Погрешне процене у Бечу

Објављено: 17.08.2018.год.
Српски војници неимари победе на Церу / Фото: Документација

Уочи Првог светског рата, у званичним војним круговима готово свих земаља владало је уверење да ће предстојећи рат кратко трајати и да ће бити решен на главним европским ратиштима


Историја Солунског фронта обухвата ратна збивања од 1915. до 1918. године. Његов постанак више су условили политички него војно-стратегијски разлози, а његов допринос на крају рата подједнако је био значајан и у политичком и у војном погледу.

Уочи Првог светског рата у званичним војним круговима готово свих земаља владало је уверење да ће предстојећи рат кратко трајати и да ће га решити на главним европским ратиштима неколико одлучујућих судара милионских армија водећих чланица противничких коалиција. Тако је Балканско полуострво, због неразвијених комуникација, планинског земљишта и изукрштаних политичких интереса великих сила и балканских држава, третирано као готово незанимљива периферија будуће ратне арене. Генералштабови великих сила углавном су се задовољили прикупљањем општих информација о војном потенцијалу, комуникацијама и економским ресурсима балканских земаља. Аустроугарски генералштаб је, међутим, због својих посебних политичких циљева, годинама припремао превентивни рат против Србије.

Анализирајући политичку позадину таквог става Беча и Будимпеште према малој суседној Србији, многобројни познати историчари су закључили да су велики успеси које је постигла Србија у балканским ратовима појачали самосвест југословенских народа у Хабзбуршкој монархији, видећи у Србији велики друштвени и морални ослонац за рушење Аустроугарске и стварање своје заједничке државе. Уплашени таквим развојем догађаја, владајући кругови у Аустроугарској, оптерећеној многим унутрашњим супротностима и, посебно, југословенским питањем, сматрали су да ће "за монархију бити немогуће задржати југословенске покрајине ако на Балкану буде постојала снажна Србија", па су закључили да ће агресијом на Краљевину Србију наћи најбржи и најлакши излаз из стања у коме се та многонационална анахронична држава тада налазила. Они су се заправо надали да ће сламањем Србије сачувати територијални интегритет монархије, а захватањем нових природно богатих територија и значајних комуникација које воде из средње Европе ка предњој Азији, осигурати доминантан положај на Балкану. Тиме би повратили пољуљани углед у свету, после пораза у аустро-пруском рату 1866. године, и оспособили се да са више изгледа на успех учествују у новој економској и политичкој подели света.

Њихову агресивну политику према Србији, након разбијања Балканског савеза од 1912. године, свесрдно су помагали немачки империјалисти, препуштајући им да преко Балкана отворе јужни крак Drang nach Ostena. Немачки цар Вилхелм II их је у октобру 1913. готово гурао у рат против Србије: "Можете бити сигурни да ја стојим иза вас и да сам готов да извучем мач кад год ваша акција то буде захтевала." Војни кругови око престолонаследника Франца Фердинанда и начелника Генералштаба, генерала Конрада фон Хецендорфа, тврдили су да рат против Србије, која је веома исцрпљена од тек завршених балканских ратова, неће представљати никакав проблем за моћне аустроугарске оружане снаге и да ће то бити само једна "лака шетња до Ниша".

У таквим околностима, у августу 1914. када је почео Први светски рат, нико није претпостављао да ће Солун постати значајан центар војних операција и да ће управо на балканском ратишту, потписивањем Солунског примирја, отпочети завршни чин тога рата, у коме ће значајну улогу одиграти српска војска.

Сам ток ратовања 1914. показао је сву нереалност предвиђања да ће рат кратко трајати, јер је на главним европским ратиштима, уместо одлучујућих победа, дошло до потпуног застоја у операцијама, тако да су обе зараћене стране прешле на позициони рат. Међутим, на балканском ратишту, на српско-аустроугарском фронту тријумфовала је српска војска. Прекаљена и искуством обогаћена у балканским ратовима, предвођена способним командантима, а свесна да брани националну независност и опстанак своје отаџбине, српска војска је с поуздањем дочекала агресора и одлучно га поразила у биткама на Церу и Колубари.

У петомесечним драматичним борбама, вођеним у Мачви и западној Србији, српска војска је везала за себе и поразила не само аустроугарску балканску војску (5. и 6. армију, трупе Команде Босне и Херцеговине, граничне и етапне јединице и Дунавску речну ратну флоту), већ и знатан део 2. армије, која је, због уласка Русије у рат, требало да буде ангажована на Источном фронту.

У тим борбама, које су вођене од августа до средине децембра 1915, изгинула су или заробљена, према подацима аустроугарског генералштаба, 7.592 аустроугарска официра и 266.212 војника и подофицира, односно више од половине борачког састава упућеног на српски фронт, а, према личном дневнику Оскара Поћорека, команданта аустријске балканске војске, аустроугарске трупе су у тим борбама претрпеле губитке од 399.000 људи.

Српска војска је заробила преко 40.000 официра, подофицира и војника и запленила 130 топова и доста друге ратне опреме. У тим победама значајна заслуга припада храброј црногорској војсци, која је, везујући значајне аустроугарске снаге на њеном веома широком фронту, пружила драгоцену помоћ српској војсци у суровој борби с непријатељем.

Тежећи да у једном налету прегази Србију, аустроугарска врховна команда је употребила на српском и црногорском фронту две петине својих оружаних снага, чиме је јако слабила снаге одређене за операције на руском фронту. То је довело до тога да је претрпела тежак пораз и на Источном фронту, што се трајно негативно одразило на њен војно - стратегијски и међународни положај у току рата. Ти порази су дубоко уздрмали Аустроугарску. Треба истаћи да је пораз на српском фронту био тежак ударац за њен престиж, односно за престиж њене војске, коју је за непуних шест месеци два пута поразила војска мале Србије.

Морални ехо тих победа био је, међутим, огроман. Како је до успеха српске војске дошло у време када су многи сматрали да се она налази пред катастрофом, углед Србије нагло је порастао у целом свету. Њене победе су дочекане с неподељеним дивљењем, јер су извојеване под врло тешким условима, али на начин који изазива поштовање.

Осврћући се на те догађаје, француски маршал Жофр је писао: "Деликатни маневри на Церу и Колубари, вођени сигурним просуђивањем, слободом духа и снагом која испољавају мајсторство српског командовања, заслужују да заузму сјајно место у нашим стратегијским студијама."

То су речи човека који као главнокомандујући генерал француске војске у почетку рата није показивао довољно разумевања за балканско ратиште и положај српске војске, али који се, као што се види, није устезао да искаже дивљење за њене успехе и да ода највеће признање неимарима победа на Церу и Колубари, војводама Радомиру Путнику, Степи Степановићу и Живојину Мишићу. Било је то заслужено признање војсци која је, удаљена стотинама километара од савезничких фронтова, победила осионог непријатеља сопственим снагама и уз помоћ савезничке Црне Горе, чија је војска на свом фронту везивала двоструко бројније аустроугарске снаге од оних којима је сама располагала.

АУСТРОУГАРСКА У СТРАХУ

Српска војска је у биткама, вођеним до половине децембра 1015. године, изгубила 97.159 војника и старешина, па није имала снаге да у пуној мери искористи своје велике победе. Али је, груписана према ослабљеном боку непријатеља, држала у страху Аустроугарску, претећи својом офанзивом у правцу Босне и Срема, па чак и према Будимпешти и Бечу.

Петар Опачић, Новости

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Гробови Солунаца зарасли у шумарку између салаша

2018-11-12 05:10:17

Овде је заборављено и салашарско српско гробље које ће можда бити предмет истраживања археолога који ће се једног дана чудити одакле гробље у тој пустари

Хвала деди на побједи

2018-11-11 07:39:39

После 104 године, породица Савићевић из Ивањице открила податке о свом претку, мајору српске војске, Милану Савићевићу, који је погинуо у бици на Дрини 1914. Подигли му и освештали традиционални споменик крајпуташ. Податке нашли уз помоћ продуценткиње РТС-а, историчара и војног архива.

Дневник официра се вратио у отаџбину

2018-11-10 06:33:06

Војевао је храбро за отаџбину официр Драгољуб Т. Вуковић (1880–1930), а кад битке утихну водио ратни дневник. Бележница је чувана у породици дуго после Драгољубове смрти,...

Биолошки рат против Русије: Пентагон заиграо на последњу карту у циљу очувања глобалне доминације

2018-11-09 19:29:57

На територији бившег СССР-а, Министарство одбране САД активно ради на формирању мреже биолошких лабораторија, у циљу стварања напредних сојева патогених микроорганизама који ће послужити за израду савременог биолошког оружја масовног уништења. Уопште није случајно што се ове лабораторије граде баш на подручју бивших република СССР-а, где су финансијери целог овог пројекта кренули од две кључне тачке: прво, потребно је да се што ближе руској граници, направи мрежа референтних биолошких лабораторија и станица мониторинга одакле се ефективно може управљати стратешким правцима потенцијалног биолошког удара, и друга ништа мање значајна тачка је присуство локалног становништва, које је генетски веома блиско са Русима, и које захваљујући сервилним властодржцима које САД “на овај или онај начин држе у шаци” представља практично неограничен људски ресурс за експериментисање на “живом месу” а све у циљу креирања ултимативног патогена који ће са лица земље збрисати комплетну људску популацију која има било какву ДНК везу са “архетипским непријатељем” САД, тачније са Русима.

Како се идеологија у Русији мењала кроз векове?

2018-11-09 10:20:06

Руски народ је током своје историје пролазио кроз веома тешке периоде. Идеологија и вера у нешто што је узвишеније од опипљиве стварности често су служиле као...

Власт брани и право на сећање

2018-11-05 14:40:16

Забрана преласка државне границе групи српских интелектуалаца је само наставак кампање коју државни органи уз помоћ парадржавних, анонимних структура воде у сусрет обележавању великог јубилеја 100....

Како су у Чачку забрањени ћирилица и шљивовица

2018-11-05 13:06:07

Јула 1916. године окупационе власти у Чачку претресле су књижаре тражећи читанке на ћирилици - без успеха. Два дана касније, у поновљеном претресу, у књижари Миливоја Жиловића...

Повратак српских Аргонаута

2018-11-05 13:00:30

Приредио Бошко Антић, контрадмирал у пензији На данашњи дан, пре сто година, Врховна команда је наредила Бродарској команди да се врати на Дунав и Саву, одакле су...

Србија крварила да би сви Срби живели у једној држави Југославији

2018-11-04 19:31:56

Гинули и да би од аустроугарског јарма ослободили Хрвате и Словенце. За склапање сепаратног мира нуђени Црна Гора, делови Босне и Албаније

Бећковић против НАТО-а

2018-11-04 09:21:35

Пише Мирослав Лазански за Политику Фетва је написана. Из Црне Горе. Важи за писца и академика Матију Бећковића, за историчаре Чедомира Антића и Александра Раковића, те за...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: