекинут.
  • - Наполеон Бонапарта и његови маршали били су одушевљени карактеристичним козачким јахањем (кретањем заједно са коњем) и самим седлом (без високог ункаша).
  • - Козаци, за разлику од европске коњице, нису користили мамузе и терали су коње малим бичевима, тзв. „нагајкама".
  • - Козачки коњи су врло издржљиви и лепи.
  • - Донски козаци се на старим сликама увек могу препознати по плавој боји мундира са црвеним лампасима и по копљима.
  • - Терски и кубањски козаци преузели су много тога од суседних кавкаских народа. То се односи на одевање, плесове, оружје и др.
  • - Персијски шах је имао своју личну козачку бригаду, формирану по угледу на руске бригаде, а њоме је командовао официр из Русије.
  • - У Чељабинској области на Уралу постоји село које се зове Париз. Име је добило у знак сећања на уралске козаке који су учествовали у нападу на Париз 1814.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Игор Грков, Иван николајев, Russia beyond


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Служење војног рока, спас за Србију

2018-10-16 15:57:23

У последње време стално се истиче да нам је неопходна војска регрута. У спроведеној анкети, 74 одсто грађана Србије изјаснило се да поново треба увести обавезно служење...

Кубура и љути руж за Хајдук Вељка

2018-10-16 06:13:26

Чучук Стана је опевана у народним песмама као супруга Хајдук Вељка, који је због ње "изгубио главу", али и као жена војник која је четири пута рањавана у име слободе Србије

Слиједи ли Вукотино крунисање на Тргу?

2018-10-14 23:00:51

На брзину, али помпезно најављени Народни протест одржан је у суботу увече на бањолучком Тргу Крајине.

Први војник први гине: Подсећање на подморничара Крсту Ђуровића

2018-10-14 07:10:45

приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији У првом борбеном реду погинуо је командант Војнопоморског сектора Бока капетан бојног брода Крсто Ђуровић. Тог дана сазнао је да је...

Шест ратова које је Русија „за длаку“ избегла

2018-10-12 06:08:47

У руској историји је било неколико међународних конфликата за које није постојало друго решење осим рата. Па ипак, руска дипломатска виртуозност и професионализам руске армије у...

Како је британски краљ Џорџ V издао последњег руског цара?

2018-10-10 05:00:56

Последњи руски цар Николај II, кога су бољшевици стрељали заједно са породицом, могао је да избегне тако мрачан крај и да напусти Русију после одрицања од...

Немачким топовима тукао Немце

2018-10-08 22:51:51

Mиљков синовац и мој пријатељ Аца, просто дотрча и донесе фотографију свог стрица. Рече да не жели да хвали свога „чичу” иако с поносом наглашава да...

Заборављени тенковски батаљон Руске православне цркве

2018-10-08 17:04:22

Након свих прича о бољшевичком прогону православне вере, могло би да изненади да је баш у Стаљиново време Руска православна црква имала, ни мање ни више...

Mајор Драгутин Гавриловић: Војници, јунаци!

2018-10-08 12:22:59

„Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда...

Јуриш у поробљену отаџбину

2018-10-07 21:19:30

Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге... – заповедио је војвода Живојин Мишић својим јунацима, спремним за напад на Солунски фронт

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: