Усамљенички живот у беспућима тајге: Како је породица Ликов побегла од КГБ-а и цивилизације

Објављено: 13.09.2018.год.


Прогониле су их специјалне службе, а они су се годинама скривали у дубоким шумама. Када је само једна жена остала у животу, покушала је да се врати у цивилизацију, али се брзо разочарала и вратила у тајгу.

Агафја носи одело од конопље, обућу од брезове коре, а ватру пали помоћу кресива. Током лета је тајга пуна опасних дивљих животиња, а зими су мразеви и снег до појаса. Нема никаквих благодети цивилизације, а најближе насеље је удаљено 250 километара.

 

Карп Осипович

Пре 40 година су совјетски геолози хеликоптером летели изнад неприступачне тајге и на једном месту у горњем току реке Абакан, где људи не обитавају, приметили су башту. Испоставило се да у шуми живи породица Ликов. То су били староверци – отац и четворо одрасле деце. Они су годинама били одсечени од света, а била је довољна само једна кратка вест у новинама да постану познати у целом Совјетском Савезу.

Пар година касније (1982) ове анахорете је посетио новинар листа „Комсомольская правда“ Василиј Песков. Очекивао је да ће видети петочлану породицу, али је затекао само оца Карпа, његову ћерку Агафју и три свежа гроба. За кратко време су два брата и сестра умрли од болести.

Крст на гробу оца Агафје Ликове, Карпа Осиповича Ликова.

Отац је умро 1988, после чега је у шуми остала само Агафја, али није пожелела да промени начин живота.

Погубна цивилизација

Неупућени су сматрали да је поменути новинар крив за смрт чланова породице Ликов, ненавикнутих на контакт са другим људима. Песков је много патио због таквих мишљења, јер је он, напротив, покушавао да их заштити од гомиле знатижељника. Годинама је посећивао Ликове, помагао им, носио им кухињски прибор и лекове, чак им је однео и козу да би отшелници увек имали свежег млека.

Отшелница Агафја Ликова и новинар Василиј Песков прелазе реку Јеринат. 2004.

У једном од последњих сусрета са Агафјом сада већ покојни Песков ју је питао да ли је по њеном мишљењу добро што су људи „пронашли“ њену породицу. Она му је одговорила да јој се чини да им је Бог послао људе. Јер да није било људи, сви би одавно помрли.

„Какав је био наш живот? Све је већ било изношено, све прње су нам биле у закрпама. Страшно је и сетити се – јели смо траву, кору дрвећа“, цитира Агафју лист „Комсомольская правда“.

Како су шумски „Робинсони“ постали славни?

Песков је на основу сусрета са породицом Ликов написао серију чланака. Прича о шумским усамљеницима многе је дирнула. Ујутру су се испред новинских киоска правили редови када је требало да изађе број са чланком о овој породици.

Песков је једном испричао пријатељима како је жена Леонида Брежњева ујутру слала човека на киоск да што пре купи „Комсомолку“ – толико је била нестрпљива да прочита наставак саге о сибирским анахоретама. Касније су Песковљеви чланци издати као засебна књига под насловом „Ћорсокак у тајги“, која је затим преведена на многе језике.

Зашто су Ликови отишли у шуму?

По целој Русији је било много људи који су се скривали од власти из верских побуда (још увек медији повремено помињу такве случајеве). Старообредници су у Русији увек били прогоњени, изузев за време владавине цара Николаја II. Он је укинуо прогоне, али их је касније совјетска власт обновила са још већом жестином – приморавала је староверце да ступају у колхозе и изрицала им затворске казне.

Породица Ликових је спас од колективизације потражила далеко у шуми, на територији резервата. Руководство резервата им је током 1930-их забранило да лове дивљач и рибу.

Обиталиште породице Ликов у Хакаском државном резервату природе.

Једном је стигла анонимна пријава да се старообредници баве криволовом. Чувари резервата су кренули да то провере и том приликом су случајно убили рођеног брата Карпа Ликова. Истрага је, међутим, цео случај приказала тако као да су старообредници пружили оружани отпор.

Када су 1937. године репресије биле најжешће, породицу Ликов су посетили припадници Народног комесаријата за унутрашње послове (НКВД) и детаљно их саслушавали у вези са поменутим случајем. Ликови су схватили да треба бежати, и од тада су се повлачили све дубље у тајгу, непрекидно мењајући станиште и замећући трагове.

Подвижница Агафја 

Сада Агафја има 74 године. Она већ 30 година живи сама у шуми. Само једном је покушала да се врати међу људе. Било је то 1990. године, када је отишла да живи у старообреднички манастир, где се исповеда „беспоповство“ (што значи да дотична деноминација старообредника не признаје свештенство), па се чак ту и замонашила. Међутим, испоставило се да Агафја има другачије представе о вери, па се вратила „кући“ у тајгу. Касније, 2011. године, Агафју су посетили представници званичне руске старообредничке цркве и извршили обред њеног крштења по свим правилима.

Локална власт подржава Агафју. Бивши губернатор Кемеровске области Аман Туљејев је наложио да се старој подвижници пружи сва неопходна помоћ. Из године у годину расте интересовање за усамљену отшелницу. Посећују је многобројне телевизијске екипе, новинари, лекари и волонтери.

Британска телевизијска екипа на челу са редитељком Ребеком Маршал посетила је Агафју 2015. године како би снимила документарни филм о њеном животу под називом „Шума у мени“.

Агафја сматра да је усамљенички живот главни пут ка спасењу душе. Истина, она и не сматра да је усамљена. „Уз сваког хришћанина су увек Анђео-чувар, Христос и апостоли“, каже Агафја.

Александра Гузева, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Учитељ који постаде војвода

2018-11-18 17:13:06

Jован С. Стојковић (1875–1920), познатији као војвода Бабунски, био је један од најславнијих старих четника. Основну школу је започео, са закашњењем од две године, у селу...

Сећања руског добровољца на рат 90-их: Нашао сам Бога у молитвама на српском језику

2018-11-17 23:41:39

Александар Кравченко, козачки атаман, оснивач организације „Косовски фронт“ и сајта Српска.ру у интервјуу за Russia Beyond присећа се рата на територији бивше Југославије и тога како...

Велики Ниш у Великом рату

2018-11-16 08:46:42

Варош на Нишави била је ратна престоница, ту су донете важне одлуке о формирању нове државе, а био је то и први град који је српска војска ослободила након пробоја Солунског фронта

Гробови Солунаца зарасли у шумарку између салаша

2018-11-12 05:10:17

Овде је заборављено и салашарско српско гробље које ће можда бити предмет истраживања археолога који ће се једног дана чудити одакле гробље у тој пустари

Хвала деди на побједи

2018-11-11 07:39:39

После 104 године, породица Савићевић из Ивањице открила податке о свом претку, мајору српске војске, Милану Савићевићу, који је погинуо у бици на Дрини 1914. Подигли му и освештали традиционални споменик крајпуташ. Податке нашли уз помоћ продуценткиње РТС-а, историчара и војног архива.

Дневник официра се вратио у отаџбину

2018-11-10 06:33:06

Војевао је храбро за отаџбину официр Драгољуб Т. Вуковић (1880–1930), а кад битке утихну водио ратни дневник. Бележница је чувана у породици дуго после Драгољубове смрти,...

Биолошки рат против Русије: Пентагон заиграо на последњу карту у циљу очувања глобалне доминације

2018-11-09 19:29:57

На територији бившег СССР-а, Министарство одбране САД активно ради на формирању мреже биолошких лабораторија, у циљу стварања напредних сојева патогених микроорганизама који ће послужити за израду савременог биолошког оружја масовног уништења. Уопште није случајно што се ове лабораторије граде баш на подручју бивших република СССР-а, где су финансијери целог овог пројекта кренули од две кључне тачке: прво, потребно је да се што ближе руској граници, направи мрежа референтних биолошких лабораторија и станица мониторинга одакле се ефективно може управљати стратешким правцима потенцијалног биолошког удара, и друга ништа мање значајна тачка је присуство локалног становништва, које је генетски веома блиско са Русима, и које захваљујући сервилним властодржцима које САД “на овај или онај начин држе у шаци” представља практично неограничен људски ресурс за експериментисање на “живом месу” а све у циљу креирања ултимативног патогена који ће са лица земље збрисати комплетну људску популацију која има било какву ДНК везу са “архетипским непријатељем” САД, тачније са Русима.

Како се идеологија у Русији мењала кроз векове?

2018-11-09 10:20:06

Руски народ је током своје историје пролазио кроз веома тешке периоде. Идеологија и вера у нешто што је узвишеније од опипљиве стварности често су служиле као...

Власт брани и право на сећање

2018-11-05 14:40:16

Забрана преласка државне границе групи српских интелектуалаца је само наставак кампање коју државни органи уз помоћ парадржавних, анонимних структура воде у сусрет обележавању великог јубилеја 100....

Како су у Чачку забрањени ћирилица и шљивовица

2018-11-05 13:06:07

Јула 1916. године окупационе власти у Чачку претресле су књижаре тражећи читанке на ћирилици - без успеха. Два дана касније, у поновљеном претресу, у књижари Миливоја Жиловића...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: