Усамљенички живот у беспућима тајге: Како је породица Ликов побегла од КГБ-а и цивилизације

Објављено: 13.09.2018.год.


Прогониле су их специјалне службе, а они су се годинама скривали у дубоким шумама. Када је само једна жена остала у животу, покушала је да се врати у цивилизацију, али се брзо разочарала и вратила у тајгу.

Агафја носи одело од конопље, обућу од брезове коре, а ватру пали помоћу кресива. Током лета је тајга пуна опасних дивљих животиња, а зими су мразеви и снег до појаса. Нема никаквих благодети цивилизације, а најближе насеље је удаљено 250 километара.

 

Карп Осипович

Пре 40 година су совјетски геолози хеликоптером летели изнад неприступачне тајге и на једном месту у горњем току реке Абакан, где људи не обитавају, приметили су башту. Испоставило се да у шуми живи породица Ликов. То су били староверци – отац и четворо одрасле деце. Они су годинама били одсечени од света, а била је довољна само једна кратка вест у новинама да постану познати у целом Совјетском Савезу.

Пар година касније (1982) ове анахорете је посетио новинар листа „Комсомольская правда“ Василиј Песков. Очекивао је да ће видети петочлану породицу, али је затекао само оца Карпа, његову ћерку Агафју и три свежа гроба. За кратко време су два брата и сестра умрли од болести.

Крст на гробу оца Агафје Ликове, Карпа Осиповича Ликова.

Отац је умро 1988, после чега је у шуми остала само Агафја, али није пожелела да промени начин живота.

Погубна цивилизација

Неупућени су сматрали да је поменути новинар крив за смрт чланова породице Ликов, ненавикнутих на контакт са другим људима. Песков је много патио због таквих мишљења, јер је он, напротив, покушавао да их заштити од гомиле знатижељника. Годинама је посећивао Ликове, помагао им, носио им кухињски прибор и лекове, чак им је однео и козу да би отшелници увек имали свежег млека.

Отшелница Агафја Ликова и новинар Василиј Песков прелазе реку Јеринат. 2004.

У једном од последњих сусрета са Агафјом сада већ покојни Песков ју је питао да ли је по њеном мишљењу добро што су људи „пронашли“ њену породицу. Она му је одговорила да јој се чини да им је Бог послао људе. Јер да није било људи, сви би одавно помрли.

„Какав је био наш живот? Све је већ било изношено, све прње су нам биле у закрпама. Страшно је и сетити се – јели смо траву, кору дрвећа“, цитира Агафју лист „Комсомольская правда“.

Како су шумски „Робинсони“ постали славни?

Песков је на основу сусрета са породицом Ликов написао серију чланака. Прича о шумским усамљеницима многе је дирнула. Ујутру су се испред новинских киоска правили редови када је требало да изађе број са чланком о овој породици.

Песков је једном испричао пријатељима како је жена Леонида Брежњева ујутру слала човека на киоск да што пре купи „Комсомолку“ – толико је била нестрпљива да прочита наставак саге о сибирским анахоретама. Касније су Песковљеви чланци издати као засебна књига под насловом „Ћорсокак у тајги“, која је затим преведена на многе језике.

Зашто су Ликови отишли у шуму?

По целој Русији је било много људи који су се скривали од власти из верских побуда (још увек медији повремено помињу такве случајеве). Старообредници су у Русији увек били прогоњени, изузев за време владавине цара Николаја II. Он је укинуо прогоне, али их је касније совјетска власт обновила са још већом жестином – приморавала је староверце да ступају у колхозе и изрицала им затворске казне.

Породица Ликових је спас од колективизације потражила далеко у шуми, на територији резервата. Руководство резервата им је током 1930-их забранило да лове дивљач и рибу.

Обиталиште породице Ликов у Хакаском државном резервату природе.

Једном је стигла анонимна пријава да се старообредници баве криволовом. Чувари резервата су кренули да то провере и том приликом су случајно убили рођеног брата Карпа Ликова. Истрага је, међутим, цео случај приказала тако као да су старообредници пружили оружани отпор.

Када су 1937. године репресије биле најжешће, породицу Ликов су посетили припадници Народног комесаријата за унутрашње послове (НКВД) и детаљно их саслушавали у вези са поменутим случајем. Ликови су схватили да треба бежати, и од тада су се повлачили све дубље у тајгу, непрекидно мењајући станиште и замећући трагове.

Подвижница Агафја 

Сада Агафја има 74 године. Она већ 30 година живи сама у шуми. Само једном је покушала да се врати међу људе. Било је то 1990. године, када је отишла да живи у старообреднички манастир, где се исповеда „беспоповство“ (што значи да дотична деноминација старообредника не признаје свештенство), па се чак ту и замонашила. Међутим, испоставило се да Агафја има другачије представе о вери, па се вратила „кући“ у тајгу. Касније, 2011. године, Агафју су посетили представници званичне руске старообредничке цркве и извршили обред њеног крштења по свим правилима.

Локална власт подржава Агафју. Бивши губернатор Кемеровске области Аман Туљејев је наложио да се старој подвижници пружи сва неопходна помоћ. Из године у годину расте интересовање за усамљену отшелницу. Посећују је многобројне телевизијске екипе, новинари, лекари и волонтери.

Британска телевизијска екипа на челу са редитељком Ребеком Маршал посетила је Агафју 2015. године како би снимила документарни филм о њеном животу под називом „Шума у мени“.

Агафја сматра да је усамљенички живот главни пут ка спасењу душе. Истина, она и не сматра да је усамљена. „Уз сваког хришћанина су увек Анђео-чувар, Христос и апостоли“, каже Агафја.

Александра Гузева, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Десет великих војсковођа од оснивања Русије до данас

2020-08-08 07:59:06

Једни су допринели да Русија опстане као независна држава, а други да постане једна од највећих светских сила. 1. Свјатослав Игоревич Свјатослав Игоревич Лео Хао Владар Кијевске Русије, кнез...

Срећа коју је донела слобода

2020-08-08 07:51:35

Швајцарац Арчибалд Рајс, један од првих који је ушао у ослобођени Београд, водио је дневник о победоносном походу српске војске. После четири крваве ратне године српска војска...

Непријатељ мора бити заустављен: Како је одбијен први масовни ваздушни напад на Москву

2020-08-02 09:36:54

У ноћи између 21. и 22. јула 1941. године одиграла се Битка за Москву – једна од најдраматичнијих ваздушних битака у Другом светском рату. На град...

Двоје заборављених

2020-08-02 08:55:38

Двоје старих још су живи и сваког јутра и вечери излазе на станицу, чекају воз и жељно загледају у вагоне. Траже својега Милана, надају му се. Чекају га тако дуго и сваким даном све су блеђи, а боре на њиховим лицима постају све дубље, док њихове добре душе траже утехе своме болу и молитви богу. И у тихом, непрекидном јецању, које изумире у заглушном добу послератнога живота...

Како су кинеске банде пола века харале Русијом

2020-08-01 07:21:41

Деценијама ни Русија ни Кина нису могле да изађу на крај са суровим и немилосрдним хунхузима. Ти бандити су поред уобичајеног разбојништва учествовали и у судбоносним...

Први дан рата

2020-07-28 13:50:54

Велики рат

„Аустрија нам је објавила рат. То је њен крај. Бог ће нам дати победу.”

2020-07-28 08:37:20

  Председник српске владе Никола Пашић изговорио је ове јечи пре тачно 106 година, 28. јула 1914. у некој кафани у Нишу, у којој се нашао и...

Одговор Србије на аустроугарски ултиматум

2020-07-26 21:24:48

Српска краљевскa владa одговорила је на аустроугарски ултиматум 25 јула. Одговор су написали Стојан Протић и председник владе Никола Пашић, који га је лично уручио аустроугарском...

Ултиматум који је шокирао свет

2020-07-26 08:00:52

То је "најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави" оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у...

Мислите да знате ко су козаци? Многи тако мисле...

2020-07-25 21:07:17

Козаци нису ни раса, ни нација, ни професија, ни људи који живе на одређеном месту. Они су од свега тога помало. Време је да се раскринкају...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: