Прокрчен пут за повратак у земљу

Објављено: 16.09.2018.год.
фото: Српски и француски војници / Новости
Британски председник владе Лојд Џорџ у својим мемоарима пише да "налет Срба на непријатеља, који је био укопан у стену изнад њих, представља један од најсјајнијих подвига у овоме рату". Српска војска је 21. септембра избила на Вардар и заузела све комуник


Првог дана офaнзиве, 14. септeмбра, негде око 15 сати, пошто француска 17. колонијална дивизија није могла да крене напред, војвода Степа Степановић је у борбу увео дивизије другог армијског ешалона, Југословенску и Тимочку, које су се кретале иза француских дивизија на око 500 метара.

Прошавши кроз распоред Француза, Југословенска дивизија је сломила бугарску одбрану на Кравици, Кравичком камену и око 18 часова избила на Кравичку пољану. Тиме је отворила пут за надирање према Козјаку. На Соколу, међутим, борба није јењавала. Француски 148. и српски 6. пук су се цео дан под најтежим условима пели уз стрме падине Сокола. Нека одељења су, чак, користила лествице да би савладала окомите делове стеновитих падина. Ипак, вешто се бранећи, војници бугарског 10. пука су до дубоко у ноћ задржали неприступачне врхове Сокола у својим рукама. Тек око 23 часа, када су добиле појачање, српска и француска војска су освојиле врхове Сокола. Тиме је цео бугарски главни положај на правцу напада српске 2. армије био заузет.

Кокандант армије, војвода Степановић, кратко је описао тај успех: "Задатак је извршен. Тактички фронт је пробијен и поред кризе код 17. француске дивизије и колебања код 122. француске дивизије. Највећи успех постигла је Шумадијска дивизија". Заузимање јако утврђених бугарских положаја на Ветернику, Кравици, Добром Пољу и Соколу, заједничко је дело француских и српских трупа. Војвода Степа Степановић је са разлогом одао посебно признање Шумадијској дивизији, којој је у наредби од 16. септембра, између осталог, упутио и ове речи: "Шумадијска дивизија је свој споредни задатак претворила у главни и тиме стекла славу каква се ређе налази у историји ратне вештине. Тиме је она дала нови доказ свету да ненадмашно јунаштво српске војске неугасиво пламти у срцима српских војника и као сунце загрева измучено срце наше отаџбине, носећи јој скору слободу."

Други дан офанзиве крунисан је новим великим успесима. Српска 2. армија, са Југословенском и Тимочком дивизијом у првом, а Шумадијском и 17. колонијалном у другом ешалону (122. дивизија задржана је на Добром Пољу у општој резерви), наставила је надирање према Козјаку и Тополцу, ка другом положају бугарске одбране.



Наишавиш на снажан отпор непријатеља, Југословенска дивизија је цео дан нападала на Козјак, напредујући стопу по стопу. Непријатељски пукови, довођени из резерве и бацани на ову несаломљиву дивизију, нису је могли зауставити. Бугарској војсци су на Козјаку дошла немачка појачања у помоћ, како би зауставили продор и спречили слом. Али, како је сликовито забележено у Ратном дневнику српске Врховне команде, пред налетом југословенских и вардарских пукова разбијале су се све снаге непријатеља као таласи гоњени орканом на морској пучини, па је Југословенска дивизија у једном громовитом нападу, око 18 часова увече, освојила најснажнији положај на целом непријатељском фронту - планину Козјак.

У исто време Тимочка дивизија је, улажући огромне напоре на јако испресецаном терену са висинским разликама до 600 метара у изворном делу реке Пороје, избила пред Тополац и развила се за одлучно надирање дуж Тополске греде. Истог дана српска 1. армија је са Дринском, Дунавском и Моравском дивизијом прешла у напад и до предвече освојила цео непријатељски први положај и, поравнавши се са 2. армијом, наставила надирање у дубину непријатељске одбране. Само на крајњем левом крилу, код села Грдешнице и Старевине, где су Бугари пружили изузетно жилав отпор да би заштитили рокадну комуникацију Разимбеј-

-Виталиште-Козјак, 9. дунавски пук и Одред генерала Транијеа, који су штитили лево крило и бок српског распореда, нешто су спорије напредовали.

У међувремену, непријатељ је увео у борбу нова крупна појачања и прегруписао снаге, али није могао да заустави напредовање српских трупа. Трећег дана офанзиве Тимочка дивизија је освојила Тополац, Југословенска и Моравска дивизија Кучков камен, а Дринска и Дунавска, у тесном садејству са Одредом генерала Транијеа, Пандели и Бешички вис, продревши све до Виталишта. Тиме је завршен пробој главног непријатељског положаја на целој ширини српског нападног фронта од око 30 км.

У току тих борби Бугари и Немци су претрпели велике губитке у људству, наоружању и борбеној опреми; само заробљених било је око 3.000. Број погинулих и рањених није утврђен. За то време француске дивизије су имале 677, а српске трупе око 500 ратника избачених из строја.

Пишући о тим борбама, које су својом жестином и брзим резултатима изненадиле свет, тадашњи британски председник владе Лојд Џорџ у својим мемоарима истиче да су се Бугари храбро бранили, али да нису могли да се одупру Србима, које је "предводио један од најспособнијих генерала овога рата" (војвода Живојин Мишић - прим. аут.), а које је прожимала "жудња да се дигну и баце на непријатеља и да најзад прокрче себи пут натраг у своју земљу". Тиме он објашњава како су Срби "извршили пробој фронта с неодољивим јунаштвом. Налет Срба на непријатеља, који је био укопан у стену изнад њих, представља један од најсјајнијих подвига у овоме рату".

У наставку офанзиве српска Врховна команда је увела у борбу Коњичку дивизију, која је потчињена 2. армији са задатком да, заједно са пешадијом, гони непријатеља ка Вардару.

У наредна четири дана, српске армије су се као бујица сручиле са високих планина ка Црној реци и долини Вардара, не допустивши непријатељу да застане и предахне. Већ 21. септембра, 2. армија је избила на Вардар широким фронтом од Демир Капије до Неготина, и на Црну реку од њеног ушћа до Возараца, и загосподарила главним комуникацијама непријатеља.

Следећег дана 1. армија је, после вишедневних тешких борби, заузела Дренску планину и избила на комуникацију Прилеп-Градско.

Избијањем српских армија на Вардар и Дренску планину створена је потпуно нова стратегијска ситуација на македонском ратишту. Немачка 11. и бугарска 1. армија биле су раздвојене брешом широком 50 километара и веома угрожене, јер је настављањем српске офанзиве у правцу Овчег поља запретила опасност обема армијама да им буду пресечени одступни правци и да буду натеране на капитулацију.

Немачки штабови су увиђали ту опасност чим је дошло до слома бугарског фронта у планини, па су инсистирали да се обе армије повуку у дубљу позадину и организују нову одбрамбену линију на којој би се, уз помоћ дивизије чији су долазак са других фронтова најављивале врховне команде Немачке и Аустро-Угарске, зауставила Антантина офанзива и, евентуално, предузео противнапад.

Заслепљени тежњом да трајно сачувају своју контролу над Вардарском Македонијом, бугарски двор, влада и врховна команда су се упорно супротстављали тој идеји. Подређујући стратегијске обзире политичким амбицијама бугарских владајућих кругова и користећи се оперативном пасивношћу француских, британских и грчких трупа на њиховим секторима фронта, генерал Шолц је настојао да, довођењем појачања са тих делова фронта, спречи напредовање српског ударног клина.

СРБИ ПРОДИРУ У НЕМАЧКУ ТВРЂАВУ

Извештавајући Врховну команду о избијању 2. армије на Вардар, војвода Степановић је кратко саопштио: "Овим је завршен стратегијски пробој непријатељског фронта". Коментаришући тај догађај тадашњи начелник немачке 11. армије генерал др Петер Кирх у својој студији о рату у Македонији, написао је: "Овом победом Срба извршен је продор у немачку тврђаву".

Петар Опачић, Новости

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Служење војног рока, спас за Србију

2018-10-16 15:57:23

У последње време стално се истиче да нам је неопходна војска регрута. У спроведеној анкети, 74 одсто грађана Србије изјаснило се да поново треба увести обавезно служење...

Кубура и љути руж за Хајдук Вељка

2018-10-16 06:13:26

Чучук Стана је опевана у народним песмама као супруга Хајдук Вељка, који је због ње "изгубио главу", али и као жена војник која је четири пута рањавана у име слободе Србије

Слиједи ли Вукотино крунисање на Тргу?

2018-10-14 23:00:51

На брзину, али помпезно најављени Народни протест одржан је у суботу увече на бањолучком Тргу Крајине.

Први војник први гине: Подсећање на подморничара Крсту Ђуровића

2018-10-14 07:10:45

приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији У првом борбеном реду погинуо је командант Војнопоморског сектора Бока капетан бојног брода Крсто Ђуровић. Тог дана сазнао је да је...

Шест ратова које је Русија „за длаку“ избегла

2018-10-12 06:08:47

У руској историји је било неколико међународних конфликата за које није постојало друго решење осим рата. Па ипак, руска дипломатска виртуозност и професионализам руске армије у...

Како је британски краљ Џорџ V издао последњег руског цара?

2018-10-10 05:00:56

Последњи руски цар Николај II, кога су бољшевици стрељали заједно са породицом, могао је да избегне тако мрачан крај и да напусти Русију после одрицања од...

Немачким топовима тукао Немце

2018-10-08 22:51:51

Mиљков синовац и мој пријатељ Аца, просто дотрча и донесе фотографију свог стрица. Рече да не жели да хвали свога „чичу” иако с поносом наглашава да...

Заборављени тенковски батаљон Руске православне цркве

2018-10-08 17:04:22

Након свих прича о бољшевичком прогону православне вере, могло би да изненади да је баш у Стаљиново време Руска православна црква имала, ни мање ни више...

Mајор Драгутин Гавриловић: Војници, јунаци!

2018-10-08 12:22:59

„Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда...

Јуриш у поробљену отаџбину

2018-10-07 21:19:30

Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге... – заповедио је војвода Живојин Мишић својим јунацима, спремним за напад на Солунски фронт

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: