Немачка мења стратегију

Објављено: 19.08.2018.год.
Комора српске војске / Фото: Документација

Ток догађаја 1914. показао да Аустроугарска није способна да сама сломи Србију, а да се у исто време успешно супротстави Русији, па је због тога све више падала у зависност Немачке


После победе на Колубари унутрашње прилике у Србији су се средиле. Охрабрени сјајним успесима своје војске, сви друштвени слојеви су показали спремност да наставе рат до коначне победе. Управо у часу када је у бици на Колубари дошло до преокрета и велика победа била на помолу, српска Народна скупштина на седници у Нишу, 7. децембра 1914. године, усвојила је декларацију у којој је као ратни циљ Србије истакла ослобођење и уједињење свих југословенских народа. Тиме је први пут званично постављено питање опстанка Аустроугарске монархије. Мада је та анахронична држава, следећи свој империјалистички нагон и гушећи национално-ослободилачке покрете, дуго времена била озбиљан извор претњи миру у Европи, у то време, међутим, ниједна чланица Антанте, на чијој се страни борила Србија, није ни помишљала на рушење Аустроугарске. Штавише, гледајући на њу као на један од елемената европске равнотеже, силе Антанте су готово до краја рата задржале своје гледиште да Аустроугарску треба очувати. Но, сам ток ратних догађаја водио је њеној ликвидацији.


Порази Аустроугарске на почетку рата утицали су и на став неутралних држава (Румуније, Италије и Бугарске), које су савезничким уговорима биле везане за Немачку и Аустроугарску. Бугарска је морала да одложи улазак у рат на страни Централних сила, а Италија и Румунија су биле подстакнуте да се приближе Антанти.

Због таквог развоја догађаја у првој ратној години неочекивано је порастао значај балканског ратишта за оба зараћена табора. Сада, када су сви генералштабови морали да преиспитају своје стратегијске концепције за настављање рата, Балкан, на коме су се Србија и Црна Гора успешно бориле, више се није могао заобићи у њиховим операцијским плановима.

Ток догађаја 1914. године показао је да Аустроугарска није способна да сама сломи Србију, а да се у исто време успешно супротстави Русији, па је због тога све више падала у зависност Немачке. Користећи њено војно и политичко слабљење, немачка врховна команда је успела да, постепено, у својим рукама концентрише руковођење ратом Централних сила у складу са својим интересима, тако да је монархија од тог времена све мање била партнер, а све више сателит свог моћног савезника и суседа.

Пошто су савезничке државе, које су биле слабије припремљене за рат, издржале прве страховите ударе Централних сила, немачка врховна команда је закључила да ће Антанта, ако јој се остави довољно времена да мобилише своје огромне материјалне и људске потенцијале, однети коначну победу. Шанса Централних сила, које су и даље биле надмоћне у војној снази, лежала је у брзим и одлучним дејствима. Због тога је она израдила план о сукцесивном елиминисању противника, према коме је требало најпре сломити руску војску, затим Србију и, најзад, све снаге концентрисати за одлучујућу битку на Западном фронту.

Операције против Србије замишљене су као важна етапа на путу до коначне победе. Покоравањем Србије требало је поправити пољуљани углед и повратити самопоуздање Аустроугарске, као и придобити нове савезнике на Балкану, а такође и пружити непосредну помоћ усамљеној Турској, која је држала затворена врата Дарданела. Отварањем јужног крака Drang nach Ostena обезбедио би се приступ стратегијски виталним областима Блиског и Средњег истока, као и њиховим огромним људским и материјалним резервама, неопходним за успешно настављање рата.

Када је средином фебруара 1915. године англофранцуска флота извршила напад на Дарданеле, начелник немачке врховне команде генерал Фалкенхајн је, плашећи се да Турска не подлегне, одлучио да се прво изведе офанзива против Србије, како би се угроженом савезнику пружила непосредна помоћ и пресекао "каравански пут" преко Балкана између Русије и западних савезника. Тиме би неутралне државе биле присиљене да се придруже Централним силама или да пруже пријатељску неутралност. Руска офанзива у Карпатима омела је тај план.

Међутин, чим су немачко--аустроугарске армије након пробоја руског фронта код Горлица у мају 1915. отпочеле велику противофанзиву на Источном фронту, Фалкенхајн је одмах почео да припрема напад на Србију. Како Немачка и Аустроугарска нису могле без смањивања ефектива на другим ратиштима одвајати довољно својих снага да би брзо сломиле српску војску, његова је главна брига била да се пре свега обезбеди садејство бугарске војске. Ради тога он је вршио притисак на Беч да се изађе у сусрет територијалним захтевима бугарске владе, обећавајући јој источни део Србије и Вардарску Македонију, као и делове територије Грчке и Румуније уколико се ове две државе прикључе Антанти. Немајући другог избора, Аустроугарска се сложила.

Пошто је и Турска изјавила да је вољна да Бугарској за савезничке услуге уступи Маричку област, бугарска влада је 5. септембра 1915. у седишту немачке врховне команде у Плесу потписала споразум о приступању Централним силама.

Према одредбама споразума, Немачка, Аустроугарска и Бугарска су се обавезале да тројни напад против Србије почне 6. октобра и да свака од њих ангажује по шест пешадијских дивизија и крупне снаге других родова оружја. За команданта групе инвазионих армија одређен је немачки фелдмаршал Макензен. Бугарска је у исто време груписала према Грчкој две и по дивизије, с тим да ако Грчка остане неутрална, доцније и те снаге пребаци на Српски фронт.

Како су бугарске дивизије по бројној снази и наоружању одговарале снази једне и по дивизије других армија, споразумом у Плесу за операције против Србије планирано је, у ствари, двоструко више снага од оних којима је Србија располагала. Непријатељске снаге, распоређене полукружно дуж западне, северне и источне границе Србије, имале су велики избор погодних стратегијских праваца за напад, што је још више компликовало војно-стратегијски положај Србије у јесен 1915. године.

У водећим круговима Антанте такође је дошло до промене у ставу према балканском ратишту, али знатно спорије и неодлучније, односно без чврстих одлука. Чим се на западном фронту прешло са маневарског на позициони рат, појавили су се у јесен 1914. и почетком 1915. године предлози да савезници пошаљу преко Солуна у Србију неколико корпуса, да се са њене територије и у садејству са српском војском, која је за собом имала низ сјајних победа а пред собом ослабљеног непријатеља, предузме посредан удар преко незаштићене Панонске низије у јужни бок Централних сила.

У прилог томе изношена су убедљива образложења да би такав напад, у вези са једновременом офанзивом руских армија преко Карпата у правцу Будимпеште и Беча, имао далекосежан утицај на брз завршетак рата. Ту идеју заступали су, поред српске владе и Врховне команде, министар у француској влади Аристид Бријан, затим члан британског ратног кабинета Давид Лојд Џорџ и више савезничких генерала.

КРУТИ СТАВОВИ САВЕЗНИКА

Најпотпунији план за долазак савезничких јединица у Србију израдио је, по жељи француског председника Рајмона Поенкареа, командант француске 5. армије, иначе добар познавалац Балкана, генерал Франше Д'Епере октобра 1914. С војничког гледишта, пројекти су били занимљиви и изводљиви. Међутим, генералштабови Француске и Велике Британије, држећи се круто става да се једино на Западном фронту може изборити одлучујућа битка, одбацили су те предлоге као идеје о недопустивом расипању снага на споредним ратиштима.

Петар Опачић, Новости

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Патриотизам прирођене Српкиње

2019-06-16 16:24:12

Jелисавета Христић је по роду и народности припадала Ирској, а по ономе како је живела и делала, свим срцем Србији. Благодарна Јелисавета, удата је била за...

Руси долазе: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-06-15 06:53:15

Из ратног дневника команданта Треће армије генерала Небојше Павковића

РТ: Идолопоклонство албанских милитаната Клинтону и Олбрајтовој

2019-06-12 08:21:03

Бивши амерички председник Бил Клинтон и бивши државни секретар Медлин Олбрајт су међу западним лидерима који пристижу на Косово како би примили почасти од стране албанских...

Лажима пораженог прогласили победником, а победника пораженим

2019-06-10 17:30:07

Команданти НАТО-а који су бесомучно бомбардовали Трећу армију, посебно Приштински корпус, били су шокирани када се са Косова и Метохије повлачила Војска Југославије у колонама које су потвдиле да је лаж да је НАТО „нанео велике губитке српским снагама“. Слика које је отишла у свет показала је да ја Војска Југославије на Косову и Метохији само мало окрзнута. Силницима није преостало ништа него да новим лажима и манипулацијама прогласе сами себе победником свесни да су поражени. Међутим, истина је полако угледала светло дана!

Херојска смрт „генерала свих генерала“: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-06-02 07:10:28

Из ратног дневника команданта Треће армије генерала Небојше Павковића

Паштрик –  гробница и споменик хероја: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-05-26 08:10:01

"Битка за Кошаре била је страшна. Уз велике жртве, од 9. априла до 14. јуна зауставили смо пробој терориста ка Дреници. Али, битка на Паштрику, која је трајала од 26. маја до 14. јуна, у нашим борбеним документима забележена је као најтежа. Поред припадника терористичке ОВК и регуларне војске Албаније, тукли смо се и против стратешке авијације САД која је само 16, 27. и 31. маја на наше положаје изручила око 200 најразорнијих бомби који су планину претвриле у „месечeво тло“. На Космету смо издржали ударе из стратосфере.", Генерал Небојша Павковић, Новости, 20.6 2017.

Кад Даринка оца и мајку замени карабином и камом

2019-05-25 07:44:39

У рат је 1912. добровољно отишла са тринаест година и била трипут рањавана. На ратишту се удала и породила и вратила након седам година као победница...

„Црногорски режим се покрио ушима, јуначки ћути и шени пред НАТО државама које праве Велику Албанију и на територији Црне Горе“

2019-05-21 19:03:03

Пише: Протојереј Јован Пламенац Након подоста времена у суботу 18. маја одслужили смо Литургију на врху Румије. Нијесмо служили у цркви, него поред ње.   Румијска црква је оваплоћена,...

Јуриш кроз терористичку заседу: Из Ратног дневника команданта Треће армије

2019-05-18 11:28:49

Прошло је 20 година од јуначке одбране Приштинског корпуса и Треће армије на Косову и Метохији. На жалост, међу онима који негирају херојство, па чак и боравак команданта Треће армије на овом простору, прихватајући ставове оних који омаловажавају све постигнуто у овој јуначкој борби, генерала Небојше Павковића, су и многи бивши припадници Војске. Мисле ако умање нечију вреднист да ће је себи приписати. Ево им одговора!

„САД су последње које треба да нам држе придике о моралним начелима”

2019-05-12 09:57:50

"Ако екселенција мисли да су грађани Србије у „Бесмртном пуку” одавали почаст америчким, британским, или француским војницима који су изгинули у Другом светском рату, морам га разочарати – греши."

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: