Добровољци стижу на Солунски фронт

Објављено: 08.09.2018.год.
Српски и француски команданти обилазе прву линију Солунског фронта Фото: Документација „Новости“ и Фото-архив „Борба“

Велики губици које је српска војска претрпела могли су се попуњавати једино добровољцима међу исељеницима и ратним заробљеницима југословенског порекла у савезничким земљама


Посебно ваља истаћи да је 20. јула 1917. године објављена Крфска декларација српске Владе и Југословенског одбора о ослобођењу и уједињењу свих Срба, Хрвата и Словенаца у слободну националну и независну државу, што је у редовима српске војске и међу добровољцима примљено као крупан корак на путу стварања заједничке југословенске државе и знак да су велике жртве дате на бојном пољу већ почеле да дају своје плодове.

Велики губици које је српска војска претрпела на Солунском фронту могли су се попуњавати једино прикупљањем добровољаца међу југословенским исељеницима и ратним заробљеницима југословенског порекла у савезничким земљама. Од 1916. до 1918. године из Америке је дошло око 4.000, а из Русије, из састава Добровољачког корпуса Срба, Хрвата и Словенаца, стигло је око 12.500 добровољаца. Почетком 1917. године у Корпусу у Русији било је око 42.000 добровољаца. Међутим, под утицајем тамошњих револуционарних догађаја, аустроугарских и италијанских антијугословенских агитација, извесне националне тесногрудости и суревњивости међу добровољцима и официрима са Крфа, као и због неизвесности у погледу коначног исхода рата, многи добровољци су напустили Корпус.

У време избијања Октобарске револуције једна добровољачка бригада затекла се у области Урала. Претила је опасност да се она потпуно изгуби у вртлогу револуционарних догађаја. Међутим, благодарећи ставу Лењина који је истицао да се на Солунском фронту води борба за националну одбрану Србије од империјалистичке агресије, бољшевичка власт је омогућила да се добровољачке јединице, које су сачувале своју борбену способност, с целокупним својим наоружањем пребаце преко Владивостока у Солун.

Њихово укључивање у јединице српске војске, каже се у једном извештају српске Врховне команде 1917. године, повољно утиче на морал војника, "јер осећају да им се снага јача и попуњава свежим и младим елементима. Са тим долази нова нада и поверење у боље дане". Једним делом добровољаца попуњаване су све дивизије српске војске. Већи део добровољаца из Русије, задржавајући своју формацијску структуру од чета до бригаде, ушао је у састав Југословенске дивизије која је образована почетком 1918. године преформирањем дотадашње Вардарске дивизије. Југословенска дивизија имала је две бригаде, Југословенску и Вардарску, од по два пука. Ова дивизија је ушла у састав 2. армије.

Поводом ступања великог броја Југословена, међу којима је било највише Срба са територије Аустроугарске и Црне Горе, у редове српске војске, начелник Штаба Врховне команде генерал Петар Бојовић упутио је 12. децембра 1917. године трупама наредбу у којој се излажу погледи на односе српских војника и добровољаца.


У наредби се, између осталог, каже: "Бављење Југословена у нашој војсци, поред помоћи у војном погледу, треба још да учврсти и развије идеју о братству, једнакости и заједници Срба, Хрвата и Словенаца, као и осталих Словена. Напори свих старешина треба да теже стварању уверења код свих војника о потпуној једнакости и равноправности свих чланова југословенске нације. Потребно је сузбијати сваки покушај сепаратизма или доминирања Србијанаца над осталим и обратно. Сваки члан ове заједнице треба да сам осећа да није ниуколико потлачен нити потчињен и да има пуно право да се по својој вољи назива Србином, Хрватом, Словенцем, Чехом, Пољаком итд., као год што ће увек имати право да исповеда, без икакве замерке, ону веру коју он жели.

"Нарочито је од великог значаја да Срби из Краљевине Србије не показују никакве идеје или намере превласти над осталим елементима, како би се искоренила свака зебња и бојазан која можда постоји код Хрвата, Словенаца и Црногораца у овом погледу. У том правцу вршена је од стране наших непријатеља јака пропаганда међу њима, пропаганда која није била без успеха и која ће, можда, и на македонском фронту бити продужена.

"Разне препирке, објашњења и замерке за минуле догађаје, па чак и поједине алузије, могу донети више штете но што се то обично мисли, због тога их треба избегавати и оставити на страну све дискусије које могу унети неспоразум и злу крв међу елементе из разних крајева.

"Крфску декларацију, коју су израдили највиђенији представници свих делова Југословена, треба сматрати као свршен и обавезан акт и све раније размирице оставити забораву. Главна и једина пажња свих војника треба сада да се усредсреди на извојевање победе над непријатељем и привођење у дело југословенског уједињења."

Осврћићи се на третман Југословена у јединицама, у наредби се даље каже:

"Дисциплина и ред морају се одржавати и код Југословена исто онако као и код наших војника. Ни најмање не сумњам у њихов здрав разум и зрело расуђивање да овако велико дело може да изврши само војска прожета патриотизмом и чврстом дисциплином. Међутим, нарочито желим да нагласим да средства за одржавање дисциплине морају бити строго по нашим законима, уредбама, правилима и прописима. Туча и псовке апсолутно су забрањени. Официри и подофицири који се буду огрешили о ову препоруку нека се одмах узму на одговорност и нека за то искусе сву законску строгост.

"Једном речи, сви војници, без разлике одакле је ко родом, треба да живе међу собом као права браћа и најискренији другови; треба да имају пуно поверење у своје старешине и да буду уверени да ће их ови увек са највећом савесношћу и бригом водити у овим тешким и озбиљним временима."

Са оваквим ставом и настојањем српске Врховне команде и свих старешина, долазак добровољаца у српску војску још је више учврстио њено јединство и подигао борбени дух, што је било изузетно значајно за њену улогу у завршној фази рата.

СТРАХ ОД ЈАКЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ

Италијанска влада није дозвољавала прикупљање добровољаца међу својим заробљеницима југословенског порекла, јер није желела јачање српске војске. Она је тек после енергичног притиска осталих савезничких влада дозволила да неколико стотина заробљених Срба оде у Солун, док такве дозволе није дала Хрватима и Словенцима. Долазак добровољаца на Солунски фронт имао је велики значај. У завршној фази рата у редовима српске војске борило се око 20.000 добровољаца (у 1917. години из Русије је дошло око 12.600 добровољаца, а из Северне и Јужне Америке око 4.000).

Петар Опачић, Новости

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Учитељ који постаде војвода

2018-11-18 17:13:06

Jован С. Стојковић (1875–1920), познатији као војвода Бабунски, био је један од најславнијих старих четника. Основну школу је започео, са закашњењем од две године, у селу...

Сећања руског добровољца на рат 90-их: Нашао сам Бога у молитвама на српском језику

2018-11-17 23:41:39

Александар Кравченко, козачки атаман, оснивач организације „Косовски фронт“ и сајта Српска.ру у интервјуу за Russia Beyond присећа се рата на територији бивше Југославије и тога како...

Велики Ниш у Великом рату

2018-11-16 08:46:42

Варош на Нишави била је ратна престоница, ту су донете важне одлуке о формирању нове државе, а био је то и први град који је српска војска ослободила након пробоја Солунског фронта

Гробови Солунаца зарасли у шумарку између салаша

2018-11-12 05:10:17

Овде је заборављено и салашарско српско гробље које ће можда бити предмет истраживања археолога који ће се једног дана чудити одакле гробље у тој пустари

Хвала деди на побједи

2018-11-11 07:39:39

После 104 године, породица Савићевић из Ивањице открила податке о свом претку, мајору српске војске, Милану Савићевићу, који је погинуо у бици на Дрини 1914. Подигли му и освештали традиционални споменик крајпуташ. Податке нашли уз помоћ продуценткиње РТС-а, историчара и војног архива.

Дневник официра се вратио у отаџбину

2018-11-10 06:33:06

Војевао је храбро за отаџбину официр Драгољуб Т. Вуковић (1880–1930), а кад битке утихну водио ратни дневник. Бележница је чувана у породици дуго после Драгољубове смрти,...

Биолошки рат против Русије: Пентагон заиграо на последњу карту у циљу очувања глобалне доминације

2018-11-09 19:29:57

На територији бившег СССР-а, Министарство одбране САД активно ради на формирању мреже биолошких лабораторија, у циљу стварања напредних сојева патогених микроорганизама који ће послужити за израду савременог биолошког оружја масовног уништења. Уопште није случајно што се ове лабораторије граде баш на подручју бивших република СССР-а, где су финансијери целог овог пројекта кренули од две кључне тачке: прво, потребно је да се што ближе руској граници, направи мрежа референтних биолошких лабораторија и станица мониторинга одакле се ефективно може управљати стратешким правцима потенцијалног биолошког удара, и друга ништа мање значајна тачка је присуство локалног становништва, које је генетски веома блиско са Русима, и које захваљујући сервилним властодржцима које САД “на овај или онај начин држе у шаци” представља практично неограничен људски ресурс за експериментисање на “живом месу” а све у циљу креирања ултимативног патогена који ће са лица земље збрисати комплетну људску популацију која има било какву ДНК везу са “архетипским непријатељем” САД, тачније са Русима.

Како се идеологија у Русији мењала кроз векове?

2018-11-09 10:20:06

Руски народ је током своје историје пролазио кроз веома тешке периоде. Идеологија и вера у нешто што је узвишеније од опипљиве стварности често су служиле као...

Власт брани и право на сећање

2018-11-05 14:40:16

Забрана преласка државне границе групи српских интелектуалаца је само наставак кампање коју државни органи уз помоћ парадржавних, анонимних структура воде у сусрет обележавању великог јубилеја 100....

Како су у Чачку забрањени ћирилица и шљивовица

2018-11-05 13:06:07

Јула 1916. године окупационе власти у Чачку претресле су књижаре тражећи читанке на ћирилици - без успеха. Два дана касније, у поновљеном претресу, у књижари Миливоја Жиловића...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: