Кецмановић: Функционер Конгреса САД боље разумије БиХ и од ЦИА и од насљедика Хојта Јиа

Објављено: 19.07.2018.год.
фото: Политика


Пише: Ненад Кецмановић, „Политика

„ЧИНИ ми се паклено тежак задатак да људе у Босни окупимо да раде заједно ако ми не можемо видјети разлике међу њима, а они их тако снажно осјећају“.


Био је ово непримијећен антологијски коментар конгресмена Дејна Рорабахера, предсједника Поткомитета за Европу и Евроазију Представничког дома америчког Конгреса на извјештај Метјуа Палмера, „в. д. помоћника замјеника“ који је наслиједио Хојт Јиа.

Након априлске посјете БиХ, Палмер je поднио стереотипни извјештај конгресном пoткомитету о томе како „САД хоће да виде јединствену БиХ у евроатлантским интеграцијама“ и бла, бла, бла, а Рорабахер га је одслушао и затим постављао питања.

РОРАБАХЕР: Да ли се ти људи међусобно уопште могу разумјети? Којим језицима говоре?

ПАЛМЕР: Рекао бих да је то јако осјетљиво политизовано питање. Хрвати ће вам рећи да говоре хрватски, Бошњаци босански, а Срби српски. Ја вам могу рећи да их све једнако сасвим добро разумијем.

РОРАБАХЕР: Колико људи говори хрватски? И је ли тај језик другачији од српског?

ПАЛМЕР: Могу се разумјети, г. предсједавајући.

РОРАБАХЕР: А можете ли на улици препознати ко је Србин, Хрват или Бошњак, постоји ли неки начин да препознате различите етничке групе?

ПАЛМЕР: Сасвим сигурно не. Једино неки, посебно религиозни Бошњаци, понекад носе одијела по којима их можете распознати, иначе не.

РОРАБАХЕР: Чини ми се паклено тежак задатак да те људе окупимо да раде заједно ако ми не можемо да уочимо разлике међу њима, а они их тако снажно осјећају.

Заиста, како да уједините људе који то неће, а не можете да утврдите чак ни зашто неће?

Како да међу њима уклоните баријере које не видите (спољни изглед) и не чујете (језик), а оне су за њих субјективно непремостиве?

Чак и да три народа у БиХ те невидљиве и нечујне разлике само „снажно осјећају“, то би била њихова реалност. Али, постоје и видне разлике у традицији, обичајима, обрасцима понашања, узајамним искуствима, на којима све три стране инсистирају више него на сличностима, и оне се увећавају.

Показало се да разлике одушевљавају туристе на далеким путованњима, али да мало ко у њима ужива у властитој земљи. Напротив,  пише Мајкл Валзер: „Вјековима су народи под империјама живјели у миру, али када је дошла слобода, сви су бирали да организују самовладавину са себи најсличнијима“.

Не само разлике него и разлази засновани на њима нису препознатљиви за шатл-дипломате попут Палмера, који на неколико сати сврате у Сарајево и послушним домаћинима предоче како Вашингтон види будућност  Босне и Балкана.

Њихови пак земљаци и колеге амабасадори који у БиХ проведу бар четири године и извијесте да америчка визија не пије воде на терену, зараде укор да нису послати да креирају, него да спроводе политику Стејт департмента.

Конгресмен Рорабахер вјероватно никада није ни крочио у Босну, али је схватио као да је читао Андрићеве злослутне метафоре о сарајевским богомољама – „Сахат кули, Саборној цркви и Катедрали које исте сате откуцавају у различито вријеме“, о „танкој линији између љубави и мржње која зближава и дијели босанске комшије“, али и угледног књижевника Дервиша Сушића, муслимана и партизана из Тузле, о томе да се опасност „у Босни види у знаку супротне вјере, чује у пјесми, слути у погледу пролазника“.

Појмови злопамћење, осветољубивост, пријетња и, посебно, мржња о којим пишу познаваоци босанске душе природан су елемент интерперсоналне и групне комуникације не само у БиХ, сада су замијењени политички коректним плеоназмима.

Као да се промјеном знака може поништити означено.

Али, експерти Ције, Стејт депармента, Пентагона и специјалних служби широм свијета раде на промјени свијести, обликовању перцепције, преусмјеравању емоција, вјерујући да се социјалним инжењерингом  може створити нова реалност у Босни. А то је реално таман толико колико и да САД у БиХ, час штите своју националну  безбједност, час шире мултикултурализам, час извозе демократију и људска права час обуздавају малигни утицај Русије.

Ароганција суперсиле и јесте у томе што мисли да све може и да јој је све дозвољено. Медлин Олбрајт је говорила: „Ми имамо морално право и да бомбардујемо, јер ми смо Америка!“, а  неименовани функционер у  Бушовој администрацији: „Ми смо сада империја и, када дјелујемо, стварамо сопствену реалност. И док ви изучавате ту реалност, ми ћемо поново дјеловати и створити друге нове реалности …“

Рорабахер можда не би знао Босну ни да пронађе на мапи, али је из непродуктивне  мантре коју слуша већ деценијама о „сличностима и блискостима три народа у БиХ које завађају зли локални политичари, а САД треба да их уједине“, извео закључак сасвим супротан Палмеровом: „Ту је паклено тешко нешто промијенити!“

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ,
Политика

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

„Црногорски режим се покрио ушима, јуначки ћути и шени пред НАТО државама које праве Велику Албанију и на територији Црне Горе“

2019-05-21 19:03:03

Пише: Протојереј Јован Пламенац Након подоста времена у суботу 18. маја одслужили смо Литургију на врху Румије. Нијесмо служили у цркви, него поред ње.   Румијска црква је оваплоћена,...

Јуриш кроз терористичку заседу: Из Ратног дневника команданта Треће армије

2019-05-18 11:28:49

Прошло је 20 година од јуначке одбране Приштинског корпуса и Треће армије на Косову и Метохији. На жалост, међу онима који негирају херојство, па чак и боравак команданта Треће армије на овом простору, прихватајући ставове оних који омаловажавају све постигнуто у овој јуначкој борби, генерала Небојше Павковића, су и многи бивши припадници Војске. Мисле ако умање нечију вреднист да ће је себи приписати. Ево им одговора!

„САД су последње које треба да нам држе придике о моралним начелима”

2019-05-12 09:57:50

"Ако екселенција мисли да су грађани Србије у „Бесмртном пуку” одавали почаст америчким, британским, или француским војницима који су изгинули у Другом светском рату, морам га разочарати – греши."

Зашто Руси толико воле Сибир?

2019-05-12 08:23:34

  Шта је Сибир? Зима коју треба преживети, огромна растојања између насеља, медведи на путевима спремни да нападну пса, а понекад и човека... Ако је тако, зашто...

Живот генерала Врангела подно Стражилова

2019-05-08 07:02:40

Царски руски официр, козак, због униформе прозван и „црним бароном”, дошао је 1922. у Сремске Карловце, где је постао вођа свих „белих емиграната” у изгнанству

Борац без страха пре 20 година отрчао у легенду

2019-05-07 12:06:40

У 18.55 часова у Оперативни центар Приштинског корпуса стигла је информација да је код села Качикол, 6. маја, погинуо славни атлетичар Горан Раичевић, рођен 26. јуна...

Како је бака-шпијун открила Совјетима све британске нуклеарне тајне

2019-05-05 08:05:37

  Нико од становника Бекслихита на југоистоку Лондона није могао да поверује да је њихова љубазна комшиница, шармантна стара дама Мелита Норвуд, у ствари била један од...

Украјина престаје да постоји уз прећутни пристанак Запада

2019-04-30 15:28:50

Избор председника Украјине показао је невероватан резултат. Први пут у историји земље, кандидат је победио на изборној трци са таквом предношћу. Истина, већ је сасвим очигледно...

Како су робијаши Гулага бранили отаџбину у Другом светском рату

2019-04-28 06:42:25

Скоро милион затвореника Стаљинових логора добило је могућност да брани отаџбину од нацистичких освајача. Многи од њих су се борили тако храбро да су постали хероји...

На командном месту кад је најтеже

2019-04-21 18:55:58

Неумитна судба све више нам проређује и иначе већ јако проређене редове наших хероја из минулих ратова - пише помен свом саборцу, ратном другу Петру М....

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: