Погрешне процене у Бечу

Објављено: 17.08.2018.год.
Српски војници неимари победе на Церу / Фото: Документација

Уочи Првог светског рата, у званичним војним круговима готово свих земаља владало је уверење да ће предстојећи рат кратко трајати и да ће бити решен на главним европским ратиштима


Историја Солунског фронта обухвата ратна збивања од 1915. до 1918. године. Његов постанак више су условили политички него војно-стратегијски разлози, а његов допринос на крају рата подједнако је био значајан и у политичком и у војном погледу.

Уочи Првог светског рата у званичним војним круговима готово свих земаља владало је уверење да ће предстојећи рат кратко трајати и да ће га решити на главним европским ратиштима неколико одлучујућих судара милионских армија водећих чланица противничких коалиција. Тако је Балканско полуострво, због неразвијених комуникација, планинског земљишта и изукрштаних политичких интереса великих сила и балканских држава, третирано као готово незанимљива периферија будуће ратне арене. Генералштабови великих сила углавном су се задовољили прикупљањем општих информација о војном потенцијалу, комуникацијама и економским ресурсима балканских земаља. Аустроугарски генералштаб је, међутим, због својих посебних политичких циљева, годинама припремао превентивни рат против Србије.

Анализирајући политичку позадину таквог става Беча и Будимпеште према малој суседној Србији, многобројни познати историчари су закључили да су велики успеси које је постигла Србија у балканским ратовима појачали самосвест југословенских народа у Хабзбуршкој монархији, видећи у Србији велики друштвени и морални ослонац за рушење Аустроугарске и стварање своје заједничке државе. Уплашени таквим развојем догађаја, владајући кругови у Аустроугарској, оптерећеној многим унутрашњим супротностима и, посебно, југословенским питањем, сматрали су да ће "за монархију бити немогуће задржати југословенске покрајине ако на Балкану буде постојала снажна Србија", па су закључили да ће агресијом на Краљевину Србију наћи најбржи и најлакши излаз из стања у коме се та многонационална анахронична држава тада налазила. Они су се заправо надали да ће сламањем Србије сачувати територијални интегритет монархије, а захватањем нових природно богатих територија и значајних комуникација које воде из средње Европе ка предњој Азији, осигурати доминантан положај на Балкану. Тиме би повратили пољуљани углед у свету, после пораза у аустро-пруском рату 1866. године, и оспособили се да са више изгледа на успех учествују у новој економској и политичкој подели света.

Њихову агресивну политику према Србији, након разбијања Балканског савеза од 1912. године, свесрдно су помагали немачки империјалисти, препуштајући им да преко Балкана отворе јужни крак Drang nach Ostena. Немачки цар Вилхелм II их је у октобру 1913. готово гурао у рат против Србије: "Можете бити сигурни да ја стојим иза вас и да сам готов да извучем мач кад год ваша акција то буде захтевала." Војни кругови око престолонаследника Франца Фердинанда и начелника Генералштаба, генерала Конрада фон Хецендорфа, тврдили су да рат против Србије, која је веома исцрпљена од тек завршених балканских ратова, неће представљати никакав проблем за моћне аустроугарске оружане снаге и да ће то бити само једна "лака шетња до Ниша".

У таквим околностима, у августу 1914. када је почео Први светски рат, нико није претпостављао да ће Солун постати значајан центар војних операција и да ће управо на балканском ратишту, потписивањем Солунског примирја, отпочети завршни чин тога рата, у коме ће значајну улогу одиграти српска војска.

Сам ток ратовања 1914. показао је сву нереалност предвиђања да ће рат кратко трајати, јер је на главним европским ратиштима, уместо одлучујућих победа, дошло до потпуног застоја у операцијама, тако да су обе зараћене стране прешле на позициони рат. Међутим, на балканском ратишту, на српско-аустроугарском фронту тријумфовала је српска војска. Прекаљена и искуством обогаћена у балканским ратовима, предвођена способним командантима, а свесна да брани националну независност и опстанак своје отаџбине, српска војска је с поуздањем дочекала агресора и одлучно га поразила у биткама на Церу и Колубари.

У петомесечним драматичним борбама, вођеним у Мачви и западној Србији, српска војска је везала за себе и поразила не само аустроугарску балканску војску (5. и 6. армију, трупе Команде Босне и Херцеговине, граничне и етапне јединице и Дунавску речну ратну флоту), већ и знатан део 2. армије, која је, због уласка Русије у рат, требало да буде ангажована на Источном фронту.

У тим борбама, које су вођене од августа до средине децембра 1915, изгинула су или заробљена, према подацима аустроугарског генералштаба, 7.592 аустроугарска официра и 266.212 војника и подофицира, односно више од половине борачког састава упућеног на српски фронт, а, према личном дневнику Оскара Поћорека, команданта аустријске балканске војске, аустроугарске трупе су у тим борбама претрпеле губитке од 399.000 људи.

Српска војска је заробила преко 40.000 официра, подофицира и војника и запленила 130 топова и доста друге ратне опреме. У тим победама значајна заслуга припада храброј црногорској војсци, која је, везујући значајне аустроугарске снаге на њеном веома широком фронту, пружила драгоцену помоћ српској војсци у суровој борби с непријатељем.

Тежећи да у једном налету прегази Србију, аустроугарска врховна команда је употребила на српском и црногорском фронту две петине својих оружаних снага, чиме је јако слабила снаге одређене за операције на руском фронту. То је довело до тога да је претрпела тежак пораз и на Источном фронту, што се трајно негативно одразило на њен војно - стратегијски и међународни положај у току рата. Ти порази су дубоко уздрмали Аустроугарску. Треба истаћи да је пораз на српском фронту био тежак ударац за њен престиж, односно за престиж њене војске, коју је за непуних шест месеци два пута поразила војска мале Србије.

Морални ехо тих победа био је, међутим, огроман. Како је до успеха српске војске дошло у време када су многи сматрали да се она налази пред катастрофом, углед Србије нагло је порастао у целом свету. Њене победе су дочекане с неподељеним дивљењем, јер су извојеване под врло тешким условима, али на начин који изазива поштовање.

Осврћући се на те догађаје, француски маршал Жофр је писао: "Деликатни маневри на Церу и Колубари, вођени сигурним просуђивањем, слободом духа и снагом која испољавају мајсторство српског командовања, заслужују да заузму сјајно место у нашим стратегијским студијама."

То су речи човека који као главнокомандујући генерал француске војске у почетку рата није показивао довољно разумевања за балканско ратиште и положај српске војске, али који се, као што се види, није устезао да искаже дивљење за њене успехе и да ода највеће признање неимарима победа на Церу и Колубари, војводама Радомиру Путнику, Степи Степановићу и Живојину Мишићу. Било је то заслужено признање војсци која је, удаљена стотинама километара од савезничких фронтова, победила осионог непријатеља сопственим снагама и уз помоћ савезничке Црне Горе, чија је војска на свом фронту везивала двоструко бројније аустроугарске снаге од оних којима је сама располагала.

АУСТРОУГАРСКА У СТРАХУ

Српска војска је у биткама, вођеним до половине децембра 1015. године, изгубила 97.159 војника и старешина, па није имала снаге да у пуној мери искористи своје велике победе. Али је, груписана према ослабљеном боку непријатеља, држала у страху Аустроугарску, претећи својом офанзивом у правцу Босне и Срема, па чак и према Будимпешти и Бечу.

Петар Опачић, Новости

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Шта је све Радио-телевизији Србије било важније од Дана Републике (Српске)

2020-01-13 07:31:44

НА Дан Републике Српске, 9. јануара, Јавни сервис Србије није директно преносио свечаност у Бањој Луци, коју је званично подржала Република Србија, а у програму учествовали изасланик председника Србије, председница и чланови српске владе, начелник Генералштаба Војске Србије и, наравно, Његова светост патријарх српски господин Иринеј, дакле српска држава у пуном државном и конфесионалном капацитету, како и доличи.

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

2020-01-09 06:55:30

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Укинути Републику Српску

2020-01-08 20:08:09

Пише Бошко Козарски То је сан већине грађана Босне и Херцеговине. Додуше, једни би да је избришу гумицом за дејтонска пенкала, а други да је накалеме на...

„Експлозија осјећања са црногорских планина, из градских небодера, станова, приградских кућа, спустила се на улице“

2020-01-06 12:57:25

Људска емоција је чудесна муња, а постаје још чуднија када се утопи у мистичну масу! Експлозија осјећања са црногорских планина, из градских небодера, станова, приградских кућа,...

РТ: Није угњетавање ако то ради „прозападни демократа“?: Црногорски закон о верској слободи је подла и незаконита лакрдија

2019-12-29 12:03:19

Усвајање закона о „верској слободи“ који отвара врата прогону одређене вере обично би се посматрало као застрашујуће кршење људских права, али када се то чини православним...

Капетан Крунослав Иванковић погинуо бранећи част и слободу

2019-12-28 07:13:06

Бојиштем у рејону Кошара одјекивали су плотуни из свих артиљеријских оруђа и тенкова, као и жестока паљба из митраљеза и пушака, као последњи поздрав и почасни плотун капетану Крунославу Иванковићу, хероју који је добровољно отишао у смрт и у легенду. Отишао је уз највећу војну почаст.

Три седма пука

2019-12-23 07:05:31

После заузећа Кајмакчалана, Браздасте и Рововске косе и усамљеног Ћувика нађосмо се очи у очи са Седмим пуком бугарске војске. Бијемо се и дан и ноћ,...

Милачић: Ђукановић са својом страном свитом растура темеље праве и исконске Црне Горе, неће у томе успети

2019-12-22 07:55:30

"Сетимо се само изјаве генерала НАТО-а Френклина Бена Хоџиса, бившег главнокомандујућег копнених снага у Европи, који је СПЦ и православље означио као главну препреку довршењу посла на Балкану. Ово се стога не тиче само Црне Горе већ и Србије."

РТ: НАТО се заснива на вредностима, али платите! Шеф Пентагона укорио савезнике или би они требали бити вазали?

2019-12-18 07:40:34

Амерички министар одбране Марк Еспер тврди да би чланице НАТО-а требале да више плаћају јер не могу бити „слободни јахачи“, те да се амерички савез заснива...

РТ: Нису ваши пијуни: Резолуција америчког сената о геноциду над Јерменима чини праву ствар из погрешних разлога

2019-12-17 08:24:36

Након више од 70 година одбијања признања геноцида над Јерменима из политичких разлога, Конгрес САД изненада се предомислио, такође из политичких разлога. Између избијања Првог светског рата...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: